Википедија

Силикати — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 32:
{{main|Силикатни минерали}}
 
У [[геологија|геологији]] и [[астрономија|астрономији]]<ref name="deVries2012">{{Cite journal |last= De Vries |first= B. L. |last2=Acke| first2 = B. |last3=Blommaert| first3 = J. A. D. L. |last4=Waelkens| first4 = C. |last5=Waters| first5 = L. B. F. M. |last6=Vandenbussche| first6 = B. |last7=Min| first7 = M. |last8=Olofsson| first8 = G. |last9=Dominik| first9 = C. | last10 = Decin | doi = 10.1038/nature11469 | first10 = L. | last11 = Barlow | first11 = M. J. | last12 = Brandeker | first12 = A. | last13 = Di Francesco | first13 = J. | last14 = Glauser | first14 = A. M. | last15 = Greaves | first15 = J. | last16 = Harvey | first16 = P. M. | last17 = Holland | first17 = W. S. | last18 = Ivison | first18 = R. J. | last19 = Liseau | first19 = R. | last20 = Pantin | first20 = E. E. | last21 = Pilbratt | first21 = G. L. | last22 = Royer | first22 = P. | last23 = Sibthorpe | first23 = B. | title = Comet-like mineralogy of olivine crystals in an extrasolar proto-Kuiper belt | journal = Nature | volume = 490 | issue = 7418 |year=2012| pmid = 23038467 | pmc = | url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23038467 |pages=74–76}}{</ref>, појам '''силикат''' се користи за означавање врсте стена која се састоји претежно од силикатних минерала. На Земљи, јавља се веома велики број силикатних минерала чак и у ширем распону комбинација као резултат процеса који граде и мењају њену кору. Ти процеси обухватају делимично топљење, [[кристализација|кристализацију]], фракционизацију, метаморфозу, ерозију и дијагенезу. Жива бића такође доприносе силикатном циклусу у близини Земљине површине. Једна врста [[планктон]]а позната као [[дијатомеје]] (кремењасте алге) граде своје егзоскелете (љуштуре) од силике.<ref name="HasleSyvertsen1996">{{harvnb|Hasle|Syvertsen|Steidinger|Tangen|1996|pp=5–385}}</ref><ref name="RoundCrawford1990">{{Cite book|last1=Round|first1=Frank Eric|last2=Crawford|first=R. M.|last3=Mann|first=D. G.|title = The Diatoms: Biology & Morphology of the Genera|url=https://books.google.com/books?id=xhLJvNa3hw0C|accessdate = 13. 11. 2013|year=1990|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-36318-1|pages=}}</ref><ref name="Lund95">{{cite book|author=Canter-Lund, H. and |author2=Lund, J.W.G. . ''|title=Freshwater Algae: Their microscopic world explained'', |publisher=Biopress Limited. {{page|year=1995|isbn=978-0-948737-25-1|pages=}}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1007/BF00940439 |jstor=23675282 |title = The species concept in diatoms: Evidence for morphologically distinct, sympatric gamodemes in four epipelic species |journal=Plant Systematics and Evolution |volume=164 |year=2005|last=Mann|first=David G. |pages=215–37}}</ref> Те љуштуре након угинућа дијатомеја су основни састојак [[седименти|седимената]] у [[океан]]ским дубинама.
 
Силика, односно [[силицијум-диоксид]] -{SiO<sub>2</sub>}- се понекад сматра силикатом,Силика, односно [[силицијум-диоксид]] -{SiO<sub>2</sub>}- се понекад сматра силикатом,<ref>{{Cite book|author=Iler, R. K.|title=The Chemistry of Silica|publisher=Plenum Press|year=1979|isbn=978-0-471-02404-0|pages=}}</ref><ref name=Fern>{{cite journal |vauthors = Fernández LD, Lara E, Mitchell EA |title=Checklist, diversity and distribution of testate amoebae in Chile |journal=Eur. J. Protistol. |volume=51 |issue=5 |year=2015|pmid=26340665 |doi=10.1016/j.ejop.2015.07.001|pages=409–24}}</ref> мада је то посебан случај који нема негативно наелектрисање те нема „потребу” за супротним јоном. Силика се јавља у природи као минерал [[кварц]] и у облику његових полиморфа.<ref name=Mindat>[http://www.mindat.org/min-3337.html Quartz]. Mindat.org. Retrieved 2013-03-07.</ref><ref name=Handbook>{{cite book|editor1=Anthony, John W. |editor2=Bideaux, Richard A. |editor3=Bladh, Kenneth W. |editor4=Nichols, Monte C. |title=Handbook of Mineralogy |publisher=Mineralogical Society of America |place=Chantilly, VA, US |url=http://rruff.geo.arizona.edu/doclib/hom/quartz.pdf |format=PDF |chapter=Quartz |isbn=0962209724 |volume=III (Halides, Hydroxides, Oxides)}}</ref><ref name=Webmin>[http://www.webmineral.com/data/Quartz.shtml Quartz]. Webmineral.com. Retrieved 2013-03-07.</ref><ref name=Klein>{{harvnb|Hurlbut|Klein|1985|pp=}}</ref>
Ред 38:
Силикати су подељени према начину на који су (-{SiO<sub>4</sub>}-) тетраедри повезани на:
* Незосиликати
** [[оливин]] - Оливин<ref>{{cite journal|doi=10.1029/2006GL026194|title = Olivine hydration in the deep upper mantle: Effects of temperature and silica activity|year=2006|last=Smyth|first=J. R.|last2=Frost|first2=D. J.|last3=Nestola|first3=F.|last4=Holl|first4=C. M.|last5=Bromiley|first5=G.|journal=Geophysical Research Letters|volume=33|issue=15|bibcode = 2006GeoRL..3315301S |url=http://ruby.colorado.edu/~smyth/Research/Papers/Hydrolivine.pdf}}</ref> је изоморфна смеша две крајње компоненте '''форстерита''' (-{Mg<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>}-) и '''фајалита''' (-{Fe<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>}-) између којих постоје постурни прелази. Оливини су веома значајни састојци магматских стена и то групе базичних и ултрабазичних. На ниским температурама су веома нестабилни. ▼
 
** [[гранат]] - Минерали ове групе су веома распрострањени у свим врстама стијена. Разноврсни су по саставу али се могу свести на заједничку формулу: -{X<sub>3</sub>Y<sub>2</sub>(SiO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-, где је '''X''' двовалентан катјон -{Mg}-<sup>2+</sup>, -{Fe}-<sup>2+</sup>, -{Ca}-<sup>2+</sup>, -{Mn}-<sup>2+</sup>, a '''Y''' тровалентан катјон -{Fe}-<sup>3+</sup>, -{Al}-<sup>3+</sup>, -{Cr}-<sup>3+</sup>. На основу присуства појединих катјона гранати образују читав низ врста: [[пироп]], [[алмандин]], [[спесартин]], [[уваровит]], [[гросулар]], [[андрадит]]. Боја граната варира од безбојних, преко жућкастих до зеленкастих, црвених до црних.▼
▲[[оливин]] - Оливин<ref>{{cite journal|doi=10.1029/2006GL026194|title = Olivine hydration in the deep upper mantle: Effects of temperature and silica activity|year=2006|last=Smyth|first=J. R.|last2=Frost|first2=D. J.|last3=Nestola|first3=F.|last4=Holl|first4=C. M.|last5=Bromiley|first5=G.|journal=Geophysical Research Letters|volume=33|issue=15|bibcode = 2006GeoRL..3315301S |url=http://ruby.colorado.edu/~smyth/Research/Papers/Hydrolivine.pdf}}</ref> је изоморфна смеша две крајње компоненте '''форстерита''' (-{Mg<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>}-) и '''фајалита''' (-{Fe<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>}-) између којих постоје постурни прелази. Оливини су веома значајни састојци магматских стена и то групе базичних и ултрабазичних. На ниским температурама су веома нестабилни.
 
▲[[гранат]] - Минерали ове групе су веома распрострањени у свим врстама стијена. Разноврсни су по саставу али се могу свести на заједничку формулу: -{X<sub>3</sub>Y<sub>2</sub>(SiO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-, где је '''X''' двовалентан катјон -{Mg}-<sup>2+</sup>, -{Fe}-<sup>2+</sup>, -{Ca}-<sup>2+</sup>, -{Mn}-<sup>2+</sup>, a '''Y''' тровалентан катјон -{Fe}-<sup>3+</sup>, -{Al}-<sup>3+</sup>, -{Cr}-<sup>3+</sup>.
 
На основу присуства појединих катјона гранати образују читав низ врста: [[пироп]], [[алмандин]], [[спесартин]], [[уваровит]], [[гросулар]], [[андрадит]]. Боја граната варира од безбојних, преко жућкастих до зеленкастих, црвених до црних.
* Соросиликати - нпр. [[епидот]]
* Циклосиликате, се састоје од затворених [[Тетраедар|тетраедара]] са -{(T<sub>''x''</sub>O<sub>3''x''</sub>)<sup>2''x''−</sup>}- или односом од 1:3. Они је јављају као трочлани -{(T<sub>3</sub>O<sub>9</sub>)<sup>6−</sup>}- и шесточлани -{(T<sub>6</sub>O<sub>18</sub>)<sup>12−</sup>}- прстенови, при чему -{T}- означава тетраедарски координирани катјон.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Силикати”