Чиле — разлика између измена

| извор_становништво = <ref>The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [http://esa.un.org/unpd/wpp/Documentation/publications.htm] {{Wayback|url=http://esa.un.org/unpd/wpp/Documentation/publications.htm |date=20140704173537 }}</ref>

'''Чиле''' ({{јез-шпа|Chile}}), званично '''Република Чиле''' ({{јез-шпа|República de Chile}}), [[предсједнички систем|председничка]] је [[република]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]], која заузима дуг и узан појас земљишта између [[Анди|Анда]] на истоку и [[Тихи океан|Тихог океана]] на западу. Граничи се са [[Перу]]ом на сјеверу, са [[Боливија|Боливијом]] на сјевероистоку, са [[Аргентина|Аргентином]] на истоку, док на крајњем југу излази на [[Дрејков пролаз]].<ref>{{Cite web|url=https://www.ciesin.columbia.edu/decentralization/English/CaseStudies/chile.html|title=Republic of Chile|url-status=live}}</ref> У састав Чилеа су укључена и острва [[Острва Хуан Фернандез|Хуан Фернандез]], [[Острво Сала и Гомез|Сала и Гомез]], [[Острва Десвентурадас|Десвентурадас]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oneearth.org/bioregions/juan-fernandez-desventuradas-islands-nt7/|title=Juan Fernández & Desventuradas Islands Bioregion|url-status=live}}</ref> и [[Ускршње острво|Ускршња острва]] у [[Океанија|Океанији]].<ref name="Именован-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url-status=live}}</ref> Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику,<ref name="Именован_2-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.explorepatagonia.com/eng/destination/antartic-chilean-territory.php|title=ANTARCTIC CHILEAN TERRYTORY|url-status=live}}</ref> иако су све претензије суспендоване према [[Систем антарктичке повеље|Антарктичкој повељи]].

Чиле је веома дуга и узана земља смештена у приобаљу јужног дела Јужне Америке са западне стране [[Анди|Анда]].<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref> Од севера до југа протеже се у дужини од 4300 km док је на најширем делу, у правцу исток – запад, широк 350 km.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/111326/Chile | title = Chile | publisher = Encyclopædia Britannica | accessdate=22. 7. 2014.}}</ref> Карактерише га разноврстан крајолик и разни типови климе.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref> Простире се на површини од 756.950 km<small>²</small>. Смештен је унутар [[Ватрени појас Пацифика|Ватреног појаса Пацифика]]. Заједно са острвима, али без територије на коју полаже право на Антарктику, Чиле је смештен између 17. и 56. степена ЈГШ, и 66. и 81. степена ЗГД.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref>

Чиле спада међу земље са највећом дужином између најсеверније и најјужније тачке државе. Ако изузмемо острва, Чиле је јединствена земља гледајући распон између најзападније и најисточније тачке државе, јер друге земље које су у правцу север – југ дугачке као Чиле у правцу исток – запад су и по десет пута шире.<ref>{{Cite web|url=https://www.sunheron.com/blog/chile-the-longest-and-narrowest-state/|title=Chile: the lognest and the barriwest state|url-status=live}}</ref> Чиле делом своје територије сматра и 1.250.000 km<small>²</small> Антарктика. Међутим, након потписивања Антарктичког споразума морао је да суспендује претензије на ову област.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.explorepatagonia.com/eng/destination/antartic"Именован_2-chilean-territory.php|title=ANTARCTIC CHILEAN TERRYTORY|url-status=live}}<20240420180713"/ref>

Пустиња [[Атакама]], на северу земље, богата је рудама, првенствено бакром и нитратима.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Atacama-Desert|title=Atacama Desert|url-statusdate=live9 May 2024 }}</ref> Главнина становништва и обрадивих површина смештена је у релативно малој [[Средишња долина|Средишњој долини]], где се налази и главни град [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Atacama-Desert|title=https://www.britannica.com/place/Atacama- Desert &#124; Location, Weather, & Facts |url-statuswebsite=liveBritannica|date=9 May 2024 }}</ref>

Ова област представља и историјско средиште из ког се чилеанска држава ширила крајем 19. века, када је обухватила северне и јужне области. Југ Чилеа је богат шумама и пашњацима, а истиче се и низ вулкана и језера. Јужна обала је лавиринт фјордова, морских рукаваца, канала, вијугавих полуострва, и острва. Анди се протежу дуж источне границе Чилеа.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Central-Valley-Chile|title=https://www.britannica.com/place/Central- Valley-Chile &#124; Andes Mountains, Wine Region, Agriculture |url-statuswebsite=liveBritannica}}</ref>

Године 1520, на свом путу око света [[Фернандо Магелан]] је открио јужни пролаз који је назвао по себи, [[Магеланов мореуз]]. То је уједно била прва европска експедиција која је дошла на тле данашњег Чилеа. Након њега је [[Дијего де Алмагро]]<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Diego-de-Almagro|title=Diego de Almagro|url-status=live}}</ref> са шпанским конкистадорима, 1535. дошао из Перуа у потрази за златом. Освајање Чилеа је почело почетком 1540. а спровео га је [[Педро де Валдивија]], један од официра [[Франсиско Пизаро|Франсиска Пизара]]. Он је основао град [[Сантијаго де Чиле]] 12. фебруара 1541. године.<ref name="Именован_3-20240420180713">{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live|access-date=28. 01. 2024|archive-date=28. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240128150509/https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile}}</ref> Иако Шпанци нису нашли злато које су тражили, препознали су пољопривредне потенцијале Чилеа и припојили га [[Шпанска империја|Шпанској империји]].<ref name="countrystudies"/>

Освајање земље се одвијало постепено а Европљани су наилазили на неуспехе код домородачког становништва. Велика побуна народа [[Арауканци|Мапуче]] која је почела 1553. довела је до Валдивијине смрти и уништавања великог броја насеља колониста. Веће побуне догодиле су се 1598. и 1655. године. Сваки пут би се побунили Мапуче и други домородачки народи, јужна граница колоније би била померена ка северу.<ref>{{Cite web|urlname=https://academic"Именован_3-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live}}<20240420180713"/ref> Шпанска круна је укинула ропство 1683. јер је схватила да поробљавање народа Мапуче само појачава њихов отпор уместо да га слаби. Упркос краљевским забранама односи су остали затегнути због непрекидних сметњи колониста.<ref>{{cite web|url=http://www.archive.org/stream/storiadellaguer00caivgoog/storiadellaguer00caivgoog_djvu.txt | title = Bárbaros. pp. 66. David J. Weber | publisher = Archive.org |date=| accessdate=16. 5. 2010.}}</ref>

Одсечен од севера пустињом, према југу народом Мапуче, према истоку [[Анди]]ма, и према западу океаном, Чиле је постао једна од најцентрализованијих и најхомогенијих шпанских колонија у Америци.<ref>{{Cite web|urlname=https://academic"Именован_3-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live}}<20240420180713"/ref>

У студији коју је урадио Универзитет Чиле се наводи да 30% становништва чине белци; местици, који су 60% белци и 40% Индијанци, чине 65% становништва, док Индијанци чине преосталих 5%.<ref name="UC">{{cite web | title = 5.2.6. Estructura racial | url = http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | work = La Universidad de Chile | accessdate = 26. 8. 2007. | language = | archive-url = https://web.archive.org/web/20071016124831/http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | archive-date = 16. 10. 2007 | url-status = dead | df = }} ([{{cite web |author= |url=http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/ |title=Main page] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=16. 09. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090916211140/http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/ |dateurl-status=20090916211140 }})</ref> Једна генетска студија, коју је урадио исти универзитет, показала је да просечан Чилеанаца има 64% гена белаца и 35% индијанских гена.<ref name="Cruz-Coke">{{cite web|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1050080/pdf/jmedgene00288-0042.pdf | title = Genetic epidemiology of single gene defects in Chile | publisher = ncbi.nlm.nih.gov |date=| accessdate=5. 11. 2011.}}</ref>

''Католика'' је 70%, ''протестаната'' 15,1%.<ref>[{{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ci.html |title=Central Intelligence Agency - The World Factbook: Chile] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013 |archive-date=06. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151106030337/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ci.html |dateurl-status=20151106030337 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Чиле је једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих држава у Јужној Америци.<ref name="BBC-Chile"/> Водећа је латиноамеричка земља по индексу хуманог развоја, конкурентности, дохотку по становнику, глобализацији, економским слободама и малој стопи корупције. Међутим, у Чилеу су присутне велике несразмере у расподели дохотка, изражене [[Џини индекс]]ом. Године 2006. Чиле је постао земља са највећим номиналним дохотком по становнику у Латинској Америци,<ref>{{cite web|author= |url=http://www.weforum.org/pdf/GCR09/GCR20092010fullrankings.pdf |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> а маја 2010. Чиле прва јужноамеричка земља чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД-а]].

Привредна је остала трома све до 2003, када је почела да даје јасне знаке опоравка остварујући стопу раста БДП-а од четири посто.<ref>[{{cite web|author= |url=http://indexmundi.com/chile/gdp_real_growth_rate.html] |title=Chile GDP – real growth rate|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Привреда Чилеа је 2004. годину завршила са растом БДП-а од шест посто, док је у 2005. раст био 5,7 процената да би 2006. пао за четири процента. Наредне године БДП је порастао за пет посто.<ref name="countrystudies"/>

Незапосленост је током 1990-их била око седам посто, да би од почетка економске кризе 1999. била између осам и десет посто. Године 2006. пала је на 7,8% и наставила је свој пад па је 2007. била 6,8 процената.<ref>{{cite web|url=http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | title = Tasas de desocupación, nacional y por región – Base de Datos Estadísticos | publisher = Si2.bcentral.cl | accessdate=1. 8. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110513104129/http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | archive-date=13. 5. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> Плате су расле брже него инфлација што је била последица раста продуктивности и пораста животног стандарда. Према владиним истраживањима проценат Чилеанаца чији је доходак по домаћинству испод линије сиромаштва је смањен са 45,1% 1987. на 11,5% 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN%202006%20en%20profundidad-22-06-2007.pdf| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071025021053/http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN+2006+en+profundidad-22-06-2007.pdf| archivedate=25. 10. 2007.| work = Libertad y Desarrollo| title = Casen 2006 en profundidad| accessdate=22. 10. 2007.|date=22. 6. 2007.}}</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf |title=Panorama social de América Latina] {{Wayback|date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=07. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110707005900/http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf |dateurl-status=20110707005900 }}, [[ECLAC]], 2010.</ref> Међутим, критичари сматрају да су ови износи знатно већи од онога што власт приказује. Према њиховим тврдњама стопа сиромаштва је 2007. била 29%.<ref>{{cite web|url=http://www.economiaynegocios.cl/noticias/noticias.asp?id=35048| publisher = El Mercurio| title = Una muy necesaria corrección: Hay cuatro millones de pobres en Chile|date=14. 10. 2007.| accessdate=22. 10. 2007.}}</ref>) Према подацима из новембра 2012 око 11,1 милион људи или 64% становништва је примало социјалну помоћ,<ref name="Именован_4-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}</ref> преко „Социјалне заштитне карте“, којом су обухваћени људи који живе у сиромаштву или су близу уласка у сиромаштво.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile"Именован_4-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}<20240420180713"/ref>

{{refbeginЛитература|2}}