Шпијун који је дошао са хладноће (филм) — разлика између измена

| оригинални назив = "The Spy Who Came In from the Cold" <br/>[[IMDb]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 7,6/10 (16 831 глас)

'''''Шпијун који је дошао са хладноће''''' ([[Енглески језик{{јез-енгл|енг]]. ''The Spy Who Came In from the Cold''}}), понекад преведено и као '''''Шпијун који се склонио у заветрину''''' је [[Уједињено Краљевство|британски]] [[Црно-бели филм|црно-бели]] [[Шпијунски филм|шпијунски]] [[Triler (žanr)|трилер]] из [[1965]]. године, којег је режирао [[Мартин Рит]] и који је базиран у целости на истоименом роману [[Енглеска|енглеског]] [[Писац|писца]] [[Џон ле Каре|Џона ле Кареа]]. Роман су адаптирали сценаристи Пол Ден и Гај Троспер.

Алек Лимас ([[Ричард Бартон]]), бивши оперативац [[Управа за специјалне операције|Управе за специјалне операције]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]], сада агент [[MI6|Службе за тајну обавештајну делатност (MI6)]] задужен за надгледање оперативне гране службе у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]], присуствује убиству Карла Римека. Римек је био последњи британски [[Шпијунажа|двоструки агент]] који се успешно инфилтрирао у [[Источна Немачка|Источну Немачку]], и још један у низу жртава најбољег источнонемачког оперативца, Ханса-Дитера Мундта (Питер ван Ајк).<ref name="Именован-20240420180757">{{Cite web|url=https://www.popmatters.com/66024-the-spy-who-came-in-from-the-cold-2496101230.html|title=The Spy Who Came in from the Cold, PopMatters|date=2008-12-03|website=PopMatters|language=en-US|access-date=2022-08-28}}</ref>

Огорчен, Лимас се враћа у [[Лондон]] по позиву Контроле (Сирил Кјузак), вође контраобавештајне организације Циркус, који покушава да га убеди да се пензионише. Лимас одбија сматрајући да није способан да живи живот за канцеларијским столом. Контрола, схвата да не може да убеди Лимаса да одустане, и даје му последњу мисију; да се инфилтрира у Источну Немачку и заустави Мундтов рад. Лимас прихвата ову мисију. Да би био врбован од стране источнонемачких агената у Великој Британији, Лимас одлази у Биро за незапослене где добија посао у библиотеци Института „Блентајер” за психичко истраживање. На свом новом послу, Лимас упознаје Ненси „Нен” Пери (Клер Блум), чланицу Британске комунистичке партије, и њих двоје се зближавају. Ван посла, Лимас глуми улогу депресивног, огорченог бившег агента који се окренуо алкохолу да би привукао источнонемачке симпатизере. Једног дана након посла Лимас напада продавца (Бернард Ли) око ситне препирке и одлази у затвор. По изласку, Нен и он започињу праву везу. Касније тог дана га у парку примећује Еш (Мајкл Хордерн), комунистички симпатизер из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]], који га позива на вечеру. Еш упознаје Лимаса с Диком Карлтоном (Роберт Харди), агентом тајне организације Веза ([[Енглески језик{{јез-енгл|енг]]. ''Link''}}) који нуди Лимасу петнаест хиљада [[Британска фунта|британских фунти]] за неке информације о његовом раду за Службу. Једини предуслов је да Лимас следећег јутра пође са Карлтоном у [[Холандија|Холандију]], да би упознао тајног агента Фидлера.

После вечере, Лимас одлази у Челзи, до стана Џорџа Смајлија где сазнаје за план да се Мундт обори користећи Фидлера, Мундтовог подређеног, који сматра да је Мундт издајица. Касније, те вечери Лимас одлази код Нен и опрашта се од ње, а следеће јутро са Карлтоном одлази у [[Хаг]] да би упознао Фидлера. У Хагу га не дочекује Фидлер, већ тајни агент Питерс (Сем Ванамејкер), који испитује Лимаса о његовом раду за Службу. Лимас говори Питерсу да је његов рад претежно био банковни и да је он потписивао чекове за британске дупле агенте, мада да он никад није упознао ниједног од тих агената и да су сви они радили под [[Pseudonim|песудонимима]]. Питерс одлучује да су Лимасове информације довољно важне за Фидлера и шаље га за Источну Немачку. Лимас сазнаје да је тражен у [[Енглеска|Енглеској]] као нестала особа, и да је Контрола највероватније процурела ту информацију.

У Источној Немачкој, Лимас коначно упознаје Фидлера који га поново испитује о његовом раду за Службу. Лимас оклева да открије нове информације Фидлеру, али њих двојица заједно долазе до закључка да је Мундт заправо британски тајни агент. Лимас сумња у ову тврдњу пошто је био задужен за [[Берлин|берлинску]] грану Службе и био је упознат са свим агентима. Фидлер и Лимас се зближавају упркос њиховим супарничким [[Ideologija|идеологијама]]: <blockquote>'''Лимас''': Ја сам техничар Фидлеру, само техничар.

'''Лимас''': О забога... Не верујем у [[Божић Бата|Божић Бату]], не верујем у [[Бог|Бога]] или у [[Карл Маркс|Карла Маркса]]. Не верујем ни у шта што помера свет.

'''Лимас''': Резервишем моје право на незнање. То је западњачки начин живота. </blockquote>Мундт затим неочекивано долази у њихово склониште и хапси Лимаса и Фидлера због завере. Фидлер успева да објасни своја сазнања својим надређенима и Мундт је заузврат ухапшен.

Тајни трибунал је организован да суди Мундту, и Фидлер као тужилац користи Лимасове информације да прикаже Мундта као двоструког агента који је сам поставио Римека на позицију из које би он могао да највише информација извлачи за Британију, а затим га убио када је Фидлер почео да сумња на њега. Мундтов адвокат (Џорџ Восковец) проналази грешке у Лимасовом сведочењу а затим као изненадног сведока изводи Нен Пери, која је мислила да је позвана у Немачку по налогу Партије за културолошку размену. Нен пуца под притиском испитивања и признаје да ју је посетио Џорџ Смајли и да је добила новчану помоћ од стране британске владе по налогу Лимаса. Лимас, схвативши тежину ситуације, признаје да је заправо тајни агент Уједињеног Краљевства и да никад није био дефектор, а Фидлер је ухапшен и убијен као завереник против Мундта.

Те исте ноћи, Мундт ослобађа Алека и Нен из притвора и даје им инструкције како да побегну назад у Западну Немачку преко [[Берлински зид|Берлинског зида]]. Мундт објашњава Лимасу да он заправо јесте британски тајни агент и да је цела поента Алековог доласка у Немачку била ликвидација Фидлера који је почео да сумња у Мундтов легитимитет. Лимас схвата да је све што му је рекла Контрола била лаж и да је послат у Немачку само као пион. На путу до зида, Алек и Нен упадају у свађу, јер Нен не може да схвати како је он хладнокрвно прихватио Фидлерово убиство, иако су до тог тренутка били на истој страни. Лимас јој одговара: <blockquote>„Шта ког ђавола мислиш да су шпијуни? Морални филозофи који мере све што ураде са речју Карла Маркса или Бога? Нису. Они су гомила јадних бедних копилади као што сам ја, мали људи, пијанице, педери, незадовољни мужеви, државни службеници који се играју „Каубоја и Индијанаца” да мало улепшају њихове одвратне мале животе. ЈелЈе л' мислиш да седе као монаси у ћелији, вагају добро са злим? Јуче бих убио Мундта јер сам мислио да је био зао и мој непријатељ. Али данас не. Данас је зао и мој пријатељ.” </blockquote>Лимас и Нан долазе до Берлинског зида где им је Мундт рекао да оду да би прескочили зид када рефлектор није уперен у њега. Али, док се Лимас пео на зид, рефлектор се окренуо ка њима и Мундтови оперативци су убили Нен, јединог цивила који је био сведок шпијунског живота. Са друге стране зида, Смајли дочекује Лимаса и говори му да пређе у Западну Немачку и врати се у Енглеску. Схвативши ко га чека са друге стране зида, Лимас почиње да се спушта низ зид. Игноришући молбе обе стране да се попне назад на зид и побегне, Лимас се спушта ка Ненином беживотном телу и сам бива убијен од стране Немаца.<ref>{{Cite web|url=https://brightlightsfilm.com/six-ways-of-looking-at-martin-ritts-the-spy-who-came-in-from-the-cold/|title=Six Ways of Looking at Martin Ritt’s The Spy Who Came in from the Cold|last=Gorzo|first=Andrei|date=2021-04-20|website=Bright Lights Film Journal|language=en-US|access-date=2022-08-31}}</ref>{{Sfn|Карлтон|1994|p=82}}

Мартин Рит је желео да карактер Алека Лимаса буде [[Канада|Канађанин]] (а не [[Britanci|Британац]] као у [[Шпијун који је дошао са хладноће (роман)|оригиналном роману]]) да би га тумачио амерички глумац [[Берт Ланкастер]], чему се [[Џон ле Каре]] противио. Он је сматрао да Американац не може да уверљиво испуни улогу која је специфично писана за Британца.<ref>{{Cite web|url=https://www.newyorker.com/magazine/2013/04/15/the-spy-who-liked-me|title=The Spy Who Liked Me|last=Nast|first=Condé|date=2013-04-08|website=The New Yorker|language=en-US|access-date=2022-08-28}}</ref> Ле Каре је желео да Лимаса глуми британски глумац, неко као [[Питер Финч]] или Тревор Хауард.<ref name="Именован_2-20240420180757">{{Cite web|url=https://www.walesartsreview.org/becoming-richard-burton-the-spy-who-came-in-from-the-cold/|title=The Spy Who Came in from the Cold {{!}} Becoming Richard Burton - Articles|date=2021-05-04|website=Wales Arts Review|language=en-US|access-date=2022-08-28}}</ref>{{sfn|ле Каре|2016|p=206}} [[Ричард Бартон]] је одабран за главну улогу када је ле Каре присуствовао представи [[Хамлет]] на [[Бродвеј|Бродвеју]] где је Бартон глумио улогу [[Краљ Хамлет|духа краља Хамлета]]. Ле Каре је о процесу кастовања Бартона рекао: <blockquote>„[...] И Бартонов перформанс је био сјајан. И имали смо најбоља седишта у сали. И у његовој гардероби је био јако шармантан и рекао ми је да је моја књига најбоља ствар још од не знам ни ја чега. [...] Али оно што сам се питао у овој олуји међусобних комплимената је било: Како ће овај прелепи, громогласни, баритонски [[Велс|велшки]] глас и овај троструки алфа мужјак таленат стати у карактер пропалог, средњовечног британског шпијуна који није познат по свом шарму. класичној артикулацији или изгледу грчког бога?”{{sfn|ле Каре|2016|p=202}}<ref>{{Cite web|url=https://www.newyorker.com/magazine/2013/04/15/the-spy-who-liked-me|title=The Spy Who Liked Me|last=Nast|first=Condé|date=2013-04-08|website=The New Yorker|language=en-US|access-date=2022-08-30}}</ref></blockquote>Бартон је у почетку лобирао да улога Лимасове партнерке Лиз Голд оде његовој тадашњој жени [[Елизабет Тејлор]]. Након неуспеха да се пронађе споразум (По ле Кареовим речима режисер Мартин Рит ју је лично одбио), Елизабет Тејлор је напустила пројекат, а име карактера је промењено из Лиз Голд у Нен Пери да би се избегле било какве заблуде о Тејлориној улози у филму.{{sfn|ле Каре|2016|p=206}} Ле Каре је рекао да је ова промена наступила из „очигледних разлога”. Тензија се развила између Елизабет и глумице која је евентуално кастована у улогу Нен, Клер Блум, делом зато што је Клер била у вези са Бартоном током педесетих година прошлог20. века. Између сцена које је снимала са Бартоном, Блум је своје време проводила у својој [[Камп-приколица|камп-приколици]] да би избегла сусрете са Елизабет.{{sfn|ле Каре|2016|p=205}}

У интервјуу за Criterion колекцију, Џон ле Каре је изнео своју жељу да улога Нен Пери буде дата [[Рита Тушингам|Рити Тушингам]] уместо Клер Блум:<blockquote>„[Рита Тушингам је била] помало шашава, неко ко би могао да одглуми радничку класу, помало усамљена, савршен регрут за [[Комунистичка партија|Комунистичку партију]].”</blockquote>О Блум је ле Каре касније додао:<blockquote>„[Клер Блум је била] превише лепа, отмена. [...] она је пружала женски фокус који је био неопходан причи, и зрачи невероватном самоувереношћу. Она је знала да је [Ричард Бартон] неће надглумити у истом кадру. Ја мислим да је она одглумила прелепу улогу невероватно добро.”<ref>{{Citation|title=The Spy Who Came in from the Cold (1965) - IMDb|url=https://www.imdb.com/title/tt0059749/trivia/|accessdate=2022-09-02|language=en}}</ref></blockquote>О Клер Блум и њеној улози у филму амерички писац Дејвид Плејнт је касније написао: „Клерина префињена лепота показује се као синоним за префињеност културе коју она представља као глумица.”<ref>{{Cite book|title=Becoming a Londoner: A Diary|url=https://archive.org/details/becominglondoner0000plan_f6d4|last=Плејнт|first=Дејвид|publisher=Bloomsbury Publishing|year=2013|isbn=978-1408839751|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/becominglondoner0000plan_f6d4/page/491 491]}}</ref>

Током педесетих, Мартин Рит је стављен на црну листу Холивуда због сумње да је комуниста или комунистички симпатизер. Због овог догађаја, Рит није желео да унајмљује глумце који су стали на страну Холивуда током овог прогона. При бирању глумаца за филм, Рит је често постављао питање: „Где је ''он'' био кад нам је био потребан?” да би сазнао да ли је неки глумац подржавао Холивуд или осуђенике као што је био Рит.{{sfn|ле Каре|2016|p=206 - 207}} Ле Каре сматра да је због овога Рит кастовао глумце као што су Сем Ванамејкер, Клер Блум и [[Оскар Вернер]], који нису били толико популарни у време снимања филма, али су зато били на црној листи заједно са Ритом.{{sfn|ле Каре|2016|p=207}} Слично Риту, Бартон је позвао своје пријатеље да имају аудиције, па су Мајкл Хордерн и Роберт Харди кастовани у мањим улогама.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.walesartsreview.org/becoming-richard-burton-the-spy-who-came-in-from-the-cold/|title=The Spy Who Came in from the Cold {{!}} Becoming Richard Burton - Articles|date=2021-05-04|website=Wales Arts Review|language=en-US|access-date=2022-08"Именован_2-28}}<20240420180757"/ref>

Мартин Рит је купио права на адаптацију романа ''Шпијун који је дошао са хладноће'' пре него што је роман био званично објављен 1963. године.{{sfn|ле Каре|2016|p=199}}<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1965/12/24/archives/le-carres-best-seller-adapted-to-film.html|title=Le Carre's Best Seller Adapted to Film|last=Crowther|first=Bosley|date=1965-12-24|work=The New York Times|access-date=2022-04-04|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>{{sfn|ле Каре|2016|p=200}} По речима Џона ле Кареа, Рит је са намером желео да купи права на адаптацију романа, јер је сматрао да ће филм бити савршен прелаз са његових ранијих Холивудских радова (као што је филм ''[[Хад (филм)|Хад]]'' са [[Пол Њуман|Полом Њуманом]]) на његов тадашњи став усмерен против [[Макартизам|Макартизма]] и [[Антикомунизам|антикомунистичких]] идеја [[Холивуд|Холивуда]].{{sfn|ле Каре|2016|p=200}} У интервјуу за колекцију Criterion, Џон ле Каре је рекао да је од Парамаунта добио девет хиљада [[Британска фунта|британских фунти]] за права на филм.{{Sfn|Карлтон|1994|p=85}} О томе је имао да каже:<blockquote>„Па, сваки млади писац на ивици успеха направи од себе будалу. И продајом права Парамаунту, ја сам од себе направио проклету будалу. [...] И Парамаунт би поносно говорио да су украли власништво. Нису га украли, али јесу платили минимално. И продали су ми причу како ће направити уметнички филм.”</blockquote>Преточење романа у сценарио је прво на себе преузео амерички сценариста Гај Троспер који је, слично Риту, био на црној листи Холивуда током педесетих. Овај сценарио имао је значајније разлике у радњи од радње романа, укључујући сцену где након напада на продавца Петмора, Лимас одлази у [[Психијатријска болница|психијатријску болницу]] а не у затвор, а затим бежи из болнице скоком са прозора.{{sfn|ле Каре|2016|p=205}} Овај сценарио је остао недовршен изненадном болести аутора, па је задатак адаптације преузео енглески сценариста Пол Ден.{{sfn|ле Каре|2016|p=208}}

[[Датотека:Liz Taylor en Richard Burton bij aankomst op Schiphol, waar zij een persconferen, Bestanddeelnr 917-6945.jpg|алт=Рит, Тејлор и Бартон|мини|325x325пискел325x325пиксел|Мартин Рит, Лиз Тејлор и Ричард Бартон на медијској конференцији на [[Аеродром Амстердам-Схипхол|аеродрому Амстердам-Схипхол]] у [[Холандија|Холандији]] ради промоције филма ]]

''Шпијун који је дошао са хладноће'' је снимљен у [[Црно-бели филм|црно-белој]] техници упркос Panavision и [[Tehnikolor|Техниколор]] техникама за бојење филма, које су у то време биле распрострањене и коришћене у већини Холивудских филмова.{{sfn|ле Каре|2016|p=208}} Филм је снимљен у оквиру студија Shepperton ([[Транскрипција|транс]]. ''Шепертон'') у [[Енглеска|Енглеској]] и Ardmore (транс. ''Ардмор'') у [[Република Ирска|Републици Ирској]] као и у [[Схевенинген|Схевенингену]] у [[Холандија|Холандији]], [[Трафалгар сквер|Тргу Трафалгар]] у [[Лондон|Лондону]] и граду [[Гармиш-Партенкирхен]] у [[Њемачка|Немачкој]].<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1965/film/reviews/the-spy-who-came-in-from-the-cold-1200420966/|title=The Spy Who Came in from the Cold|last=Staff|first=Variety|last2=Staff|first2=Variety|date=1966-01-01|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-08-28}}</ref>{{sfn|ле Каре|2016|p=207}}{{sfn|Карлтон|1994|p=83}} У [[Даблин|Даблину]] је креирана реплика [[Берлински зид|Берлинског зида]] за потребе филма, што је током дугих ноћи снимања често привлачило посматраче, што је још више одужило снимање.{{sfn|ле Каре|2016|p=207}}{{sfn|Карлтон|1994|p=83}} Изградња зида је оставила велики утисак на јавност у [[Уједињено Краљевство|Британији]] као и у [[Ирска|Ирској]]. Дилис Пауел, новинар за британски ''The Sunday Times'' је у својој рецензији филма написао: „Мартин Рит би могао да остане упамћен као продуцент који је изградио Берлински зид.”{{Sfn|Карлтон|1994|p=82}} Снимање је даље закомпликовало присуство [[Елизабет Тејлор]] која је често посећивала сет заједно са [[Јул Бринер|Јулом Бринером]] и Френком Зефирелијем.{{sfn|ле Каре|2016|p=204}} Рит и Бартон су често упадали у препирке током снимања, што је довело до раскола на сету. Ле Каре је о овоме рекао:<blockquote>„Сећам се да сам засео са Ритом и преправио неку сцену, а затим сам засео са Бартоном и поново је преправио, онда сам отрчао назад Риту. Али не сећам се да сам икад сео са обојицом. И тај процес је трајао свега неколико дана, за то време је Рит изјавио да је задовољан преправкама, а Бартон је одлучио да престане да се буни: барем мени.”{{sfn|ле Каре|2016|p=204}} </blockquote>Нетрпељивост између главног глумца и режисера је била видљива, и њих двојица нису крили своју мржњу један према другом. Рит је сматрао да је Бартонов проблем са алкохолом знак „недостатка дисциплине” што се није допадало Бартону. Рит је такође желео да умањи утицај Бартона на филм и да од њега направи „анонимног карактера”.<ref>{{Cite book|title=Burton|last=Алперт|first=Холис|publisher=Putnam|year=1986|isbn=0399130934|location=Сједињене Америчке Државе|pages=159}}</ref><ref>{{Cite book|title=Richard Burton: A Life|last=Браг|first=Мелвин|publisher=Little, Brown and Company|year=1988|isbn=0316105953|location=Сједињене Америчке Државе|pages=200 - 201}}</ref> Бартон је ле Кареу у опуштеном разговору рекао да му је жао што уместо ''Шпијун који је дошао са хладноће'' није одрадио „један [[Пол Скофилд|Скофилдски]] [филм]”.{{sfn|ле Каре|2016|p=204}}{{sfn|Карлтон|1994|p=83}} На крају снимања, Рит је, задовољан што више неће радити са Бартоном, пред поставом и сниматељском екипом упоредио Бартона са ”старом [[Проституција|курвом]]” са којом је имао ”последњу добру шеву”.{{sfn|ле Каре|2016|p=207}} О односу између Бартона и Рита, Мајкл Срагов је написао: „Рит можда није волео да ради са Бартоном, али као режисер, мора да је волео Бартоново умеће.”<ref>{{Cite web|urlname=https://www.popmatters.com/66024"Именован-the-spy-who-came-in-from-the-cold-2496101230.html|title=The Spy Who Came in from the Cold, PopMatters|date=2008-12-03|website=PopMatters|language=en-US|access-date=2022-08-28}}<20240420180757"/ref>

У интервјуу са магазином [[The Guardian|Гардијан]] (енг. ''{{јез-енгл|The Guardian''}}), Џон ле Каре се присећао рада на филму у позитивном светлу:<blockquote>„Режисер и ја смо се добро слагали. Уживао сам пријатељски однос са сценаристом [Полом Деном], који је, испоставило се, као бивши инструктор у британској шпијунској академији током [[Други светски рат|Другог светског рата]] знао много више о шпијунажи од мене. Никакве веће слободе нису учињене мојој причи - иако то више не видим као мерило - и мој једини посао је био да додам који додатак сценарију док сам се дружио са Ричардом Бартоном и помно пазио његово конзумирање алкохола.”<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/books/2016/feb/20/john-le-carre-the-night-manager-television-adaptation|title=John le Carré on The Night Manager on TV: they’ve totally changed my book – but it works|last=Carré|first=John le|date=2016-02-20|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-09-02}}</ref></blockquote>Када је снимање филма коначно завршено, у интервјуу за [[The New York Times|Њујорк Тајмс]], Рит је рекао: „Очајно сам се провео снимајући овај филм на све могуће начине. Притајена неизговореност филма, мали скучени сетови, тешке карактеризације — цела ствар је била агонија.”{{Sfn|Карлтон|1994|p=85-86}}

Највећи извор несугласица између Рита и студија [[Paramount Pictures|Парамаунт]] (енг. ''{{јез-енгл|Paramount Pictures''}}) било је око краја филма. Представници Парамаунта желели су да крај филма буде промењен тако да Нен и Алек преживе бег из Источне Немачке и живе „срећно до краја живота”. Такође, сматрали су да ће филм бити неуспех, да је испуњен непотребним дијалогом као и да прича стагнира и на крају не води ничему.<ref>{{Cite book|title=Picking Up the Tab: The Life and Movies of Martin Ritt|last=Карлтон|first=Џексон|publisher=Bowling Green State University Popular Press|year=1994|isbn=0879726717|location=Сједињене Америчке ДржавњДржаве|pages=312}}</ref> Рит је на крају успео да се избори да филм остане непромењен, онакав каквог га је он замислио. Филм је премијерно приказан у16. [[Јануар|јануару]]децембра 1965. године у [[УједињеноСједињене КраљевствоАмеричке Државе|УједињеномСједињеним Америчким КраљевствуДржавама]], а затим ије имао своју премијеру у [[СједињенеУједињено Америчке ДржавеКраљевство|СједињенимУједињеном Америчким ДржавамаКраљевству]], у13. [[Децембар|децембру]]јануара исте1966. године.

Прве реакције критичара на ''Шпијун који је дошао са хладноће'' биле су изненађујуће позитивне. Мартин Рит је о овом изненадном успеху рекао:<blockquote>„Људи су ме хвалили за моју проницљивост, унапред сам намирисао бестселер. Али нисам ни сањао да ће бити толики успех. Мислио сам да ћу можда да направим пријатан, мали, неуспешан филм, али добар филм. Још увек сам задивљен како је филм примљен.”<ref>{{Cite book|title=The Films of Martin Ritt: Fanfare for the Common Man|last=Милер|first=Габријел|publisher=University Press of Mississippi|year=2000|isbn=978-1578062775|location=Сједињене Америчке Државе|pages=274}}</ref></blockquote>Босли Кроутер, новинар и филмски критичар за [[The New York Times|The New York Times магазин]], рекао је о филму: „Након свих шпијунских и филмова мистерије романтичне, неуверљиве природе које смо гледали, лепо је видети филм који је реалистичан и уверљив, као што је то ''Шпијун који је дошао са хладноће.''”<ref>{{Cite journal|last=Кроутер|first=Босли|date = 24. 12. 1965|title=Screen: Richard Burton Portrays 'The Spy Who Came In from the Cold'|journal=[[The New York Times]]|pages=24}}</ref> Брендан Гил за магазин [[The New Yorker]] описао је филм: „у сваком погледу задивљујућа адаптација фантастично популарног романа Жона [''[[sic]]''] ле Кареа.”<ref>{{Cite journal|last=Гил|first=Брендан|date = 1. 1. 1966|title=The Current Cinema|journal=[[The New Yorker]]|volume=46}}</ref> Магазин Variety је о филму имао да каже: „[''Шпијун који је дошао са хладноће'' je] изврсна савремена шпијунска драма о [[Хладни рат|Хладном рату]] која оставља солидан утисак нагласком на људске вредности, тоталан недостатак механичких шпијунских изума и савршено исконтролисано подигравање.”<ref>{{Cite journal|date = 15. 12. 1965|title=The Spy Who Came In From the Cold|journal=Variety|volume=15}}</ref>

Ијан Нејтан, филмски критичар за [[Empire (филмски часопис)|магазин Empire]] дао је филму четири звездице од могућих пет и о њему је рекао: „Ниједан други филм није схватио изрезбарену нехуманост и интелектуалну игру потеза и контрапотеза приказаних у шпијунској фикцији Џона ле Кареа, боље од мајсторског, иако суморног, приказа исквареног идеализма Мартина Рита. [...] [''Шпијун који је дошао са хладноће''] је антитеза грандиозних авантура [[007]]: мрачан, распричан, депресиван, али јако интелигентан, запањујуће оштар и прелепо одглумљен.”<ref>{{Cite web|url=https://www.empireonline.com/movies/reviews/spy-came-cold-review/|title=The Spy Who Came In From The Cold|website=Empire|access-date=2022-08-30}}</ref> Део рецензије у магазину Monthly Film Bulletin гласи: „Концентрација је захтевана; и заслужена тензијом и тачношћу дијалога и високим нивоом перформанса... [постава] даје перформансе сорте која одмах захтева пажњу, чак и ако се карактери слабо развијају након тачке у којој смо их први пут упознали.”<ref>{{Cite journal|date = 20. 2. 1966|title=The Spy Who Came In from the Cold|journal=Monthly Film Bulletin|volume=385|pages=33}}</ref>

Филип Шојер за магазин [[Los Angeles Times]] написао је: „[''Шпијун који је дошао са хладноће''] није лак, и сигурно није угодан, филм за гледање; превише неличан превише објективан, да би нас потресао до плача, тако да нас крај једино може оставити депресивним.”<ref>{{Cite journal|last=Шојер|first=Филип К.|date = 21. 12. 1965|title=Spy Who Came In From The Cold: Chills With Frigid Outlook|journal=[[Los Angeles Times]]|volume=IV|pages=18}}</ref> Ричард Коу, критичар магазина [[The Washington Post]], тврди да је уживао у филму и пише: „Нисам делио евидентно проширену љубав према ''Шпијун који је дошао са хладноће'' у његовом оригиналном облику као роман, али ја свакако сматрам да је он јако интересантан филм.”<ref>{{Cite journal|last=Коу|first=Ричард Л.|date = 24. 12. 1965|title=Cold Spy Warm on Film|journal=[[The Washington Post]]|pages=А18}}</ref>

Дејв Кер, за магазин Chicago Reader, написао је да је филм: „Мрачан, монотон и површан” али да сматра да „Бартонов остарели агент има неке искрене дирљивости.”<ref>{{Cite web|url=http://chicagoreader.com/film/the-spy-who-came-in-from-the-cold/|title=The Spy Who Came In From the Cold|last=chicagoreader|date=1985-10-26|website=Chicago Reader|language=en-US|access-date=2022-09-20}}</ref> За магазин Slant, Фернандо Кроук је написао: „Самозадовољно горак где су [[Џејмс Бонд|Џејмс Бонд филмови]] ноншалантно безобзирни, Ритов ''Шпијун који је дошао са хладноће'' се чини као анти-трилер додатак његовом хваљеном [[Вестерн#Поджанрови|анти-вестерну]] ''[[Хад (филм)|Хад]].''” Кроук је закључио своју рецензију написавши: „На крају крајева филм се урушава под тежином своје мрачне озбиљности; његова туробност постаје, не антидот ЏејсмуЏејмсу Бонду већ његов одраз у поломљеном огледалу” и оценио је филм са две звездице од могућих пет.<ref>{{Cite web|url=https://www.slantmagazine.com/film/the-spy-who-came-in-from-the-cold/|title=Review: The Spy Who Came in from the Cold|last=Croce|first=Fernando F.|date=2008-11-25|website=Slant Magazine|language=en-US|access-date=2022-09-20}}</ref>

|Награде Лорел<ref name=":6">{{Cite web|url=http://www.elkesommeronline.com/de/Laurel_Awards_1966.pdf|title=Elke Sommer Online - Laurel Awards 1966|last=Sommer|first=Elke|website=Elke Sommer|url-status=live|access-date = 26. 8. 2022.|archive-date=12. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211212061650/http://www.elkesommeronline.com/de/Laurel_Awards_1966.pdf}}</ref>

{{извориreflist|}}