Украјина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 109.245.35.143 (разговор) на последњу измену корисника Aca ознака: враћање |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 95:
[[Датотека:Ukraine-Nadnipryanshchyna.png|мини|десно|250п|Приближна област Придњепарске Украјине у границама савремене Украјине.]]
Појам ''Украјина'' као заједничка именица је кориштен у [[средњи век|средњем вијеку]] и означава пограничне дијелове географских област. До краја [[16. век|16. вијека]] појам ''украјина'' није имао званичан карактер и једноставно је означавао „пограничне“ приватне посједе, који су били под управом различитих држава.<ref>[[Зигмунт Глогер|Zygmunt Gloger]], ''Geografia historyczna ziem dawnej Polski'', Kraków 1903</ref><ref>''Pojęcie Ukrainy, ukrain równoznaczne było najczęściej z pojęciem pogranicza państwowego. Były tedy ukrainy tatarskie, moskiewskie, litewskie, polskie, a nawet w samej Rzptej polskiej (…) były różne «ukrainy» czyli krańce państwowe'' Por. [[Franciszek Rawita-Gawroński]], ''Nazwa Ukrainy: jej początek i charakter'', «Ruś», 1911, z. 1</ref><ref name="autonazwa2">[[Henryk Paszkiewicz]], ''Początki Rusi'', Kraków 1996, str. 496</ref><ref>[[Zbigniew Wójcik (historyk)|Zbigniew Wójcik]], ''Wojny kozackie w dawnej Polsce'', Kraków 1989, str. 1</ref><ref>«Стара ся назва, уживана в староруських часах в загальнім звачінню погранича» [http://litopys.org.ua/hrushrus/iur10101.htm [[Грушевский, Михаил Сергеевич|Михайло Грушевський]] ''Історія України-Руси'' т. I розділ I.''ТЕРМІНОЛОГІЯ, УКРАЇНСЬКЕ ІМЯ, ЗАТЕМНЕННЄ ПОНЯТІЯ УКРАЇНСЬКОЇ НАЦІОНАЛЬНОСТІ, ЗВИЧАЙНА ІСТОРИЧНА СХЕМА, СПОРИ ПРО САМОСТІЙНІСТЬ'']</ref>
Појам ''Украјина'' се први пут јавио у [[Кијевски љетопис|Кијевском љетопису]], који описује догађаје из [[12. век|12. вијека]]. Описујући смрт [[Владимир Глебович|Владимира Глебовича]], [[Перејаславска кнежевина|кнеза Перејаславског]], аутор текста је написао, да је након његове смрти „-{ѡ нем же оукраина много постона}-“. Послије ових догађаји из [[1189]]. године, Украјином се назива земља између Буга и [[Дњестар|Дњестра]].<ref name="serczyk9">W. Serczyk, ''Historia Ukrainy'', str. 9</ref>
Ред 138:
Иако се већина Украјинаца борила у редовима Црвене армије и [[совјетски партизани|совјетских партизана]],<ref name="worldwars">{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\W\O\Worldwars.htm| title = World wars| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref> неки припадници тајних украјинских националистичких организација су основали [[Украјинска устаничка армија|Украјинску побуњеничку армију]], антисовјетску националистичку формацију у Галицији. С времена на време она је била у савезу са [[нацизам|нацистима]], и вршила је [[Масакри Пољака у Волонији и источној Галицији|масакре над Пољацима]], а после рата је наставила да се бори против Совјетског Савеза. Користећи [[мали рат|герилску тактику]], побуњеници су нападали и терорисали све за које су сматрали да на било који начин сарађују са совјетском државом.{{sfn|Piotrowski||pp=352–54}}{{sfn|Weiner||pp=127–237}} У исто време, [[Украјинска ослободилачка армија]], још један националистички покрет, се борио уз нацисте. Укупно, број Украјинаца који су се борили у редовима Црвене армије се процењује на од 4,5 милиона<ref name="worldwars"/> до 7 милиона. Просовјетски партизани су бројали око 47.800 бораца на почетку окупације до 500.000 на врхунцу у 1944; а од тога око половина су били Украјинци.{{sfn|Subtelny|2000|p=476}} Бројке бораца Украјинске побуњеничке армије нису поуздане и крећу се од 15.000 до 100.000 бораца.{{sfn|Magocsi||p=635}}<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\U\K\UkrainianInsurgentArmy.htm| title = Ukrainian Insurgent Army| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref>
[[Датотека:Dayosh Kiev.jpg|мини|десно|[[Црвена армија|Совјетски војници]] припремају сплавове да пређу реку Дњепар (на знаку пише „На Кијев!") током [[битка на Дњепру|битке на Дњепру]] из 1943.]]
Највећи део Украјинске ССР је био организован у [[Рајхскомесаријат Украјина]], са циљем искоришћавања њених природних богатстава и за евентуално насељавање Немаца. У почетку су неки западни Украјинци, који су постали житељи Совјетског Савеза тек 1939. године, дочекивали Немце као ослободиоце. Међутим, окрутна немачка управа их је брзо окренула против њих. Нацистички управници освојених совјетских територија нису се трудили да искористе незадовољство Украјинаца Стаљиновом влашћу.<ref name="ww2">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30080/Bukovina-under-Romanian-rule#toc30082| title = Ukraine — World War II and its aftermath| accessdate=28. 12. 2007| work = Encyclopædia Britannica}}</ref> Уместо тога, нацисти су очували систем колективних фарми, систематски вршили геноцид над [[Јевреји]]ма, депортовали људе на принудни рад у Немачкој и започели систематско расељавање Украјине и Пољске да би их припремили за немачку колонизацију.<ref name="ww2"/> Блокирали су и превоз хране Дњепром.{{sfn|Berkhoff|2004|p=164}}
Укупни губици нанети становништву Украјине у Другом светском рату се процењује на између пет и осам милиона људи, укључујући и процењених милион и по Јевреја које су убиле [[ајнзацгрупе]], понекад уз помоћ локалних сарадника. Од процењених 8,7 милиона совјетских војника који су пали у борби против нациста, око 1,4 милиона су били етнички Украјинци. [[Дан победе]] се слави као један од десет украјинских националних празника.
Ред 167:
[[Датотека:RIAN archive 910794 Memorial events in Bykovnya Graves reserve.jpg|мини|лево|Жртве Стаљинове [[Велика чистка|Велике чистке]] у масовној гробници код Кијева 2011.]]
Иако идеја о независној украјинској држави није претходно постојала у умовиме креаторима међународне политике,{{sfn|Szporluk|1994|p=118}} Украјина је на почетку сматрана републиком са повољним економским условима у поређењу са другин регионима другим бившим совјетским републикама.{{sfn|Shen||p=41}} Међутим, држава је доживела дубљи економски пад у односу на неке друге бивше совјетске републике. Током рецесије између 1991. и 1990, Украјина је изгубила 60% свог БДП,<ref name="IMF">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/02/weodata/weorept.aspx?sy=1992&ey=2008&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=926&s=PPPGDP&grp=0&a=&pr1.x=41&pr1.y=2| title = Ukrainian GDP (PPP)| accessdate=10. 3. 2008| work = World Economic Outlook Database, October 2007| publisher = [[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]] (IMF)}}</ref> и доживела петоцифрену [[инфлација|инфлацију]].<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/vc/2002/083102.htm| title = The IMF and Ukraine: What Really Happened| accessdate=16. 12. 2007|year=2002| last=Figliuoli| first = Lorenzo| last2=Lissovolik| first2 = Bogdan | work = [[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]]}}</ref> Разочарани економским условима, као и тежином кризе и корупцијом, Украјинци су често организовали протесте и штрајкове.<ref>{{cite journal|last=Aslund| first = Anders|date=јесен 1995| title = Eurasia Letter: Ukraine's Turnaround|url=https://archive.org/details/sim_foreign-policy_fall-1995_100/page/125| journal = [[Foreign Policy]] | issue = 100| publisher = JSTOR| doi = 10.2307/1149308| volume = 100| last2=Aslund| first2 = Anders| jstor = 1149308|pages=125-143}}</ref>
Украјинска привреда се стабилизовала крајем 1990-их. Нова валута, [[украјинска гривна|гривња]], је уведена 1996. Од 2000. држава је доживела постепени [[реални бруто-друштвени производ|реални економски раст]], у просеку око 7% годишње.<ref name="Macroindicators NBU">{{cite web | url = https://bank.gov.ua/monetary | title = Macroeconomic Indicators | publisher = [[National Bank of Ukraine]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20190805195519/https://bank.gov.ua/monetary | archivedate = 05. 08. 2019 | accessdate = 21. 3. 2014 | url-status = dead | df = }}</ref> Нови [[устав Украјине]] је усвојен 1996. за време другог председника [[Леонид Кучма|Леонида Кучме]]. којим је Украјина претворена у [[полупредседничка република|полупредседничку републику]] и уведен стабилан политички систем. Међутим, Кучма је критикован за корупцију, изборну превару, ограничавање [[слобода говора|слободе говора]] и концентрисање превише моћи у свом кабинету.<ref>{{cite news|last=Wines| first = Michael| title = Leader's Party Seems to Slip In Ukraine| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9502EFD9143AF932A35757C0A9649C8B63| work = The New York Times|date=1. 4. 2002| accessdate=24. 12. 2007}}</ref>
| |||