Тотални рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
Први познати тотални рат је био [[Пелопонески рат]], који је описао историчар [[Тукидид]]. Овај [[рат]] је вођен између [[Атина|Атине]] и [[Спарта|Спарте]] између 431. и 404. п. н. е. Пре тога, грчки ратови су били ограничен и ритуализован облик сукоба.
 
[[Тридесетогодишњи рат]] се такође може сматрати тоталним ратом.<ref>[{{cite web|author= |url=http://www.historylearningsite.co.uk/military_developments_thirty.htm |title=Military developments in the Thirty Years War], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date = 25. 4. 2013.}}</ref>. Овај рат је вођен између 1618. године и 1648. године, углавном на територији данашње Немачке. Готово све велике европске силе су учествовале, а привреда сваке од њих је била фокусирана на овај рат. Цивилна страдања су била велика. Цивилни губици се процењују на око 15—20%, услед борби, глади и болести. Величина армија је драматично порасла током овог периода, као и трошкови ратовања. Пљачка је уобичајено коришћена да се плате и нахране војници.
 
У 18 и 19. веку, примери тоталног рата су [[Француска револуција]] и [[Тајпиншки устанак]] у Кини. И у [[Амерички грађански рат|Америчком грађанском рату]] је коришћена тактика тоталног рата. У 20. веку, тотални рат је вођен током [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Од самог почетка Другог светског рата, Велика Британија се спремала за тотални рат, поучена искуствима из Првог светског рата. Унапред је припремљено законодавство, како би одмах по почетку рата могла да се спроведе мобилизација, а привреда да се оријентише на ратне напоре.
Ред 22:
Израз „''тотални рат''” се први пут појављује као наслов [[мемоари|мемоара]] о Првом светском рату немачког генерала [[Ерих Лудендорф|Ериха Лудендорфа]] из [[1935]]. године, ''[[Тотални рат (мемоар)|Тотални рат]]'' ({{lang-de|Der totale Krieg}}). Неки аутори повезују концепт са класичним делом [[Карл фон Клаузевиц|Карла фон Клаузевица]], ''[[О рату]]'' ({{lang-de|Vom Kriege}}), као „''апсолутни rat''“ ({{lang-de|absoluter Krieg}}), иако он није користио тај термин. Други Клаузевица тумаче другачије.<ref name="StrachanHerberg-Rothe2007">{{cite book| last1 = Strachan | first1 = Hew |author2=Andreas Herberg-Rothe|title=Clausewitz in the twenty-first century|url=https://archive.org/details/clausewitztwenty00stra|url-access=limited|year=2007|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-923202-4|pages=[https://archive.org/details/clausewitztwenty00stra/page/n78 64]–66}}</ref> Такође, француски „{{lang|fr|guerre à outrance}}“ током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] се може описати као „''тотални рат''”.<ref name="ChickeringFörster2003">{{cite book|last1=Chickering|first1=Roger|author2=Stig Förster|title=The shadows of total war: Europe, East Asia, and the United States, 1919–1939|url=https://books.google.com/books?id=ne0rFJbWfdIC&pg=PA8|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-81236-8|page=8}}{{Мртва веза}}</ref><ref name="Taithe1999">{{cite book| last = Taithe | first = Bertrand |title=Defeated flesh: welfare, warfare and the making of modern France|year=1999|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5621-5|page=35 and 73}}</ref><ref name="Förster2002">{{cite book| last = Förster | first = Stig |title=On the Road to Total War: The American Civil War and the German Wars of Unification, 1861–1871|url=https://books.google.com/books?id=Qm4o2vsMTdYC&pg=PA550|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-52119-2|page=550}}</ref>
 
У свом писму од 24. децембра 1864. године, упућеном свом [[начелник штаба|начелнику штаба]] током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]], генерал Уније [[Вилијам Т. Шерман|Вилијам Текумсе Шерман]] је бранио свој ''[[шерманов поход|марш до мора]]'', операцију која је нанела широко распрострањено уништење инфраструктуре у Џорџији, наводећи да Унија се „''не бори само против непријатељских армија, већ и против непријатељског народа, и мора да чини да стари и млади, богати и сиромашни, осете тврду руку рата, као и њихове организоване војске''”.<ref>{{cite web|url=https://cwnc.omeka.chass.ncsu.edu/items/show/144|title=Letter of William T. Sherman to Henry Halleck, December 24, 1864 |date = 24. December12. 1864 |publisher=Civil War Era NC|access-date = 28. March3. 2020}}</ref>
 
[[Кертис Лемеј]], генерал [[Америчко ратно ваздухопловство|Ратног ваздухопловства Сједињених Држава]], прилагодио је концепт „''тоталног рата''” [[нуклеарно доба|нуклеарном добу]]. Године 1949, први пут је предложио да би се тотални рат у нуклеарном добу састојао од испоручивања целокупног [[нуклеарно оружје|нуклеарног арсенала]] у једном поразном ударцу, који би довео до „''убијања нације''“.<ref>{{cite book|last=DeGroot|first=Gerard J.|title=The bomb: a life|year=2004|publisher=Harvard|location=Cambridge, Mass.|isbn=978-0-674-01724-5|url=https://books.google.com/books?id=6VQCsAZpPrgC&q=the%20entire%20stockpile%20of%20atomic%20bombs%20in%20a%20single%20massive%20attack&pg=PA153|edition=1st Harvard University Press pbk.|page=153}}</ref>
Ред 36:
==== Амерички грађански рат ====
 
[[Шерманов поход]] у [[Амерички грађански рат|Америчком грађанском рату]] – од 15. новембра 1864. до 21. децембра 1864. – понекад се сматра примером тоталног рата, за који је Шерман користио термин ''тешки рат''. Неки историчари оспоравају ову ознаку, пошто је Шерманова кампања нападала првенствено војне циљеве и Шерман је наредио својим људима да поштеде домове цивила.<ref>{{cite book |last1=Caudill |first1=Edward |last2=Ashdown |first2=Paul |title=Sherman's March in Myth and Memory |date = 16. September9. 2009 |publisher=Rowman and Littlefield Publishers |isbn=9781442201279 |pages=75–79}}</ref>
 
==== Европа ====
 
У својој књизи ''Први тотални рат: Наполеонова Европа и рађање ратовања каквог га познајемо'', Дејвид А Бел, професор [[историја Француске|француске историје]] на [[Универзитет Принстон|Универзитету Принстон]], тврди да су [[Француски револуционарни ратови]] увели у континенталну Европу неке од првих концепата тоталног рата, као што је масовна регрутација.<ref>{{cite book|last1=Bell|first1=David A|title=The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know It|date = 12. January1. 2007|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-618-34965-4|edition=First|url=https://books.google.com/books?id=Pw5jup_LyHAC|access-date = 19. January1. 2017}}</ref><ref>{{Citation |last=Bell |first=David A. |title=The First Total War? The Place of the Napoleonic Wars in the History of Warfare |date=2023 |url=https://www.cambridge.org/core/books/cambridge-history-of-the-napoleonic-wars/first-total-war-the-place-of-the-napoleonic-wars-in-the-history-of-warfare/065046D6425195228A731A91C357BA4B |work=The Cambridge History of the Napoleonic Wars: Volume 2: Fighting the Napoleonic Wars |volume=2 |pages=665–681 |editor-last=Mikaberidze |editor-first=Alexander |publisher=Cambridge University Press |doi=10.1017/9781108278096.033 |isbn=978-1-108-41766-2 |editor2-last=Colson |editor2-first=Bruno}}</ref> Он тврди да се нова република нашла у опасности од моћне коалиције европских нација и да је искористила ресурсе читаве нације у невиђеним ратним напорима који су укључивали [[levée en masse]] (масовно мобилисање).
 
[[Датотека:SavenayDrownings.jpg|thumb|250п|Дављења у [[Battle of Savenay|Савенеју]] током [[Побуна у Вандеји|Рата у Вандеји]], 1793.]]
Ред 57:
==== Други светски рат ====
 
[[Други светски рат]] је био суштински тотални рат савремености.<ref>{{Cite journal |last=Donn |first=Hill |date = 15. April4. 2014 |title=Total Victory Through Total War |url=https://publications.armywarcollege.edu/publication-detail.cfm?publicationID=131 |journal=United States War College Publications |pages=3, 19 |via=USAWC}}</ref> Ниво националне мобилизације ресурса на свим странама сукоба, [[battlespace|борбени простор]] који се оспорава, обим [[армија]], [[ратна морнарица|морнарица]] и [[ратно ваздухопловство|ваздухопловних снага]] подигнутих кроз [[vojna obaveza|регрутацију]], активно гађање небораца (и имовине небораца), опште занемаривање [[колатерална штета|колатералне штете]] и неограничени циљеви зараћених страна обележили су тотални рат на невиђеним и непревазиђеним, мултиконтиненталним размерама.<ref>Lizzie Collingham, ''Taste of war: World War II and the battle for food'' (Penguin, 2012).</ref>
 
===== Велика Британија =====
Ред 65:
''{{Blockquote
| text = Постоји још једна очигледнија разлика у односу на 1914. Ангажовани су читави зараћени народи, не само војници, већ целокупно становништво, мушкарци, жене и деца. Фронтови су могли свуда да се виде. Копани су ровови по градовима и улицама. Свако село је утврђено. Сваки пут је блокиран. Линија фронта пролази кроз фабрике. Радници су војници са различитим оружјем, али истом храброшћу.
| source = [[Винстон Черчил]] на радију, 18. јуна и у [[Дом комуна|Доњем дому]] 20. августа 1940. г.<ref>Winston Churchill ''[{{cite web|author= |url=http://www.winstonchurchill.org/learn/speeches/speeches-of-winston-churchill/1940-finest-hour/113-the-few |title=The Few] |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.winstonchurchill.org/learn/speeches/speeches-of-winston-churchill/1940-finest-hour/113-the-few |date=20140923061951 }}'' The Churchill Centre</ref>
}}''