Целзијусова библиотека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5 |
More used with only one reference definition: 8 new references and 24 new reference calls. |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Организација|име=Целзијусова библиотека|слика=[[File:Library of Celsus 6242.jpg|300px]]|слика_опис=Фасада Целзијусове библиотеке|датум_оснивања=114. година нове ере|тип=Културна институција|оснивач=Тиберије Јулије Аквила Полемејан|порекло=Турска|седиште=Ефес (Анадолија)}}
'''Целзијусова библиотека''' ([[Грчки језик|грч.]] Βιβλιοθηκη του Κελσου) је староримска [[грађевина]] у древном граду [[Ефес|Ефесу]], који се данас налази у близини града [[Селчук|Селчука]], у провинцији [[Измир]], у западној [[Турска|Турској]] ([[Анадолија]]). Била је једна од најимпресивнијих грађевина [[Римско царство|Римског царства]], а данас је једна од најпознатијих и најпопуларнијих [[Археологија|археолошких]] атракција из те епохе.<ref>{{Cite web|url=https://www.thetravel.com/what-to-know-about-the-library-of-celsus-in-ephesus/|title=Ephesus' Top Rated Library of Celsus Once Had 12,000 Scrolls & What Else To Know|last=Spray|first=Aaron|date=2023-04-26|website=TheTravel|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Сматра се да је могла да ускладишти 12 000 [[Свитак|свитака]], те да је била трећа по величини [[библиотека]] античког света, одмах иза [[Александријска библиотека|Александријске]] и [[Пергамска библиотека|Пергамске]] библиотеке.<ref name="Именован-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en-gb|access-date=2023-12-17}}</ref>
Библиотека је подигнута у част преминулог бившег [[Проконзул|проконзула]] (гувернера) [[римске провинције]] Азије - [[Тиберијe Јулијe Целзијуса Полемејан|Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана]], али и да служи становницима Ефеса, јер се у староримској култури од богатих и привилегованих очекивало да делују као доброчинитељи и користе своје богатство за веће добро заједнице. Осим [[Библиотека|библиотеке]], имала је и улогу [[Маузолеј|маузолеја]] илити хероона, будући да се у њеној [[Крипта|крипти]] налазио Целзијусов [[Sarkofag|саркофаг]] са ковчегом. За римску културу је било јако необично да неко буде сахрањен у библиотеци, или чак у оквиру града, па је ово била посебна част за Целзијуса, чиме се признаје његова улога истакнутог јавног [[Званичник|званичника]]. Библиотека је, према томе, била прикладан [[споменик]] и место за сахрану једног од Ефешких великана.<ref name="Именован_2-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>
Целзијусова библиотека била је једна од првих грађевина ископаних и реконструисаних из [[рушевина]] Ефеса.<ref name="Именован_3-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Данас је најбоље очувана [[римска библиотека]], а њена грађевина се сматра [[Архитектура|архитектонским]] чудом.
== Историја ==
Ред 11:
=== '''Оснивање''' ===
[[Датотека:Celsus library from Curetes Street Ephesus.jpg|мини|304x304п|Поглед на библиотеку из улице Куретес у [[Ефес|Ефесу]] ]]
[[Ефес]] је некада био важан [[Лука|лучки]] град у [[Стара Грчка|грчком]] свету, а затим у [[Римско царство|Римском царству]], као и у [[Рано хришћанство|раном хришћанству]]. Смештен на обали [[Егејско море|Егејског мора,]] град је био у центру [[Трговачки пут|трговачких путева]] и служио је као мост између [[Исток|истока]] и [[Запад|запада]].<ref name="Именован_4-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.dailysabah.com/arts/the-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus/news|title=The Library of Celsus: Profound structure in ancient Ephesus|last=SARSILMAZ|first=MELTEM|date=2022-03-09|website=Daily Sabah|language=en-US|access-date=2023-12-17}}</ref>
Библиотеку је 114. године наручио [[Стари Рим|римски]] суфект [[Конзул (магистрат)|конзул]] Тиберије Јулије Аквила Полемејан (70-75 – пре 120. године), као [[спомен]] на свог оца, богатог [[Тиберијe Јулијe Целзијус Полемејан|Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана]] (око 45 – око 114. године), који је умро у седамдесетој години живота.<ref
Целзијус је имао успешну [[Војска|војну]] и [[Политика|политичку]] каријеру. Био је [[Грчка|грчког]] порекла, из богате [[Племство|племићке]] породице, родом из [[Сард|Сарда]] или [[Ефес|Ефеса]]. 68. године нове ере био је [[трибун]] (командант) [[Римска легија|римске легије]] која је стала на страну [[Римска војска|римске војске]] и 69. године прогласила [[Веспазијан|Веспазијана]] за цара. Заузврат, Веспазијан га је именовао за [[Сенатор|сенатора]] 70. године. Један је од првих Грка који је постао [[римски сенатор]]. Био је суфект [[Конзул (магистрат)|конзул]] у Риму од 92. године, где је управљао јавним зградама и [[Грађевина|грађевинским]] одборима, и [[проконзул]] [[римске провинције]] Азије (данашња [[Турска]]) од 106 до 107. године, за време [[Трајан|Трајанове]] владавине.<ref name="Именован_5-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.ancient-origins.net/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095|title=The Celsus Library: 20,000 Scrolls Lost to History but Its Striking Architecture Remains|last=Strom|first=Caleb|date=2016-12-04|website=Ancient Origins Reconstructing the story of humanity's past|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> На крају каријере се повукао и вратио у свој дом у Ефесу. Умро је вероватно пре 114. године, а новац за изградњу библиотеке завештао је [[Тестамент|тестаментом]].<ref name="Именован_6-20240420180613">{{Cite web|url=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access-date=2023-12-17}}</ref> Аквила је умро пре завршетка библиотеке, а други богати Ефежанин, Тиберије Клаудије Аристион, постаје извршилац Целзијусовог тестамента и преузима градњу, довршивши је око 135. године.<ref
Већина података које данас имамо заснива се на [[Натпис|натписима]] на самој библиотеци. Делимично поломљен натпис, тик уз улазна врата на [[Исток|источној]] фасади, гласи: „За [[Проконзул|проконзула]] Азије, Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана, његов син [[Конзул (магистрат)|конзул]] је својим богатством наручио зграду Целзијусове библиотеке, све њене украсе и уметничка дела и књиге. Завештао је 25 000 [[Denarijus|денара]] за очување библиотеке и куповину књига, као почетак“.<ref
=== Судбина библиотеке ===
У 1. веку [[Нова ера|нове ере]], Ефес постаје најважнији центар [[Рани хришћани|раних хришћана]] у [[Азија|Азији]]. [[Апостол Павле]] се обраћао народу у градском [[Позориште|позоришту]], а [[Апостол Јован|јеванђелиста Јован]] је вероватно тамо провео своје последње године. Библиотека и [[хришћанство]] су били тесно повезани јер је нова [[религија]] подржавала писану реч, у виду светих текстова и коментара, што је било у изразитој супротности са старијим [[Паганизам|паганским]] [[Обред|обредима]] и [[Ритуал|ритуалима]] који су се обично преносили усменим путем.
Године 262. н.е. библиотека је уништена у [[Пожар|пожару]] током [[Готи|готске]] [[Инвазија|инвазије]]. Постоје супротстављени извештаји о томе да ли је пожар био последица [[Земљотрес|земљотреса]] или самих готских освајања.<ref name="Именован_7-20240420180613">{{Cite web|url=http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html|title=Library of Celsus Ephesus - My Favourite Planet|website=www.my-favourite-planet.de|access-date=2023-12-17}}</ref> Међутим, [[фасада]] је преживела, а библиотека је поправљена крајем 4. века, када је испред улазног степеништа додата мала [[фонтана]]. [[Ефес]] је остао важан хришћански град и у [[Kasna antika|касној антици]] када је био домаћин [[Ефески сабор|Трећег васељенског сабора]] 431. године, а средином 6. века је добио и велику нову [[Базилика|базилику]]. У 10. или 11. веку, [[земљотрес]] је изазвао коначно урушавање фасаде.
Аустријски [[Археологија|археолози]], почев од Ота Бендорфа (1838-1907), ископавали су [[Ефес]] од краја 19. века.<ref
Између 1978. и 1985. године вршена су [[Ископавање|ископавања]] на [[Трг|тргу]] где се налазила библиотека, под надзором Вернера Јобста.<ref
== Архитектура ==
Библиотеку је пројектовао римски [[архитекта]] [[Витруоја]], и типична је за [[архитектонски стил]] који је преовладавао за време владавине цара [[Хадријан|Хадријана]] (76-138. године) и одражава утицај [[Стара Грчка|грчког]] стила на [[Римска архитектура|римску архитектуру]], која је тада достигла свој врхунац.<ref>{{Cite web|url=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en-gb|access-date=2023-12-18}}</ref>
Библиотека се налазила на углу улице Куретес и Мермерног пута, [[Југ|јужно]] од Тетрагонос (комерцијалне) [[Агора|агоре]] у центру [[Град|града]].<ref
Четири пара мермерних [[Композитни стуб|композитних стубова]] на постољима окружују улазе. Изнад њих се протеже богата [[ентаблатура]], а након ње следе три пара [[Коринтски стуб|коринтских стубова]] који уоквирују прозоре. Стубови горњег спрата су краћи и тањи од оних на доњем, те су и на већем [[Растојање|растојању]]. Крунисани су нешто тањом ентаблатуром од приземља, изнад које се налазе три [[Забат|забата]]: централни пар стубова пружа ослонац троугластом забату, док се на два спољна пара ослања полукружни [[Timpanon|тимпан]].<ref
Између [[Стуб|стубова]] и [[ниша]] са статуама, налазила су се три улазна [[Отвор|отвора]] са богато украшеним [[Оквир|оквирима]], при чему су централна [[врата]] била виша и шира, а изнад сваког [[Портал|портала]] се налазио и по један [[прозор]]: мали изнад средњег улаза, и већи изнад сваког од бочних улаза.<ref
[[Унутрашњост]] објекта, која тек треба да буде [[Рестаурација|рестаурирана]], састојала се од само једне [[Правоугаоник|правоугаоне]] просторије величине 16,72 м х 10,92 м што је чинило око 180 квадратних метара [[Површина|површине]], а била је поплочана [[Декорација|декорисаним]] мермером. Део [[Запад|западног]] зида формира [[Апсида|апсиду]].<ref
Упркос изгледу [[Фасада|фасаде]], у унутрашњости није било другог спрата, али је на горњем нивоу постојала [[галерија]] са ограђеним [[Балкон|балконом]], омогућавајући приступ [[Ниша|нишама]] са књигама на вишег нивоу, до којих се могло доћи помоћу низа [[Степениште|степеница]] уграђених у зидове. Галерија је гледала на главни [[Приземље|приземни]] ниво централне дворане, стварајући снажан унутрашњи [[Prostorni efekt|просторни ефекат.]] [[Плафон]] је био раван, али се сматра да је можда поседовао централни [[окулус]] који би обезбеђивао више [[Природна светлост|природног светла]] и боље услове за посетиоце библиотеке.<gallery widths="200" heights="200" perrow="3" caption="Архитектонски детаљи грађевине">
Ред 50:
=== '''Перспективне илузије''' ===
[[Датотека:Facade of the Library of Celsus, Ephesus, Turkey (16514959884).jpg|мини|300x300п|Фасада Целзијусове библиотеке, са видљивом [[Оптичка варка|оптичком илузијом]]]]
[[Фасада|Фасаду]], као и целу [[Зграда|зграду]], римски [[архитекта]] је паметно дизајнирао тако да изгледа шире него што заправо јесте, при чему се послужио грчком [[Техника|техником]] лажне [[Перспектива|перспективе]]. Наиме, овај [[Оптика|оптички]] трик је постигнут тако што је [[подијум]] био благо [[Konveksnost (matematika)|конвексан]], а доњи централни [[Стуб|стубови]] дужи од спољашњих, јер су им постоља нижа и равнија, док су постоља спољних стубова виша. Са [[Капител|капителима]] је ситуација била обрнута: бочни капители су били нешто мањи од оних у средини зграде. Међутим, распоред [[Архитектонски елементи|архитектонских елемената]] даје илузију да су сви стубови идентични, те да су на већем међусобном [[Растојање|растојању]] него што су у реалности.<ref
Током припрема за [[Реконструкција|реконструкцију]], Фридмунд Хубер је уочио да фасада има тзв. “закривљеност” , што значи да се [[Хоризонтална раван|хоризонтални]] спојеви [[Грађевина|грађевине]] благо “уздижу” ка [[Средина|средини]], и то не само дуж зидних [[Темељ|темеља]], већ кроз све слојеве до [[Ентаблатура|ентаблатуре]] улаза. Само две средње ентаблатуре на улазу су [[Паралелност (геометрија)|паралелне]], док су две спољне постављене благо укосо, као да се [[фасада]] “надима”, што појачава ефекат моћне [[Пластичност (физика)|пластичности]]. Гледајући издалека, овакав распоред доводи до једног [[Оптика|оптичког]] [[Појава|феномена]] који производи [[Илузија|илузију]] постојања савршено равне [[Линија|линије]].<ref
== Фонд библиотеке ==
[[Датотека:A tourist checks out the plaques inside the library (16128888219).jpg|мини|300x300п|Унутрашњост Целзијусове библиотеке, централна [[дворана]]]]
Врло мало се зна о Целзијусовој библиотеци иако је била једна од највећих [[библиотека]] у [[Антика|античком]] свету. Не знамо са сигурношћу њен садржај нити [[Администрација|администрацију]]. Ипак, њено постојање нам указује на то да су јавне библиотеке грађене не само у самом [[Рим|Риму]] већ и широм [[Римско царство|Римског царства]].<ref
Главни ниво је функционисао као [[читаоница]], која је била осветљена природном светлошћу [[Исток|источних]] прозора. Дуж зидова су се налазиле [[Ниша|нише]] са полицама или [[Армарије|армаријама]] (лат. ''armaria''), у којима су били смештени [[Папирус (биљка)|папирусни]] свици књига. Посетиоци су могли да их читају, иако је позајмљивање вертоватно било дозвољено само неколицини привилегованих, јер су [[Копија|копије]] књига биле ретке и захтевне за израду. Да би се смањила [[влажност]] (што би оштетило драгоцене текстове у библиотеци) и створила стабилнија унутрашња [[температура]], унутар зидова су постојале и празне [[Ниша|нише]].<ref
Из једног [[Натпис|натписа]] знамо да је у непосредној близини библиотеке била зграда [[Судство|судства]] (лат. ''auditorium''), што значи да је Целзијусова библиотека морала бити, не само [[Књижевност|књижевно]]-[[Филозофија|филозофска]] [[збирка]] књига за [[Реторичар|реторичаре]] и [[Естетика|естете]], већ и [[Право|правни]] [[архив]]. Међутим, ову важну [[Функција|функцију]] имала је мање од 150 година.<ref
</gallery>
== Уметност ==
Дуж [[Фасада|фасадног]] зида на улазу, четири нише садрже женске [[Статуe|статуе]] које представљају четири врлине: [[мудрост]] (грч. ''sophia''), [[знање]] (грч. ''еpisteme''), [[мисао]] (грч. ''еnnoia'') и [[изврсност]] (грч. ''arete'').<ref
Целзијусова статуа са [[Прсни оклоп|прсним оклопом]] била је једна од три статуе [[Ktitor|ктитора]] библиотеке које су се налазиле на другом нивоу галерије. Била је смештена у централној [[Ниша|ниши]], а приказује човека са снажном вилицом, коврџавом косом и уредном брадом - [[Хеленизација|хеленизираним]] [[Портрет|портретним]] цртама које одражавају стилске изборе саме фасаде. [[Стил]] имитира особине [[Хадријан|хадријанског]] царског [[Портрет|портрета]], што наводи на закључак да је статуа извајана не само након Целзијусове смрти, него и након смрти његовог сина Аквиле. Ова [[скулптура]] је сада изложена у [[Археолошки музеј у Истанбулу|Археолошком музеју у Истанбулу]].<ref
Целзијусов [[Sarkofag|саркофаг]] се и данас налази у [[Библиотека|библиотеци]], али нажалост није доступан посетиоцима. [[Мермер|Мермерни]] саркофаг је био богато украшен рељефним фигурама [[Ника (митологија)|Нике]] и [[Ерос|Ероса]], [[Розета (архитектура)|розетама]] и [[Венац (вишезначна одредница)|венцима]]. Унутар њега је био смештен [[Олово|оловни]] ковчег са Целзијусовим посмртним остацима.<ref
Датотека:Efez Celsus Library 3 RB.jpg|Статуа [[Софија (име)|Софије]], грчке персонификације [[Мудрост|мудрости]]
Датотека:Efez Celsus Library 4 RB.jpg|Статуа [[Епистемa|Епистеме]], грчке персонификације [[Знање|знања]]
Ред 80:
[[Фасада]] библиотеке је била приказана на полеђини турске [[Комеморација|комеморативне]] новчанице од 20 милиона лира из 2001–2005. године и нове новчанице од 20 лира из 2005–2009. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.tcmb.gov.tr/yeni/banknote/E7/20m.htm|title=E 7 - Twenty Million Turkish Lira I. Series|date=2008-11-22|website=web.archive.org|access-date=2023-12-18|archive-date=22. 11. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081122023516/http://www.tcmb.gov.tr/yeni/banknote/E7/20m.htm|url-status=unfit}}</ref>
Након [[Земљотрес|земљотреса]] на [[Егејско море|Егејском мору]] 20. октобра 2020. године, тестиране су перформансе [[Реконструкција|реконструисане]] библиотеке, која се добро показала у погледу [[Seizmologija|сеизмичког]] понашања и интеракције између суседних зидова и фасаде. Данас је [[Ефес]] део [[Унескова светска баштина|Унескове светске баштине]], те са њим и Целзијусова библиотека.<ref
</gallery>
| |||