Цвјетко Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м нормативна контрола |
More used with only one reference definition: 1 new reference and 2 new reference calls. |
||
Ред 28:
[[Франц Фердинанд]] је 28. јуна 1914. посетио Сарајево. Како је био сунчан дан, Поповић се унервозио, присећајући се је рекао:
{{Цитат2|Нисмо рачунали да ће време бити добро. Киша је падала данима. Сада сам морао да пронађем начин како да сакријем бомбу и пиштољ ког носим. Било је око 10 сати ујутру и људи су се окупљали око трасе куда је требало да прође престолонаследник. Нас седморица били смо раштркани по области, свако је имао бомбе, пиштољ или оба.|author=Цвјетко Поповић|source=Rome News-Tribune<ref name="Именован-20240420180609">https://news.google.com/newspapers?id=QEkvAAAAIBAJ&pg=5843,7786824&dq=cvjetko+popovic&hl=en</ref>}}
Поворка од шест аутомобила полако и свечано кретала се главним улицама, где су је дочекали окупљени поздрави. Унутар масе налазило се и седам завереника. Свако од њих је упућен да што пре употреби оружје које му је поверено и да потом прогута капсулу [[Калијум цијанид|калијум-цијанида]], како не би пао у руке полицији и не би угрозио целу организацију. У близини полицијске станице, трећи у реду, [[Недељко Чабриновић]], бацио је гранату на аутомобиле која је погодила следећи аутомобил после надвојводе. Било је повређених међу путницима и дочекивацима. Аутомобили су убрзали, људи јурили у свим правцима и у превирању које је уследило, остали атентатори губе све шансе да делују.
{{Цитат2|Ишао сам наоколо ошамућен, мислио сам: "Нисмо успели. Нисмо успели." Али одједном сам чуо јак врисак. Знао сам да сам погрешио.|author=Цвјетко Поповић|source=Rome News-Tribune<ref
Франц Фердинанд је одлучио да промени пут и да посети болницу, у којој је био његов рањени помоћник. Његова кола наишла су директно на младог Гаврила Принципа, који је пуцао на њега, смртно га ранивши, као и његову супругу Софију.
{{Цитат2|Да смо знали да ће од онога шта смо урадили настати светски рат, нико од нас не би то учинио. Али наши мотиви су били чисти. Радили смо то из убеђења, а за то, дефинитивно, нема кајања.|source=Rome News-Tribune<ref
Принципа и Недељка Чабриновића полиција је ухватила и саслушала и на крају су дали имена својих колега завереника. Сви мушкарци су проглашени кривима. Према аустроугарском закону, преступник млађи од 20 година није могао бити стрељан. [[Недељко Чабриновић]], [[Гаврило Принцип]] и [[Трифко Грабеж]] су стога добили максималну казну од двадесет година, док је [[Васо Чубриловић]] осуђен на 16 година, а Поповић на 13 година затвора у [[Терезин|Терезину]].<ref name=":0" />
| |||