Чиле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5 |
||
Ред 111:
* арауканска култура, која је обухватала подручје између реке [[Чоапа (река)|Чоапа]] и острва [[Чилое]]; и
* патагонијска култура, која су сачињавала разна номадска племена.{{sfn|Bengoa|2000|pp=}}
Године 1520, на свом путу око света [[Фернандо Магелан]] је открио јужни пролаз који је назвао по себи, [[Магеланов мореуз]]. То је уједно била прва европска експедиција која је дошла на тле данашњег Чилеа. Након њега је [[Дијего де Алмагро]]<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Diego-de-Almagro|title=Diego de Almagro|url-status=live}}</ref> са шпанским конкистадорима, 1535. дошао из Перуа у потрази за златом. Освајање Чилеа је почело почетком 1540. а спровео га је [[Педро де Валдивија]], један од официра [[Франсиско Пизаро|Франсиска Пизара]]. Он је основао град [[Сантијаго де Чиле]] 12. фебруара 1541. године.<ref name="Именован_3-20240420180713">{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/conquest-of-chile|title=Conquest Of Chile|url-status=
[[Датотека:Pedro de Valdivia.jpg|мини|усправно|лево|Педро де Валдивија]]
[[Датотека:Ohiggins.jpg|мини|лево|усправно|[[Бернардо О’Хигинс]], Врховни управник Чилеа]]
Ред 242:
Чиле је мултиетничко друштво,<ref>{{Cite web|url=https://www.scielo.org.mx/scielo.php?pid=S1665-89062019000100104&script=sci_arttext&tlng=en|title=https://www.scielo.org.mx/scielo.php?pid=S1665-89062019000100104&script=sci_arttext&tlng=en|url-status=live}}</ref> дом људима различитог етничког порекла. Постоје различите студије о етничкој структури Чилеа.
У студији коју је урадио Универзитет Чиле се наводи да 30% становништва чине белци; местици, који су 60% белци и 40% Индијанци, чине 65% становништва, док Индијанци чине преосталих 5%.<ref name="UC">{{cite web | title = 5.2.6. Estructura racial | url = http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | work = La Universidad de Chile | accessdate = 26. 8. 2007. | language = | archive-url = https://web.archive.org/web/20071016124831/http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/cap2/5b6.html | archive-date = 16. 10. 2007 | url-status = dead | df = }} ({{cite web |author= |url=http://mazinger.sisib.uchile.cl/repositorio/lb/ciencias_quimicas_y_farmaceuticas/medinae/ |title=Main page |date= |website= |publisher= |access-date=
Упркос генетским разматрањима, уколико се постави питање, већина Чилеанаца ће се изјаснити као белци. Према истраживању „Латинобарометра“ ({{јез-шпа|Latinobarómetro}}) из 2011. на питање којој раси припадају већина је одговорила „белој“ (59%), док је 25% рекло да су „местици“ а 8% су се изјаснили као „домороци“.<ref>{{Cite web |url=http://www.latinobarometro.org/latino/LATContenidos.jsp |title=Informe Latinobarómetro 2011 |access-date=13. 07. 2013 |archive-date=13. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160113084058/http://www.latinobarometro.org/latino/LATContenidos.jsp |url-status= }}</ref>
Ред 248:
Међу религијама превладава [[католицизам]], које држава подупире иако није службена религија. Осим католика, постоји и већи број припадника јеврејске религије и протестаната.<ref>{{Cite web|url=https://www.religion-facts.com/hr/218|title=Religije u Čile|url-status=live}}{{Мртва веза}}</ref>
''Католика'' је 70%, ''протестаната'' 15,1%.<ref>{{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ci.html |title=Central Intelligence Agency - The World Factbook: Chile |date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013
== Привреда ==
Ред 257:
Привредна је остала трома све до 2003, када је почела да даје јасне знаке опоравка остварујући стопу раста БДП-а од четири посто.<ref>{{cite web|author= |url=http://indexmundi.com/chile/gdp_real_growth_rate.html] |title=Chile GDP – real growth rate|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Привреда Чилеа је 2004. годину завршила са растом БДП-а од шест посто, док је у 2005. раст био 5,7 процената да би 2006. пао за четири процента. Наредне године БДП је порастао за пет посто.<ref name="countrystudies"/>
Незапосленост је током 1990-их била око седам посто, да би од почетка економске кризе 1999. била између осам и десет посто. Године 2006. пала је на 7,8% и наставила је свој пад па је 2007. била 6,8 процената.<ref>{{cite web|url=http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | title = Tasas de desocupación, nacional y por región – Base de Datos Estadísticos | publisher = Si2.bcentral.cl | accessdate=1. 8. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110513104129/http://si2.bcentral.cl/Basededatoseconomicos/951_417.asp?m=EMP03&f=M&i=E | archive-date=13. 5. 2011 |url-status=dead }}</ref> Плате су расле брже него инфлација што је била последица раста продуктивности и пораста животног стандарда. Према владиним истраживањима проценат Чилеанаца чији је доходак по домаћинству испод линије сиромаштва је смањен са 45,1% 1987. на 11,5% 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN%202006%20en%20profundidad-22-06-2007.pdf| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071025021053/http://www.trabajoyequidad.cl/documentos/temp/TP-825-CASEN+2006+en+profundidad-22-06-2007.pdf| archivedate=25. 10. 2007.| work = Libertad y Desarrollo| title = Casen 2006 en profundidad| accessdate=22. 10. 2007.|date=22. 6. 2007.}}</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.cepal.cl/publicaciones/xml/9/41799/PSE-panoramasocial2010.pdf |title=Panorama social de América Latina |date= |website= |publisher= |access-date=
=== Економска политика ===
[[Датотека:Chile and Latin America GDP Average.png|мини|350п|Чилеански (плави) и просечни латиноамерички (наранџасти) БДП по глави становника (1980–2017)]]
| |||