Чиле — разлика између измена

| извор_становништво = <ref>The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [http://esa.un.org/unpd/wpp/Documentation/publications.htm] {{Wayback|url=http://esa.un.org/unpd/wpp/Documentation/publications.htm |date=20140704173537 }}</ref>

'''Чиле''' ({{јез-шпа|Chile}}), званично '''Република Чиле''' ({{јез-шпа|República de Chile}}), [[предсједнички систем|председничка]] је [[република]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]], која заузима дуг и узан појас земљишта између [[Анди|Анда]] на истоку и [[Тихи океан|Тихог океана]] на западу. Граничи се са [[Перу]]ом на сјеверу, са [[Боливија|Боливијом]] на сјевероистоку, са [[Аргентина|Аргентином]] на истоку, док на крајњем југу излази на [[Дрејков пролаз]].<ref>{{Cite web|url=https://www.ciesin.columbia.edu/decentralization/English/CaseStudies/chile.html|title=Republic of Chile|url-status=live}}</ref> У састав Чилеа су укључена и острва [[Острва Хуан Фернандез|Хуан Фернандез]], [[Острво Сала и Гомез|Сала и Гомез]], [[Острва Десвентурадас|Десвентурадас]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oneearth.org/bioregions/juan-fernandez-desventuradas-islands-nt7/|title=Juan Fernández & Desventuradas Islands Bioregion|url-status=live}}</ref> и [[Ускршње острво|Ускршња острва]] у [[Океанија|Океанији]].<ref name="Именован-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url-status=live}}</ref> Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику,<ref name="Именован_2-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.explorepatagonia.com/eng/destination/antartic-chilean-territory.php|title=ANTARCTIC CHILEAN TERRYTORY|url-status=live}}</ref> иако су све претензије суспендоване према [[Систем антарктичке повеље|Антарктичкој повељи]].

Главни град је [[Сантијаго де Чиле]], док се [[Чилеански конгрес|скупштина]] састаје у оближњем [[Валпараисо|Валпараису]].<ref>{{Cite web|url=https://www.newworldencyclopedia.org/entry/Santiago,_Chile|title=Santiago, Chile|url-status=live}}</ref> У Сантијагу живи 40% становништва Чилеа.<ref>{{Cite web|url=https://kids.nationalgeographic.com/geography/countries/article/chile|title=Chile|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://1997-2001.state.gov/background_notes/chile_0010_bgn.html|title=Chile|url-status=live}}</ref> Остали већи градови су: [[Валпараисо]], [[Антофагаста]], [[Пунта Аренас]], [[Икике]], [[Серена]], [[Талка (Чиле)|Талка]] и други.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldatlas.com/articles/the-biggest-cities-in-chile.html|title=Major Cities In Chile|url-status=live}}</ref>

Данас је Чиле једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих латиноамеричких држава,<ref name="BBC-Chile">{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/country_profiles/1222764.stm| title = Chile country profile| publisher = BBC|date=14. 8. 2012.| accessdate=16. 5. 2013.}}</ref> са угледном војском и растућом привредом. Чиле предводи Латинску Америку у људском развоју, дохотку по глави становника, конкурентности, економским слободама и ниској стопи корупције.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-latin-america-19357497|title=Chile country profile|url-status=live}}</ref> Чиле је оснивач [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Унија јужноамеричких нација|Уније јужноамеричких народа]] и [[Заједница латиноамеричких и карипских држава|Заједнице латиноамеричких и карипских држава]].<ref>{{Cite web|url=https://www.tnpscthervupettagam.com/articles-detail/chile|title=Chile|url-status=live}}</ref>

Чиле је веома дуга и узана земља смештена у приобаљу јужног дела Јужне Америке са западне стране [[Анди|Анда]].<ref name="Именован-20240420180713"/> Од севера до југа протеже се у дужини од 4300 km док је на најширем делу, у правцу исток – запад, широк 350 km.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/111326/Chile | title = Chile | publisher = Encyclopædia Britannica | accessdate=22. 7. 2014.}}</ref> Карактерише га разноврстан крајолик и разни типови климе.<ref name="Именован-20240420180713"/> Простире се на површини од 756.950 km<small>²</small>. Смештен је унутар [[Ватрени појас Пацифика|Ватреног појаса Пацифика]]. Заједно са острвима, али без територије на коју полаже право на Антарктику, Чиле је смештен између 17. и 56. степена ЈГШ, и 66. и 81. степена ЗГД.<ref name="Именован-20240420180713"/>

Чиле спада међу земље са највећом дужином између најсеверније и најјужније тачке државе. Ако изузмемо острва, Чиле је јединствена земља гледајући распон између најзападније и најисточније тачке државе, јер друге земље које су у правцу север – југ дугачке као Чиле у правцу исток – запад су и по десет пута шире.<ref>{{Cite web|url=https://www.sunheron.com/blog/chile-the-longest-and-narrowest-state/|title=Chile: the lognest and the barriwest state|url-status=live}}</ref> Чиле делом своје територије сматра и 1.250.000 km<small>²</small> Антарктика. Међутим, након потписивања Антарктичког споразума морао је да суспендује претензије на ову област.<ref name="Именован_2-20240420180713"/>

Пустиња [[Атакама]], на северу земље, богата је рудама, првенствено бакром и нитратима.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Atacama-Desert|title=Atacama Desert|date=9 May 2024 }}</ref> Главнина становништва и обрадивих површина смештена је у релативно малој [[Средишња долина|Средишњој долини]], где се налази и главни град [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Atacama-Desert|title=Atacama Desert &#124; Location, Weather, & Facts |website=Britannica|date=9 May 2024 }}</ref>

Ова област представља и историјско средиште из ког се чилеанска држава ширила крајем 19. века, када је обухватила северне и јужне области. Југ Чилеа је богат шумама и пашњацима, а истиче се и низ вулкана и језера. Јужна обала је лавиринт фјордова, морских рукаваца, канала, вијугавих полуострва, и острва. Анди се протежу дуж источне границе Чилеа.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Central-Valley-Chile|title=Central Valley &#124; Andes Mountains, Wine Region, Agriculture |website=Britannica}}</ref>

Због специфичне територије Чиле је испресецан бројним кратким рекама малог протока воде.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldatlas.com/articles/the-10-largest-lakes-in-chile.html|title=The 10 Largest Lakes In Chile|url-status=live}}</ref> Све оне се протежу од Анда до Тихог океана, и теку у смеру од истока ка западу.<ref>{{Cite web|url=https://lacgeo.com/water-bodies-chile|title=Chile: Bodies of Water|url-status=live}}</ref>

У средишњем делу региона Норте Чико има више река од значаја за пољопривреду. Треба споменути Елки у дужини од 75 km;<ref name="hydr"/> Аконкагва (142 km); Маипо у дужини од 250;<ref name="hydr"/> и њихове притоке Мапочо (110 km); и Мауле (240 km). Ове реке воду углавном добијају топљењем снега на Андима током лета и од зимских киша. Најважнија језера у овом подручју су вештачко језеро Рапел, лагуне Колбун Мауле и Лаха.<ref>{{Cite web|url=https://www.gochile.cl/en/lake-colbun/|title=LAKE COLBÚN|url-status=live}}</ref>

Чиле има разноврсну климу. На северу је најсувља пустиња на свету Атакама, у средишњем делу је [[средоземна клима]], на Ускршњем острву је [[Влажна суптропска клима|влажна суптропска]], док је на југу и истоку земље у подручјима [[Тундра|алпијских тундри]] и [[ледник|глечера]] присутна [[океанска клима]].<ref name="automatski generisano1">{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/country_profiles/1222764.stm| title = Country profile: Chile | work = BBC News |date=16. 12. 2009. | accessdate=23. 7. 2014.}}</ref> Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климата]] у Чилеу постоји барем седам климатских подтипова. У већем делу земље постоје сва четири годишња доба: лето (од децембра до фебруара), јесен (од марта до маја), зима (од јуна до августа), и пролеће (од септембра до новембра).<ref>{{Cite web|url=http://www.climateandweather.com/weather-in-chile|title=Weather in Chile|url-status=live}}</ref>

Године 1520, на свом путу око света [[Фернандо Магелан]] је открио јужни пролаз који је назвао по себи, [[Магеланов мореуз]]. То је уједно била прва европска експедиција која је дошла на тле данашњег Чилеа. Након њега је [[Дијего де Алмагро]]<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Diego-de-Almagro|title=Diego de Almagro|url-status=live}}</ref> са шпанским конкистадорима, 1535. дошао из Перуа у потрази за златом. Освајање Чилеа је почело почетком 1540. а спровео га је [[Педро де Валдивија]], један од официра [[Франсиско Пизаро|Франсиска Пизара]]. Он је основао град [[Сантијаго де Чиле]] 12. фебруара 1541. године.<ref name="Именован_3-20240420180713">{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=|access-date=28. 01. 2024|archive-date=28. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240128150509/https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile}}</ref> Иако Шпанци нису нашли злато које су тражили, препознали су пољопривредне потенцијале Чилеа и припојили га [[Шпанска империја|Шпанској империји]].<ref name="countrystudies"/>

Освајање земље се одвијало постепено а Европљани су наилазили на неуспехе код домородачког становништва. Велика побуна народа [[Арауканци|Мапуче]] која је почела 1553. довела је до Валдивијине смрти и уништавања великог броја насеља колониста. Веће побуне догодиле су се 1598. и 1655. године. Сваки пут би се побунили Мапуче и други домородачки народи, јужна граница колоније би била померена ка северу.<ref name="Именован_3-20240420180713"/> Шпанска круна је укинула ропство 1683. јер је схватила да поробљавање народа Мапуче само појачава њихов отпор уместо да га слаби. Упркос краљевским забранама односи су остали затегнути због непрекидних сметњи колониста.<ref>{{cite web|url=http://www.archive.org/stream/storiadellaguer00caivgoog/storiadellaguer00caivgoog_djvu.txt | title = Bárbaros. pp. 66. David J. Weber | publisher = Archive.org |date=| accessdate=16. 5. 2010.}}</ref>

Одсечен од севера пустињом, према југу народом Мапуче, према истоку [[Анди]]ма, и према западу океаном, Чиле је постао једна од најцентрализованијих и најхомогенијих шпанских колонија у Америци.<ref name="Именован_3-20240420180713"/>

Последњих деценија 19. века, влада у Сантијагу је учврстила своје позиције на југу након што је угушила побуне Мапуча током [[Окупације Арауканије]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/event/Araucanian-wars|title=Araucanian wars|url-status=live}}</ref> Споразум са Аргентином потписан 1881. потврдио је суверенитет Чилеа над [[Магеланов мореуз|Магелановим мореузом]]. Као резултат [[Пацифички рат|Рата на Пацифику]] са [[Перу]]ом и [[Боливија|Боливијом]] од 1879. до 1883. Чиле је проширио своју територију на север за једну трећину, чиме је онемогућио Боливију да изађе на Тихи океан и стекао вредне залихе нитрата чија је експлоатација довела до ере националног просперитета.

[[Чилеански грађански рат]] 1891.<ref>{{Cite web|url=https://www.usni.org/magazines/proceedings/1962/october/chilean-civil-war-1891|title=The Chilean Civil War, 1891|url-status=live}}</ref> је као последицу имао прерасподелу моћи између председника и конгреса и успоставу демократије парламентарног типа. Међутим, у грађанском рату су се такође сукобили и они који су заговарали развој домаће индустрије и они који су заступали интересе банака, првенствено породица Едвардс која је имала јаке везе са страним инвеститорима.

Одрекавши се власти у корист демократски изабраног наследника, Ибањез дел Кампо је стекао поштовање великог дела становништва што му је омогућило да остане значајан политичар током наредних тридесет година. Са успоставом демократске власти 1932. појавила се [[Радикална странка (Чиле)|Радикална странка]] која је представљала велики број припадника средње класе. Она је представљала главног чиниоца у коалиционим владама током наредних двадесет година. Током раздобља владавине Радикалне странке (1932—1952) држава је повећала своје присуство у привреди. Године 1952. на власт се вратио Ибањез дел Кампо. Њега је 1958. наследио представник конзервативне политике [[Хорхе Алесандри]].<ref>{{Cite web|url=https://www.memoriachilena.gob.cl/602/w3-article-3470.html|title=Jorge Alessandri Rodríguez (1896-1986)|url-status=live}}</ref>

На председничким изборима 1964. [[Едвардо Фреи Монталва]],<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Eduardo-Frei|title=Eduardo Frei|url-status=live}}</ref> из Хришћанско – демократске партије, добио је апсолутну већину. Његова победа је означила почетак великих реформи. Под слоганом „револуција у слободи“, Фреијева администрација је започела спровођење дугорочних друштвених и економских програма, посебно у здравству, станоградњи, као и пољопривредну реформу, која је обухватала организовање пољопривредника у синдикате. Међутим, до 1967. Фреи је наишао на снажно противљење левичара, који су сматрали његове реформе неодговарајућим, и конзервативаца који су их с друге стране сматрали претераним. До краја свог мандата Фреи није успео да оствари амбициозне циљеве своје странке.<ref name="countrystudies">{{cite web|url=http://countrystudies.us/chile/85.htm| title = Development and Breakdown of Democracy, 1830–1973| work = Country Studies| publisher = Library of Congress|date=31. 3. 1994.}}</ref>

На изборима 1970. кандидат [[Социјалистичка партија Чилеа|Социјалистичке партије Чилеа]] (део тзв. коалиције „Народног јединства“, коју су чинили и комунисти, радикали, социјалдемократе, дисиденти из Хришћанско – демократске странке, Јединствени народни акциони покрет, и Независна народна акција)<ref name="countrystudies"/> сенатор [[Салвадор Аљенде]] је добио релативну већину на изборима. Био је испред кандидата хришћанских демократа [[Радомир Томик|Радомира Томика]] и конзервативца [[Хорхе Алесандри|Хорхеа Алесандрија]]. Аљенде је добио 36% гласова, док је Алесандри освојио 34% а Томик 27% гласова.<ref>{{Cite web|url=https://chiletoday.cl/50-years-ago-salvador-allende-became-president-of-chile/|title=50 Years Ago, Salvador Allende Became President of Chile|url-status=live}}</ref>

Фреија Руиза – Тахлеа је 2000. наследио социјалиста [[Рикардо Лагос]], који је победио у другом кругу [[Хоакин Лавин|Хоакина Лавина]] кандидата десничарске Алијансе за Чиле<ref>{{Cite news|url=http://archives.cnn.com/2000/WORLD/americas/01/17/chile.elex.01/| title = Moderate socialist Lagos wins Chilean presidential election| publisher = CNN|date=16. 1. 2000.| accessdate=2. 5. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080506162601/http://archives.cnn.com/2000/WORLD/americas/01/17/chile.elex.01/ <!-- Bot retrieved archive --> | archivedate=6. 5. 2008.}}</ref> Јануара 2006. Чилеанци су први пут изабрали жену за председника - [[Мишел Башеле|Мишел Башеле Херија]], кандидата Социјалистичке партије. Она је поразила Себастијана Пињеру из странке [[Народна обнова|Народне обнове]], продуживши владавину коалиције Консетрасион за још четири године.<ref>{{cite web|url=http://www.msnbc.msn.com/id/10819903/| title = Chile elects first woman president| publisher = MSNBC| accessdate=2. 5. 2008.}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/03/11/AR2006031101381.html| title = Bachelet Sworn In As Chile's President| publisher = The Washington Post| accessdate=2. 5. 2008. | last=Reel| first = Monte|date=12. 3. 2006.}}</ref> У јануару 2010. Чилеанци су изабрали Себастијана Пињеру,<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/idUSTRE60G1O420100117/|title=Chile shifts right as billionaire wins presidency|url-status=live}}</ref> првог десничарског председника после 20 година. Он је поразио бившег председника Едварда Фреија Руиза – Тахлеа, кандидата коалиције ''Консетрасион''.

Чиле је мултиетничко друштво,<ref>{{чињеницаCite web|dateurl=02https://www. 2014scielo. }}<!org.mx/scielo.php?pid=S1665--mrtva veza do 2089062019000100104&script=sci_arttext&tlng=en|title=https://www. 12scielo. 2013org.mx/scielo.php?pid=S1665-89062019000100104&script=sci_arttext&tlng=en|url-status=live}}</ref> дом људима различитог етничког порекла. Постоје различите студије о етничкој структури Чилеа.

У студији коју је урадио Универзитет Чиле се наводи да 30% становништва чине белци; местици, који су 60% белци и 40% Индијанци, чине 65% становништва, док Индијанци чине преосталих 5%.<ref name="UC">{{cite web | title = 5.2.6. Estructura racial | url = http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | work = La Universidad de Chile | accessdate = 26. 8. 2007. | language = | archive-url = https://web.archive.org/web/20071016124831/http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | archive-date = 16. 10. 2007 | url-status = dead | df = }} ([{{cite web |author= |url=http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/ |title=Main page] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=16. 09. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090916211140/http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/ |dateurl-status=20090916211140 }})</ref> Једна генетска студија, коју је урадио исти универзитет, показала је да просечан Чилеанаца има 64% гена белаца и 35% индијанских гена.<ref name="Cruz-Coke">{{cite web|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1050080/pdf/jmedgene00288-0042.pdf | title = Genetic epidemiology of single gene defects in Chile | publisher = ncbi.nlm.nih.gov |date=| accessdate=5. 11. 2011.}}</ref>

''Католика'' је 70%, ''протестаната'' 15,1%.<ref>[{{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ci.html |title=Central Intelligence Agency - The World Factbook: Chile] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013 |archive-date=06. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151106030337/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ci.html |dateurl-status=20151106030337 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Чиле је једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих држава у Јужној Америци.<ref name="BBC-Chile"/> Водећа је латиноамеричка земља по индексу хуманог развоја, конкурентности, дохотку по становнику, глобализацији, економским слободама и малој стопи корупције. Међутим, у Чилеу су присутне велике несразмере у расподели дохотка, изражене [[Џини индекс]]ом. Године 2006. Чиле је постао земља са највећим номиналним дохотком по становнику у Латинској Америци,<ref>{{cite web|author= |url=http://www.weforum.org/pdf/GCR09/GCR20092010fullrankings.pdf |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> а маја 2010. Чиле прва јужноамеричка земља чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД-а]].

Привредна је остала трома све до 2003, када је почела да даје јасне знаке опоравка остварујући стопу раста БДП-а од четири посто.<ref>[{{cite web|author= |url=http://indexmundi.com/chile/gdp_real_growth_rate.html] |title=Chile GDP – real growth rate|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Привреда Чилеа је 2004. годину завршила са растом БДП-а од шест посто, док је у 2005. раст био 5,7 процената да би 2006. пао за четири процента. Наредне године БДП је порастао за пет посто.<ref name="countrystudies"/>

Незапосленост је током 1990-их била око седам посто, да би од почетка економске кризе 1999. била између осам и десет посто. Године 2006. пала је на 7,8% и наставила је свој пад па је 2007. била 6,8 процената.<ref>{{cite web|url=http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | title = Tasas de desocupación, nacional y por región – Base de Datos Estadísticos | publisher = Si2.bcentral.cl | accessdate=1. 8. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110513104129/http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | archive-date=13. 5. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> Плате су расле брже него инфлација што је била последица раста продуктивности и пораста животног стандарда. Према владиним истраживањима проценат Чилеанаца чији је доходак по домаћинству испод линије сиромаштва је смањен са 45,1% 1987. на 11,5% 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN%202006%20en%20profundidad-22-06-2007.pdf| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071025021053/http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN+2006+en+profundidad-22-06-2007.pdf| archivedate=25. 10. 2007.| work = Libertad y Desarrollo| title = Casen 2006 en profundidad| accessdate=22. 10. 2007.|date=22. 6. 2007.}}</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf |title=Panorama social de América Latina] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=07. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110707005900/http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf |dateurl-status=20110707005900 }}, [[ECLAC]], 2010.</ref> Међутим, критичари сматрају да су ови износи знатно већи од онога што власт приказује. Према њиховим тврдњама стопа сиромаштва је 2007. била 29%.<ref>{{cite web|url=http://www.economiaynegocios.cl/noticias/noticias.asp?id=35048| publisher = El Mercurio| title = Una muy necesaria corrección: Hay cuatro millones de pobres en Chile|date=14. 10. 2007.| accessdate=22. 10. 2007.}}</ref>) Према подацима из новембра 2012 око 11,1 милион људи или 64% становништва је примало социјалну помоћ,<ref name="Именован_4-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}</ref> преко „Социјалне заштитне карте“, којом су обухваћени људи који живе у сиромаштву или су близу уласка у сиромаштво.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile"Именован_4-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}<20240420180713"/ref>

{{refbeginЛитература|2}}