Чиле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Рана историја и колонизација: #1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
→Независност: #1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 126:
Спорадични сукоби су се наставили до 1817. године. Док је Карера био у затвору у Аргентини, О’Хигинс и анти-Карерина кохорта [[Хосе де Сан Мартин]]а, хероја Аргентинског рата за независност, предводили су Војску Анда са којом су поразили ројалисте у Чилеу. Дана 12. фебруара 1818. Чиле је проглашен за независну републику. Независност је донела мање друштвене промене, међутим, чилеанско друштво у 19. веку је сачувало основну друштвену структуру на коју је у највећој мери утицала породична политика и римокатоличка црква. Успостављена је јака институција председника али су богати земљопоседници задржали утицај на политику.<ref name="countrystudies"/> [[Датотека:Sinking_of_the_Esmeralda_during_the_battle_of_Iquique.jpg|мини|Рат на Пацифику: [[Битка код Икике]] 21. маја 1879.]]
Последњих деценија 19. века, влада у Сантијагу је учврстила своје позиције на југу након што је угушила побуне Мапуча током [[Окупације Арауканије]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/event/Araucanian-wars|title=Araucanian wars|url-status=live}}</ref> Споразум са Аргентином потписан 1881. потврдио је суверенитет Чилеа над [[Магеланов мореуз|Магелановим мореузом]]. Као резултат [[Пацифички рат|Рата на Пацифику]] са [[Перу]]ом и [[Боливија|Боливијом]] од 1879. до 1883. Чиле је проширио своју територију на север за једну трећину, чиме је онемогућио Боливију да изађе на Тихи океан и стекао вредне залихе нитрата чија је експлоатација довела до ере националног просперитета.
[[Чилеански грађански рат]] 1891. је као последицу имао прерасподелу моћи између председника и конгреса и успоставу демократије парламентарног типа. Међутим, у грађанском рату су се такође сукобили и они који су заговарали развој домаће индустрије и они који су заступали интересе банака, првенствено породица Едвардс која је имала јаке везе са страним инвеститорима.
| |||