Покрштавање Русије — разлика између измена

Први владар [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], који је званично примио хришћанство [[Византијски обред|византијским обредом]], била је [[Олга Кијевска|кнегиња Олга]]<ref>{{Cite journal|date=2015|title=Биюшкина Н.И. Особенности образования Нижегородско-Суздальского княжества: зарождение судебно-административной власти (XIII – XV вв.)|url=http://dx.doi.org/10.7256/2409-868x.2015.3.15120|journal=Genesis: исторические исследования|volume=3|issue=3|pages=424–429|doi=10.7256/2409-868x.2015.3.15120|issn=2409-868X}}</ref> (према најобразложенијој верзији, 957. године, мада се предлажу и други датуми). Године 957. Олга је, са великим посланством, службено посетила [[Цариград]], познат по опису дворских церемонија од стране цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] у делу „Свечаност“, а са њом је био и свештеник Григорије.<ref>{{Cite book|url=|title=Vizantii︠a︡, Bolgarii︠a︡, Drevni︠a︡i︠a︡ Rusʹ : IX-nachalo XII v.|last=Litavrin|first=G. G.|year=2000|publisher=Izd-vo "Aleteĭi︠a︡"|isbn=5-89329-270-7|location=Sankt-Peterburg|pages=208|oclc=45062922}}</ref> Цар назива Олгу владарком (архонтисом) [[Русија|Русије]] - име њеног сина Свјатослава (у списку свите се наводи „народ Свјатослава“) помиње се без титуле. Олга је тражила крштење и признање од стране Византије Русије као равноправног хришћанског царства. На крштењу је добила име Елена. Међутим, према мишљењу једног броја историчара, није одмах било могуће договорити се о савезу.<ref>{{Cite book|url=|title=Vizantii︠a︡, Bolgarii︠a︡, Drevni︠a︡i︠a︡ Rusʹ : IX-nachalo XII v.|last=Litavrin|first=G. G.|year=2000|publisher=Izd-vo "Aleteĭi︠a︡"|isbn=5-89329-270-7|location=Sankt-Peterburg|pages=213|oclc=45062922}}</ref> Године 959. Олга је примила грчко посланство, али је одбила да пошаље војску у помоћ Византији. Исте године послала је амбасадоре немачком цару [[Отон I, цар Светог римског царства|Отону I]] са молбом да пошаље епископе и свештенике и оснује цркву у Русији. Овај покушај играња на противречностима између [[Византија|Византије]] и [[Њемачка|Немачке]] био је успешан, Цариград је направио уступке склапањем обострано корисног споразума, а немачка амбасада, на челу са епископом Магдебуршким Адалбертом, вратила се без ичега, а неки од њених учесника су убијени. Руска војска је 960. године кренула у помоћ Грцима, који су се борили на [[Крит]]у против Арапа под вођством будућег цара [[Нићифор II Фока|Нићифора Фоке]].<ref name="Именован-20240420173629">{{Cite book|url=|title=Drevni︠a︡i︠a︡ Rusʹ : IX v.--1263 g.|last=Petrukhin|first=V. I︠A︡.|year=2005|publisher=AST|isbn=5-17-028246-X|location=Moskva|oclc=60542340}}</ref><ref>{{Cite book|url=|title=Vizantii︠a︡, Bolgarii︠a︡, Drevni︠a︡i︠a︡ Rusʹ : IX-nachalo XII v.|last=Litavrin|first=G. G.|year=2000|publisher=Izd-vo "Aleteĭi︠a︡"|isbn=5-89329-270-7|location=Sankt-Peterburg|pages=212|oclc=45062922}}</ref>

Тада је у Русију стигао један Византијац, којег је руски хроничар због његове мудрости назвао Филозофом. Он је руском кнезу причао о библијској историји и хришћанској вери. Међутим, Владимир још није донео коначну одлуку и консултовао се са својим најближим бојарима. Одлучено је да се вера додатно испита присуством богослужењима муслимана, Немаца и Грка. Када су се после посете Цариграду посланици вратили у Кијев, одушевљено су обавестили кнеза: „Нису знали где смо – на небу или на земљи. Као резултат тога, Владимир је направио избор у корист хришћанства по грчком обреду.<ref>{{Cite book|urlname=|title=Drevni︠a︡i︠a︡ Rusʹ : IX v."Именован--1263 g.|last=Petrukhin|first=V. I︠A︡.|year=2005|publisher=AST|isbn=5-17-028246-X|location=Moskva|oclc=60542340}}<20240420173629"/ref>

Руска црквено-историјска литература 19. - почетка 20. века обично се сматра историјом хришћанства у Русији и Руске Цркве почев од 1. века, повезујући је са деловањем апостола [[Андрија Првозвани|Андреја Првозваног]]. Тако је један од најауторитативнијих црквених историчара с краја 19. века Е.Е. Владимир“.<ref name="Голубинский 167–248"/> Најауторитативнији руски црквени историчар, митрополит Макарије (Булгаков), прва два дела свог главног дела посвећује историји хришћанства у Русији до 988. године.<ref name="Именован_2-20240420173629">{{Cite journal|date=2016|title=Секирин А.А. Митрополит Макарий (Булгаков) (1816-1882 гг.), как историк раскола старообрядчества и его миссионерская деятельность в отношении раскола и сектантства|url=http://dx.doi.org/10.7256/2222-1972.2016.5.19784|journal=Исторический журнал: научные исследования|volume=5|issue=5|pages=630–639|doi=10.7256/2222-1972.2016.5.19784|issn=2222-1972}}</ref> За означавање онога што се догодило у Кијеву крајем 10. века коришћени су различити термини (тј. није постојала устаљена, клишеирана терминологија): „заједничко руско крштење под светим Владимиром“,<ref>{{Cite journal|last=Леман|first=Яна Дмитриевна|date=2019-12-11|title=Рукопись «История семи перерождений халхаских ноён-хутухт» из коллекции квартиры-музея Ц. Дамдинсурэна|url=http://dx.doi.org/10.22162/2619-0990-2019-45-5-883-890|journal=Oriental Studies|volume=45|issue=5|pages=883–890|doi=10.22162/2619-0990-2019-45-5-883-890|issn=2619-0990}}</ref> „преобраћење кнеза Владимира“,<ref>{{Cite journal|datename=2016|title=Секирин А.А. Митрополит Макарий (Булгаков) (1816"Именован_2-1882 гг.), как историк раскола старообрядчества и его миссионерская деятельность в отношении раскола и сектантства|url=http:20240420173629"//dx.doi.org/10.7256/2222-1972.2016.5.19784|journal=Исторический журнал: научные исследования|volume=5|issue=5|pages=630–639|doi=10.7256/2222-1972.2016.5.19784|issn=2222-1972}}</ref> „коначна организација Православне Цркве у Русији под светим Владимиром и Јарославом“.<ref>{{Cite journal|last=Edelman|first=O. V.|date=2019|title=TEXTBOOK ON THE HISTORY OF REVOLUTIONARY MOVEMENT FOR GENDARMS|url=http://dx.doi.org/10.17072/2219-3111-2019-4-105-112|journal=Вестник Пермского университета. История|issue=4|pages=105–112|doi=10.17072/2219-3111-2019-4-105-112|issn=2219-3111}}</ref> Сам кнез Владимир се обично називао „просветитељем“,<ref name="Panchenko 30–41">{{Citation|title=Крещение Руси: Мировоззренческие и зстетические аспекты|url=http://dx.doi.org/10.1525/9780520313606-005|publisher=University of California Press|date=1993-12-31|accessdate=2022-05-11|pages=30–41|first=Aleksandr|last=Panchenko}}</ref><ref>{{Cite book|url=|title=История русской церкви : рассказы из истории русской церкви|author=Толстой, Михаил, граф|year=1991|publisher=Spaso-preobrazhenskiĭ valaamskiĭ monastyrʹ|oclc=607013007}}</ref> како се назива и у [[акатист]]у њему састављеном крајем 19. века.<ref>{{Cite journal|last=Кириллин|first=Владимир Михайлович|date=2016-07-08|title=Тема щедрости в ранних похвалах великому Киевскому князю Владимиру Святославичу|url=http://dx.doi.org/10.17805/trudy.2016.3.7|journal=Научные труды Московского гуманитарного университета|issue=3|doi=10.17805/trudy.2016.3.7|issn=2307-5937}}</ref>