Википедија

Чиле — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
More used with only one reference definition: 4 new references and 7 new reference calls.
Ред 34:
}}
 
'''Чиле''' ({{јез-шпа|Chile}}), званично '''Република Чиле''' ({{јез-шпа|República de Chile}}), [[предсједнички систем|председничка]] је [[република]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]], која заузима дуг и узан појас земљишта између [[Анди|Анда]] на истоку и [[Тихи океан|Тихог океана]] на западу. Граничи се са [[Перу]]ом на сјеверу, са [[Боливија|Боливијом]] на сјевероистоку, са [[Аргентина|Аргентином]] на истоку, док на крајњем југу излази на [[Дрејков пролаз]].<ref>{{Cite web|url=https://www.ciesin.columbia.edu/decentralization/English/CaseStudies/chile.html|title=Republic of Chile|url-status=live}}</ref> У састав Чилеа су укључена и острва [[Острва Хуан Фернандез|Хуан Фернандез]], [[Острво Сала и Гомез|Сала и Гомез]], [[Острва Десвентурадас|Десвентурадас]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oneearth.org/bioregions/juan-fernandez-desventuradas-islands-nt7/|title=Juan Fernández & Desventuradas Islands Bioregion|url-status=live}}</ref> и [[Ускршње острво|Ускршња острва]] у [[Океанија|Океанији]].<ref name="Именован-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url-status=live}}</ref> Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику,<ref name="Именован_2-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.explorepatagonia.com/eng/destination/antartic-chilean-territory.php|title=ANTARCTIC CHILEAN TERRYTORY|url-status=live}}</ref> иако су све претензије суспендоване према [[Систем антарктичке повеље|Антарктичкој повељи]].
 
Главни град је [[Сантијаго де Чиле]], док се [[Чилеански конгрес|скупштина]] састаје у оближњем [[Валпараисо|Валпараису]].<ref>{{Cite web|url=https://www.newworldencyclopedia.org/entry/Santiago,_Chile|title=Santiago, Chile|url-status=live}}</ref> У Сантијагу живи 40% становништва Чилеа.<ref>{{Cite web|url=https://kids.nationalgeographic.com/geography/countries/article/chile|title=Chile|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://1997-2001.state.gov/background_notes/chile_0010_bgn.html|title=Chile|url-status=live}}</ref> Остали већи градови су: [[Валпараисо]], [[Антофагаста]], [[Пунта Аренас]], [[Икике]], [[Серена]], [[Талка (Чиле)|Талка]] и други.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldatlas.com/articles/the-biggest-cities-in-chile.html|title=Major Cities In Chile|url-status=live}}</ref>
Ред 46:
=== Положај ===
 
Чиле је веома дуга и узана земља смештена у приобаљу јужног дела Јужне Америке са западне стране [[Анди|Анда]].<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref> Од севера до југа протеже се у дужини од 4300 km док је на најширем делу, у правцу исток – запад, широк 350 km.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/111326/Chile | title = Chile | publisher = Encyclopædia Britannica | accessdate=22. 7. 2014.}}</ref> Карактерише га разноврстан крајолик и разни типови климе.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref> Простире се на површини од 756.950 km<small><sup>2</sup></small>. Смештен је унутар [[Ватрени појас Пацифика|Ватреног појаса Пацифика]]. Заједно са острвима, али без територије на коју полаже право на Антарктику, Чиле је смештен између 17. и 56. степена ЈГШ, и 66. и 81. степена ЗГД.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.britannica.com/place/Chile|title=Chile|url"Именован-status=live}}<20240420180713"/ref>
 
Чиле спада међу земље са највећом дужином између најсеверније и најјужније тачке државе. Ако изузмемо острва, Чиле је јединствена земља гледајући распон између најзападније и најисточније тачке државе, јер друге земље које су у правцу север – југ дугачке као Чиле у правцу исток – запад су и по десет пута шире.<ref>{{Cite web|url=https://www.sunheron.com/blog/chile-the-longest-and-narrowest-state/|title=Chile: the lognest and the barriwest state|url-status=live}}</ref> Чиле делом своје територије сматра и 1.250.000 km<small><sup>2</sup></small> Антарктика. Међутим, након потписивања Антарктичког споразума морао је да суспендује претензије на ову област.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.explorepatagonia.com/eng/destination/antartic"Именован_2-chilean-territory.php|title=ANTARCTIC CHILEAN TERRYTORY|url-status=live}}<20240420180713"/ref>
 
Под управом Чилеа су и [[Ускршње острво]] као и [[Сала и Гомез]], најисточнија острва [[Полинезија|Полинезије]]. Такође, Чилеу припада острво [[Острво Робинзон Крусо|Робинзон Крусо]] у архипелагу [[Острва Хуан Фернандез|Хуан Фернандез]], као и два повремено насељена острва Сан Амбросио и Сан Феликс. Ова острва су значајна јер захваљујући њима територијалне воде Чилеа се простиру много даље од јужноамеричког континента.{{sfn|Blanco|1998|pp=}}
Ред 111:
* арауканска култура, која је обухватала подручје између реке [[Чоапа (река)|Чоапа]] и острва [[Чилое]]; и
* патагонијска култура, која су сачињавала разна номадска племена.{{sfn|Bengoa|2000|pp=}}
Године 1520, на свом путу око света [[Фернандо Магелан]] је открио јужни пролаз који је назвао по себи, [[Магеланов мореуз]]. То је уједно била прва европска експедиција која је дошла на тле данашњег Чилеа. Након њега је [[Дијего де Алмагро]]<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Diego-de-Almagro|title=Diego de Almagro|url-status=live}}</ref> са шпанским конкистадорима, 1535. дошао из Перуа у потрази за златом. Освајање Чилеа је почело почетком 1540. а спровео га је [[Педро де Валдивија]], један од официра [[Франсиско Пизаро|Франсиска Пизара]]. Он је основао град [[Сантијаго де Чиле]] 12. фебруара 1541. године.<ref name="Именован_3-20240420180713">{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live}}</ref> Иако Шпанци нису нашли злато које су тражили, препознали су пољопривредне потенцијале Чилеа и припојили га [[Шпанска империја|Шпанској империји]].<ref name="countrystudies"/>
[[Датотека:Pedro de Valdivia.jpg|мини|усправно|лево|Педро де Валдивија]]
[[Датотека:Ohiggins.jpg|мини|лево|усправно|[[Бернардо О’Хигинс]], Врховни управник Чилеа]]
Освајање земље се одвијало постепено а Европљани су наилазили на неуспехе код домородачког становништва. Велика побуна народа [[Арауканци|Мапуче]] која је почела 1553. довела је до Валдивијине смрти и уништавања великог броја насеља колониста. Веће побуне догодиле су се 1598. и 1655. године. Сваки пут би се побунили Мапуче и други домородачки народи, јужна граница колоније би била померена ка северу.<ref>{{Cite web|urlname=https://academic"Именован_3-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live}}<20240420180713"/ref> Шпанска круна је укинула ропство 1683. јер је схватила да поробљавање народа Мапуче само појачава њихов отпор уместо да га слаби. Упркос краљевским забранама односи су остали затегнути због непрекидних сметњи колониста.<ref>{{cite web|url=http://www.archive.org/stream/storiadellaguer00caivgoog/storiadellaguer00caivgoog_djvu.txt | title = Bárbaros. pp. 66. David J. Weber | publisher = Archive.org |date=| accessdate=16. 5. 2010.}}</ref>
Одсечен од севера пустињом, према југу народом Мапуче, према истоку [[Анди]]ма, и према западу океаном, Чиле је постао једна од најцентрализованијих и најхомогенијих шпанских колонија у Америци.<ref>{{Cite web|urlname=https://academic"Именован_3-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=live}}<20240420180713"/ref>
 
Служећи као гранични гарнизон, колонија је имала улогу у спречавању напада Мапуча и европских непријатеља Шпаније, посебно [[Британска империја|Британаца]] и [[Холандија|Холанђана]]. [[Гусари|Пирати]] и енглески авантуристи су заједно са Индијанцима Мапуче угрожавали колонију, поготово 1578. током похода сер Франсиса Дрејка на Валпараисо, главну луку у колонији. Чиле је имао једну од највећих стајаћих армија у Америци, што га је чинило једним од најмилитаризованијих шпанских поседа, као и један од трошкова за благајну Вицекраљевства Перу.<ref name="hudson"/>
Ред 257:
 
Привредна је остала трома све до 2003, када је почела да даје јасне знаке опоравка остварујући стопу раста БДП-а од четири посто.<ref>[http://indexmundi.com/chile/gdp_real_growth_rate.html] Chile GDP – real growth rate</ref> Привреда Чилеа је 2004. годину завршила са растом БДП-а од шест посто, док је у 2005. раст био 5,7 процената да би 2006. пао за четири процента. Наредне године БДП је порастао за пет посто.<ref name="countrystudies"/>
Незапосленост је током 1990-их била око седам посто, да би од почетка економске кризе 1999. била између осам и десет посто. Године 2006. пала је на 7,8% и наставила је свој пад па је 2007. била 6,8 процената.<ref>{{cite web|url=http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | title = Tasas de desocupación, nacional y por región – Base de Datos Estadísticos | publisher = Si2.bcentral.cl | accessdate=1. 8. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110513104129/http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | archive-date=13. 5. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> Плате су расле брже него инфлација што је била последица раста продуктивности и пораста животног стандарда. Према владиним истраживањима проценат Чилеанаца чији је доходак по домаћинству испод линије сиромаштва је смањен са 45,1% 1987. на 11,5% 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN%202006%20en%20profundidad-22-06-2007.pdf| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071025021053/http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN+2006+en+profundidad-22-06-2007.pdf| archivedate=25. 10. 2007.| work = Libertad y Desarrollo| title = Casen 2006 en profundidad| accessdate=22. 10. 2007.|date=22. 6. 2007.}}</ref><ref>[http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf Panorama social de América Latina] {{Wayback|url=http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf|date=20110707005900}}, [[ECLAC]], 2010.</ref> Међутим, критичари сматрају да су ови износи знатно већи од онога што власт приказује. Према њиховим тврдњама стопа сиромаштва је 2007. била 29%.<ref>{{cite web|url=http://www.economiaynegocios.cl/noticias/noticias.asp?id=35048| publisher = El Mercurio| title = Una muy necesaria corrección: Hay cuatro millones de pobres en Chile|date=14. 10. 2007.| accessdate=22. 10. 2007.}}</ref>) Према подацима из новембра 2012 око 11,1 милион људи или 64% становништва је примало социјалну помоћ,<ref name="Именован_4-20240420180713">{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}</ref> преко „Социјалне заштитне карте“, којом су обухваћени људи који живе у сиромаштву или су близу уласка у сиромаштво.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldbank.org/en/results/2014/04/09/chile"Именован_4-social-protection|title=Chile Establishes a National System of Social Protection|url-status=live}}<20240420180713"/ref>
=== Економска политика ===
[[Датотека:Chile and Latin America GDP Average.png|мини|350п|Чилеански (плави) и просечни латиноамерички (наранџасти) БДП по глави становника (1980–2017)]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чиле”