Целзијусова библиотека — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
 
(Нису приказане 23 међуизмене 6 корисника)
Ред 1:
{{Инфокутија Организација
'''Целзијусова библиотека''' (грч. Βιβλιοθηκη του Κελσου) је староримска грађевина  у древном граду Ефесу, који се данас налази у близини града Селчука, у провинцији Измир, у западној Турској (Анадолија). Била је једна од најимпресивнијих грађевина Римског царства, а данас је једна од најпознатијих и најпопуларнијих археолошких атракција из те епохе.<ref>{{Cite web|url=https://www.thetravel.com/what-to-know-about-the-library-of-celsus-in-ephesus/|title=Ephesus' Top Rated Library of Celsus Once Had 12,000 Scrolls & What Else To Know|last=Spray|first=Aaron|date=2023-04-26|website=TheTravel|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Сматра се да је могла да ускладишти 12 000 свитака, те да је била трећа по величини библиотека античког света, одмах иза Александријске и Пергамске библиотеке.<ref>{{Cite web|url=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en-gb|access-date=2023-12-17}}</ref>
| име = Целзијусова библиотека
| слика =[[File:Library of Celsus 6242.jpg|300px]]
| слика_опис = Фасада Целзијусове библиотеке
| датум_оснивања=114. година нове ере
| тип = Културна институција
| оснивач = Тиберије Јулије Аквила Полемејан
| порекло = Турска
| седиште = Ефес (Анадолија)}}
 
'''Целзијусова библиотека''' ([[Грчки језик|грч.]] Βιβλιοθηκη του Κελσου) је староримска [[грађевина]]  у древном граду [[Ефес|Ефесу]], који се данас налази у близини града [[Селчук|Селчука]], у провинцији [[Измир]], у западној [[Турска|Турској]] ([[Анадолија]]). Била је једна од најимпресивнијих грађевина [[Римско царство|Римског царства]], а данас је једна од најпознатијих и најпопуларнијих [[Археологија|археолошких]] атракција из те епохе.<ref>{{Cite web|url=https://www.thetravel.com/what-to-know-about-the-library-of-celsus-in-ephesus/|title=Ephesus' Top Rated Library of Celsus Once Had 12,000 Scrolls & What Else To Know|last=Spray|first=Aaron|date=2023-04-26|website=TheTravel|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Сматра се да је могла да ускладишти 12 000 [[Свитак|свитака]], те да је била трећа по величини [[библиотека]] античког света, одмах иза [[Александријска библиотека|Александријске]] и [[Пергамска библиотека|Пергамске]] библиотеке.<ref name="Именован-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en-gb|access-date=2023-12-17}}</ref>
Библиотека  је подигнута у част преминулог бившег проконзула (гувернера) римске провинције Азије - Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана, али и да служи становницима Ефеса, јер се у староримској култури од богатих и привилегованих очекивало да делују као доброчинитељи и користе своје богатство за веће добро заједнице. Осим  библиотеке, имала је и улогу маузолеја илити хероона, будући да се у њеној крипти налазио Целзијусов саркофаг са ковчегом. За римску културу је било јако необично да неко буде сахрањен у библиотеци, или чак у оквиру града, па је ово била посебна част за Целзијуса, чиме се признаје његова улога истакнутог јавног званичника. Библиотека је, према томе, била прикладан споменик и место за сахрану једног од Ефешких великаша.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>
 
Библиотека  је подигнута у част преминулог бившег [[Проконзул|проконзула]] (гувернера) [[римске провинције]] Азије - [[Тиберијe Јулијe Целзијуса Полемејан|Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана]], али и да служи становницима Ефеса, јер се у староримској култури од богатих и привилегованих очекивало да делују као доброчинитељи и користе своје богатство за веће добро заједнице. Осим  [[Библиотека|библиотеке]], имала је и улогу [[Маузолеј|маузолеја]] илити хероона, будући да се у њеној [[Крипта|крипти]] налазио Целзијусов [[Sarkofag|саркофаг]] са ковчегом. За римску културу је било јако необично да неко буде сахрањен у библиотеци, или чак у оквиру града, па је ово била посебна част за Целзијуса, чиме се признаје његова улога истакнутог јавног [[Званичник|званичника]]. Библиотека је, према томе, била прикладан [[споменик]] и место за сахрану једног од Ефешких великана.<ref name="Именован_2-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>
Целзусова библиотека била је једна од првих грађевина ископаних и реконструисаних из рушевина Ефеса.<ref>{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Данас је најбоље очувана римска библиотека, а њена грађевина се  сматра архитектонским чудом.<gallery mode="nolines">
 
Датотека:Library of Celsus 6242.jpg|Фасада реконструисане Целзијусове библиотеке
Целзијусова библиотека била је једна од првих грађевина ископаних и реконструисаних из [[рушевина]] Ефеса.<ref name="Именован_3-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Данас је најбоље очувана [[римска библиотека]], а њена грађевина се сматра [[Архитектура|архитектонским]] чудом.
</gallery>
 
== Историја ==
 
=== '''Оснивање''' ===
[[Датотека:Celsus library from Curetes Street Ephesus.jpg|мини|304x304п|Поглед на библиотеку из улице Куретес у [[Ефес|Ефесу]] ]]
Ефес је некада био важан лучки град у грчком свету, а затим у Римском царству, као и у раном хришћанству. Смештен на обали Егејског мора, град је био у центру трговачких путева и служио је као мост између истока и запада.<ref>{{Cite web|url=https://www.dailysabah.com/arts/the-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus/news|title=The Library of Celsus: Profound structure in ancient Ephesus|last=SARSILMAZ|first=MELTEM|date=2022-03-09|website=Daily Sabah|language=en-US|access-date=2023-12-17}}</ref>
[[Ефес]] је некада био важан [[Лука|лучки]] град у [[Стара Грчка|грчком]] свету, а затим у [[Римско царство|Римском царству]], као и у [[Рано хришћанство|раном хришћанству]]. Смештен на обали [[Егејско море|Егејског мора]], град је био у центру [[Трговачки пут|трговачких путева]] и служио је као мост између [[Исток|истока]] и [[Запад|запада]].<ref name="Именован_4-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.dailysabah.com/arts/the-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus/news|title=The Library of Celsus: Profound structure in ancient Ephesus|last=SARSILMAZ|first=MELTEM|date=2022-03-09|website=Daily Sabah|language=en-US|access-date=2023-12-17}}</ref>
 
Библиотеку је 114. године наручио [[Стари Рим|римски]] суфект [[Конзул (магистрат)|конзул]] Тиберије Јулије Аквила Полемејан (70-7570—75 – пре 120. године), као [[спомен]] на свог оца, богатог [[Тиберијe Јулијe Целзијус Полемејан|Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана]] (око 45 – око 114. године), који је умро у седамдесетој години живота.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access"Именован_2-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref>
 
Целзијус је имао успешну [[Војска|војну]] и [[Политика|политичку]] каријеру. Био је [[Грчка|грчког]] порекла, из богате [[Племство|племићке]] породице, родом из [[Сард|Сарда]] или [[Ефес|Ефеса]]. 68. године нове ере био је [[трибун]] (командант) [[Римска легија|римске легије]] која је стала на страну [[Римска војска|римске војске]] и 69. године н.е. прогласила [[Веспазијан|Веспазијана]] за цара. Заузврат, Веспазијан га је именовао за [[Сенатор|сенатора]] 70. године. Један је од првих Грка који је постао [[римски сенатор]]. Био је суфект [[Конзул (магистрат)|конзул]] у Риму од 92. године, где је управљао  јавним зградама и [[Грађевина|грађевинским]] одборима, и [[проконзул]] [[римске провинције]] Азије (данашња [[Турска]]) од 106- до 107. године, за време [[Трајан|Трајанове]] владавине.<ref name="Именован_5-20240420180613">{{Cite web|url=https://www.ancient-origins.net/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095|title=The Celsus Library: 20,000 Scrolls Lost to History but Its Striking Architecture Remains|last=Strom|first=Caleb|date=2016-12-04|website=Ancient Origins Reconstructing the story of humanity's past|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>  На крају каријере се повукао и вратио у свој дом у Ефесу. Умро је вероватно пре 114. године, а новац за изградњу библиотеке завештао је [[Тестамент|тестаментом]].<ref name="Именован_6-20240420180613">{{Cite web|url=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access-date=2023-12-17}}</ref> Аквила је умро пре завршетка библиотеке, а други богати Ефежанин, Тиберије Клаудије Аристион, постаје извршилац Целзијусовог тестамента и преузима градњу, довршивши је око 135. године.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.ancient"Именован_5-origins.net20240420180613"/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095|title=The Celsus Library: 20,000 Scrolls Lost to History but Its Striking Architecture Remains|last=Strom|first=Caleb|date=2016-12-04|website=Ancient Origins Reconstructing the story of humanity's past|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>
 
Већина података које данас имамо заснива се на [[Натпис|натписима]] на самој библиотеци. Делимично поломљен натпис, тик уз улазна врата на [[Исток|источној]] фасади, гласи: „За [[Проконзул|проконзула]] Азије, Тиберија Јулија Целзијуса Полемејана, његов син [[Конзул (магистрат)|конзул]] је својим богатством наручио зграду Целзијусове библиотеке, све њене украсе и уметничка дела и књиге. Завештао је 25 000 [[Denarijus|денара]]  за очување библиотеке и куповину књига, као почетак“.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.dailysabah.com/arts/the"Именован_4-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus20240420180613"/news|title=The Library of Celsus: Profound structure in ancient Ephesus|last=SARSILMAZ|first=MELTEM|date=2022-03-09|website=Daily Sabah|language=en-US|access-date=2023-12-17}}</ref>
 
=== Судбина библиотеке ===
У 1. веку [[Нова ера|нове ере]], Ефес постаје најважнији центар [[Рани хришћани|раних хришћана]] у [[Азија|Азији]]. [[Апостол Павле]] се обраћао народу  у градском [[Позориште|позоришту]], а [[Апостол Јован|јеванђелиста Јован]] је вероватно тамо провео своје последње године. Библиотека и [[хришћанство]] су били тесно повезани јер је нова [[религија]] подржавала писану реч, у виду светих текстова и коментара, што је било у изразитој супротности са старијим [[Паганизам|паганским]] [[Обред|обредима]] и [[Ритуал|ритуалима]] који су се обично преносили усменим путем.
 
Године 262. н.е. библиотека је уништена у [[Пожар|пожару]] током [[Готи|готске]] [[Инвазија|инвазије]]. Постоје супротстављени извештаји о томе да ли је пожар био последица [[Земљотрес|земљотреса]] или самих готских освајања.<ref name="Именован_7-20240420180613">{{Cite web|url=http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html|title=Library of Celsus Ephesus - My Favourite Planet|website=www.my-favourite-planet.de|access-date=2023-12-17}}</ref> Међутим, [[фасада]] је преживела, а библиотека је поправљена крајем 4. века, када је испред улазног степеништа  додата мала [[фонтана]]. [[Ефес]] је остао важан хришћански град и у [[Kasna antika|касној антици]] када је био  домаћин [[Ефески сабор|Трећег васељенског сабора]]  431. године, а средином 6. века је добио и велику нову [[Базилика|базилику]]. У 10. или 11. веку, [[земљотрес]] је изазвао коначно урушавање фасаде.
 
Аустријски [[Археологија|археолози]], почев од Ота Бендорфа (1838-19071838—1907), ископавали су [[Ефес]] од краја 19. века.<ref>{{Cite web|urlname=http://www.my"Именован_7-favourite-planet.de20240420180613"/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html|title=Library of Celsus Ephesus - My Favourite Planet|website=www.my-favourite-planet.de|access-date=2023-12-17}}</ref> Библиотека је ископана 1904. године и откривен је Целзијусов [[Sarkofag|саркофаг]]. [[Темељ|Темељи]] који се још увек виде испред ње сугеришу да је имала четири пара [[Стубица (Параћин)|стубова]].  Уз помоћ [[Фрагменти|фрагмената]] откривених током ископавања, делимично је [[Реконструкција|реконструисана]].<ref>{{Cite book|title=Art in the Roman Empire|url=https://archive.org/details/artintheromanemp0000gran|last=Grant|first=Michael|publisher=Routledge|year=1995|isbn=978-0-415-12031-9.|location=London: Routledge|pages=48–50[https://archive.org/details/artintheromanemp0000gran/page/48 48]–50}}</ref> Библиотеку су [[Рестаурација|рестаурирали]] 1970-1978. године [[Археологија|археолог]] ФолкерВолкер Михаел Строцка и [[архитекта]] Фридмунд Хубер. Поступком [[Анастилоза|анастилозе]], фасада је успешно обновљена.<ref>{{Cite web|urlname=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en"Именован-gb|access-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref> Уградили су оригинално камење пронађено на [[Археолошко налазиште|локалитету]], копије [[Архитектонски елементи|архитектонских елемената]] који су пренети у разне [[Музеј|музеје]], као и неке нове стубове и армирани бетон ради стабилности конструкције. Велике статуе са фасаде зграде су након открића однете у Беч и данас су замењене верним [[Копија|копијама]]. <ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access"Именован_2-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref>Одсутни фрагменти морали су да се замене копијама или су њихова места остављена празна. Обновљена је само [[фасада]], док остатак зграде још увек остаје у [[Рушевина|рушевинама]].  Ипак, реконструисана библиотека представља тренутно најбоље очувану [[Античка библиотека|античку библиотеку]] грчко-римског света.
 
Између 1978. и 1985. године вршена су [[Ископавање|ископавања]] на [[Трг|тргу]] где се налазила библиотека, под надзором Вернера Јобста.<ref>{{Cite web|urlname=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access"Именован_6-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref> На основу угравираног [[Путоказ|путоказа]] на [[Мермер|мермерном]] уличном путу који приказује леву ногу и цифру жене, утврђено је да је са леве стране [[Улица|улице]], директно преко пута ове библиотеке био градски [[бордел]].<ref>{{Cite web|urlname=https://www.thoughtco.com/ephesus"Именован_3-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref>
 
== Архитектура ==
Библиотеку је пројектовао римски [[архитекта]] [[Витруоја]], и типична је за [[архитектонски стил]] који је преовладавао за време владавине цара [[Хадријан|Хадријана]] (76-138. године) и одражава утицај [[Стара Грчка|грчког]] стила на [[Римска архитектура|римску архитектуру]], која је тада достигла свој врхунац.<ref>{{Cite web|url=https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus|title=Library of Celsus|website=www.designingbuildings.co.uk|language=en-gb|access-date=2023-12-18}}</ref>
 
Библиотека се налазила на углу улице Куретес и Мермерног пута, [[Југ|јужно]] од Тетрагонос (комерцијалне) [[Агора|агоре]] у центру [[Град|града]].<ref name="Именован_6-20240420180613"/> Иако је саграђена на уској [[Парцела|парцели]] између постојећих [[зграда]], њен [[дизајн]] ствара ефекат [[Монументалност|монументалне]] величине. Изграђена је на два спрата, укупне [[Висина|висине]] од 17 метара и [[Ширина|ширине]] од 21 метара. До саме грађевине се долази помоћу платформе од девет [[Степениште|степеница]].<ref name="Именован_3-20240420180613"/> Сачувана [[Мермер|мермерна]] [[фасада]] богато је украшена [[Ботаника|ботаничким]] рељефним [[Резбарија|резбаријама]] и портретним [[Статуа|статуама]], и има два спрата. Ова врста фасаде, са [[Стуб|стубовима]], [[Капител|капителима]], уметнутим [[Рам|рамовима]] и [[Ниша|нишама]] за статуе, подсећа на [[Стара Грчка|античка грчка]] [[Позориште|позоришта]] и зато се описује као „[[Сценографија|сценографска]]“.
 
Четири пара мермерних [[Композитни стуб|композитних стубова]] на постољима окружују улазе. Изнад њих се протеже богата [[ентаблатура]], а након ње следе три пара [[Коринтски стуб|коринтских стубова]] који уоквирују прозоре. Стубови горњег спрата су краћи и тањи од оних на доњем, те су и на већем [[Растојање|растојању]]. Крунисани су нешто тањом ентаблатуром од приземља, изнад које се налазе три [[Забат|забата]]: централни пар стубова пружа ослонац троугластом забату, док се на два спољна пара ослања полукружни [[Timpanon|тимпан]].<ref name="Именован_2-20240420180613"/> Осовине [[Стуб|стубова]] су направљене од  [[Мермер|мермера]] боје меда из [[Синад|Синаде]] у унутрашњој [[Анадолија|Анадолији]], а остали комади од белог [[Ефес|ефеског]] мермера.<ref name="Именован_8-20240420180613">{{Cite book|title=Ancient libraries in Anatolia: libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa|last=Strocka|first=Volker Michael|publisher=Middle East Technical University Library|year=2003|location=Ankara|pages=33 - 34}}</ref>  Између улазних [[Портал|портала]] на доњем нивоу, стубови уоквирују четири [[Едикула|едикуле]] које заклањају богато украшене зидне [[Ниша|нише]] са [[Статуа|статуама]] женских [[персонификација]] [[врлина]]: Софија ([[мудрост]]), Епистеме ([[знање]]), Еноја ([[интелигенција]]) и Арете ([[изврсност]]).
Библиотеку је пројектовао римски архитекта Витруоја, и типична је за архитектонски стил који је преовладавао за време владавине цара Хадријана (76-138. године) и одражава утицај грчког стила на римску архитектуру, која је тада достигла свој врхунац.
 
Између [[Стуб|стубова]] и [[ниша]] са статуама, налазила су се три улазна [[Отвор|отвора]] са богато украшеним [[Оквир|оквирима]], при чему су централна [[врата]] била виша и шира, а изнад сваког [[Портал|портала]] се налазио и по један [[прозор]]: мали изнад средњег улаза, и већи изнад сваког од бочних улаза.<ref name="Именован_2-20240420180613"/>  Уз главно [[степениште]] су се налазила два [[Натпис|натписа]], један на [[Грчки језик|грчком]], а други на [[Латински језик|латинском]], описујући живот Целзијуса и служећи тако и [[Римљани|Римљанима]] и [[Стари Грци|Грцима]] свих класа писмености. На вратима се налази и [[Хеленистичка ера|хеленистички]] свитак са [[Римско царство|римским]] [[Симбол|симболом]], што потврђује постојање [[Интеракција|интеракције]] између ове две [[Култура|културе]].
Библиотека се налазила на углу улице Куретес и Мермерног пута, јужно од Тетрагонос (комерцијалне) агоре у центру града.<ref>{{Cite web|url=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access-date=2023-12-17}}</ref> Иако је саграђена на уској парцели између постојећих зграда, њен дизајн ствара ефекат монументалне величине. Изграђена је на два спрата, укупне висине од 17м и ширине од 21м. До саме грађевине се долази помоћу платформе од девет степеница.<ref>{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Сачувана мермерна фасада богато је украшена ботаничким рељефним резбаријама и портретним статуама, и има два спрата. Ова врста фасаде, са стубовима, капителима, уметнутим рамовима и нишама за статуе, подсећа на античка грчка позоришта и зато се описује као „сценографска“.
 
[[Унутрашњост]] објекта, која тек треба да буде [[Рестаурација|рестаурирана]], састојала се од само  једне [[Правоугаоник|правоугаоне]] просторије величине 16,72 м х 10,92 м што је чинило око 180 квадратних метара [[Површина|површине]], а била је поплочана [[Декорација|декорисаним]] мермером. Део [[Запад|западног]] зида формира [[Апсида|апсиду]].<ref name="Именован_2-20240420180613"/> Испод пода, у близини апсидалног зида, налазила се [[крипта]] са Целзијусовим украшеним мермерним [[Sarkofag|саркофагом]]. [[Дворана]] је била оријентисана према [[Исток|истоку]] - према јутарњем сунцу, како је [[Марко Витрувије|Витрувије]] саветовао, да би користила онима који рано устају. Служила је као [[читаоница]]. Три стране су биле опремљене [[Правоугаоник|правоугаоним]] удубљењима ([[Ниша|нишама]]), на два или три нивоа, са полицама за складиштење [[Свитак|свитака]]. Укупно је било тридесет ниша у дворани, димензија 2,8 м х 1 м х 0,5 м.<ref>{{Cite thesis|title=Roman libraries during the Late Republic and Early Empire: with special reference to the library of Pliny the Elder|url=http://dx.doi.org/10.14264/uql.2015.985|publisher=University of Queensland Library|first=MIchael|last=Affleck}} стр. 106</ref> Захваљујући овим нишама које окружују главну дворану, настала је двоспратна [[галерија]]. Између спољашњег и унутрашњег зида постојао је простор од око 1 м да би се књиге заштитиле од [[Vlaga|влаге]]. Чини се да је овај простор служио за [[Степениште|степенице]] које воде на горњи ниво, али и додају [[Структура|структурну]] подршку грађевини.<ref name="Именован_6-20240420180613"/>
Четири пара мермерних композитних стубова на постољима окружују улазе. Изнад њих се протеже богата ентаблатура, а након ње следе три пара коринтских стубова који уоквирују прозоре. Стубови горњег спрата су краћи и тањи од оних на доњем, те су и на већем растојању. Крунисани су нешто тањом ентаблатуром од приземља, изнад које се налазе три забата: централни пар стубова пружа ослонац троугластом забату, док се на два спољна пара ослања полукружни тимпан.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Осовине стубова су направљене од  мермера боје меда из Синаде у унутрашњој Анадолији, а остали комади од белог ефеског мермера.<ref>{{Cite book|title=Ancient libraries in Anatolia: libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa|last=Strocka|first=Volker Michael|publisher=Middle East Technical University Library|year=2003|location=Ankara|pages=33 - 34}}</ref>  Између улазних портала на доњем нивоу, стубови уоквирују четири едикуле које заклањају богато украшене зидне нише са статуама женских персонификација врлина: Софија (мудрост), Епистеме (знање), Еноја (интелигенција) и Арете (изврсност).
 
Упркос изгледу [[Фасада|фасаде]], у унутрашњости није било другог спрата, али је на горњем нивоу постојала [[галерија]] са ограђеним [[Балкон|балконом]], омогућавајући приступ [[Ниша|нишама]] са књигама на вишег нивоу, до којих се могло доћи помоћу низа [[Степениште|степеница]] уграђених у зидове. Галерија је гледала на главни [[Приземље|приземни]] ниво централне дворане, стварајући снажан унутрашњи [[Prostorni efekt|просторни ефекат.]] [[Плафон]] је био раван, али се сматра да је можда поседовао централни [[окулус]] који би  обезбеђивао више [[Природна светлост|природног светла]] и боље услове за посетиоце библиотеке.<gallery widths="200" heights="200" perrow="3" caption="Архитектонски детаљи грађевине">
Између стубова и ниша са статуама, налазила су се три улазна отвора са богато украшеним оквирима, при чему су централна врата била виша и шира, а изнад сваког портала се налазио и по један прозор: мали изнад средњег улаза, и већи изнад сваког од бочних улаза.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>  Уз главно степениште су се налазила два натписа, један на грчком, а други на латинском, описујући живот Целзијуса и служећи тако и Римљанима и Грцима свих писмених класа. На вратима се налази и хеленистички свитак са римским симболом, што потврђује постојање интеракције између ове две културе.
Датотека:Celsus-Bibliothek.jpg|[[Архитектонски елементи]] фасаде
 
Датотека:Decoration of the Celsus library in Ephesus 3.jpg|[[Стуб|Стубови]] и [[ентаблатура]] на улазу у грађевину
Унутрашњост објекта, која тек треба да буде рестаурирана, састојала се од само  једне правоугаоне просторије 16,72 м х 10,92 м што је чинило око 180 квадратних метара површине, а била је поплочана декорисаним мермером. Део западног зида формира апсиду.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Испод пода, у близини апсидалног зида, налазила се крипта са Целзијусовим украшеним мермерним саркофагом. Дворана је била оријентисана према истоку - према јутарњем сунцу, како је Витрувије саветовао, да би користила онима који рано устају. Служила је као читаоница. Три стране су биле опремљене правоугаоним удубљењима (нишама), на два или три нивоа, са полицама за складиштење свитака. Укупно је било тридесет ниша у дворани, димензија 2,8 м х 1 м х 0,5 м.<ref>{{Cite thesis|title=Roman libraries during the Late Republic and Early Empire: with special reference to the library of Pliny the Elder|url=http://dx.doi.org/10.14264/uql.2015.985|publisher=University of Queensland Library|first=MIchael|last=Affleck}} стр. 106</ref> Захваљујући овим нишама које окружују главну дворану, настала је двоспратна галерија. Између спољашњег и унутрашњег зида постојао је простор од око 1 м да би се књиге заштитиле од влаге. Чини се да је овај простор служио за степенице које воде на горњи ниво, али и додају структурну подршку грађевини.<ref>{{Cite web|url=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access-date=2023-12-17}}</ref>
Датотека:Library of Celsus, Ephesus, Turkey - 5718356119.jpg|Полукружни [[забат]] на горњем нивоу фасаде
 
Датотека:14.31 Celsus Library in Ephesus.JPG|Троугласти [[забат]] на другом нивоу фасаде
Упркос изгледу фасаде, у унутрашњости није било другог спрата, али је на горњем нивоу постојала галерија са ограђеним балконом, омогућавајући приступ нишама са књигама на вишег нивоу, до којих се могло доћи помоћу низа степеница уграђених у зидове. Галерија је гледала на главни приземни ниво централне дворане, стварајући снажан унутрашњи просторни ефекат. Плафон је био раван, али се сматра да је можда поседовао централни окулус који би  обезбеђивао више природног светла и боље услове за посетиоце библиотеке.<gallery mode="nolines">
Датотека:Decoration of the Celsus-Bibliothek library in Ephesus 1.jpg|АрхитектонскиКасетирана [[таваница]] елементина фасадеулазу
Датотека:Grundriss der bibliothek von ephesos.jpg|Основа Целзијусове библиотеке
Датотека:Decoration of the Celsus library in Ephesus 3.jpg|Стубови и ентаблатура на улазу у грађевину
Датотека:Library of Celsus, Ephesus, Turkey - 5718356119.jpg|Полукружни забат на горњем нивоу фасаде
Датотека:14.31 Celsus Library in Ephesus.JPG|Троугласти забат на другом нивоу фасаде
Датотека:Decoration of the Celsus library in Ephesus 1.jpg|Касетирана таваница на улазу
</gallery>
 
=== '''Перспективне илузије''' ===
[[Датотека:Facade of the Library of Celsus, Ephesus, Turkey (16514959884).jpg|мини|300x300п|Фасада Целзијусове библиотеке, са видљивом [[Оптичка варка|оптичком илузијом]]]]
Фасаду, као и целу зграду, римски архитекта је паметно дизајнирао тако да изгледа шире него што заправо јесте, при чему се послужио грчком техником лажне перспективе.  Наиме, овај оптички трик је постигнут тако што је подијум био благо конвексан, а доњи централни стубови  дужи од спољашњих, јер су им постоља  нижа и равнија, док су постоља спољних стубова виша. Са капителима  је ситуација била обрнута: бочни капители су били нешто мањи од оних у средини зграде. Међутим, распоред архитектонских елемената даје илузију да су сви стубови идентични, те да су на већем међусобном растојању него што су у реалности.<ref>{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref>
[[Фасада|Фасаду]], као и целу [[Зграда|зграду]], римски [[архитекта]] је паметно дизајнирао тако да изгледа шире него што заправо јесте, при чему се послужио грчком [[Техника|техником]] лажне [[Перспектива|перспективе]].  Наиме, овај [[Оптика|оптички]] трик је постигнут тако што је [[подијум]] био благо [[Konveksnost (matematika)|конвексан]], а доњи централни [[Стуб|стубови]]  дужи од спољашњих, јер су им постоља  нижа и равнија, док су постоља спољних стубова виша. Са [[Капител|капителима]]  је ситуација била обрнута: бочни капители су били нешто мањи од оних у средини зграде. Међутим, распоред [[Архитектонски елементи|архитектонских елемената]] даје илузију да су сви стубови идентични, те да су на већем међусобном [[Растојање|растојању]] него што су у реалности.<ref name="Именован_3-20240420180613"/>
 
Током припрема за [[Реконструкција|реконструкцију]], Фридмунд ХуеберХубер је уочио да фасада има тзв. “закривљеност” , што значи да се [[Хоризонтална раван|хоризонтални]] спојеви  [[Грађевина|грађевине]] благо “уздижу” ка [[Средина|средини]], и то не само дуж зидних [[Темељ|темеља]], већ кроз све слојеве до [[Ентаблатура|ентаблатуре]] улаза. Само две средње ентаблатуре на улазу су [[Паралелност (геометрија)|паралелне]], док су две спољне постављене благо укосо, као да се [[фасада]] “надима”, што појачава ефекат моћне [[Пластичност (физика)|пластичности]]. Гледајући издалека, овакав распоред доводи до једног [[Оптика|оптичког]] [[Појава|феномена]] који производи [[Илузија|илузију]] постојања савршено равне [[Линија|линије]].<ref>{{Cite book|titlename=Ancient libraries in Anatolia: libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa|last=Strocka|first=Volker Michael|publisher=Middle East Technical University Library|year=2003|location=Ankara|pages=33 "Именован_8- 34}}<20240420180613"/ref><gallery mode="nolines">
Датотека:Facade of the Library of Celsus, Ephesus, Turkey (16514959884).jpg|Фасада Целзијусове библиотеке, са видљивом оптичком илузијом
</gallery>
 
== Фонд библиотеке ==
 
== Фонд библиотеке ==
Врло мало се зна о Целзијусовој библиотеци иако је била једна од највећих библиотека у античком свету. Не знамо са сигурношћу њен садржај нити администрацију.Ипак, њено постојање нам указује на то да су јавне библиотеке грађене не само у самом Риму већ и широм Римског царства.<ref>{{Cite web|url=http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html|title=Library of Celsus Ephesus - My Favourite Planet|website=www.my-favourite-planet.de|access-date=2023-12-17}}</ref> Процене о величини библиотечке колекције увелико варирају. Џонсон сматра да има 9500 свитака, а Касон, међутим, процењује само 3000 свитака.  Ако се узме средња вредност, колекција би износила око 5000 свитака.Нажалост, ниједан од њих није преживео уништење библиотеке 262. године.<ref>{{Cite thesis|title=Roman libraries during the Late Republic and Early Empire: with special reference to the library of Pliny the Elder|url=http://dx.doi.org/10.14264/uql.2015.985|publisher=University of Queensland Library|first=MIchael|last=Affleck}}</ref>
[[Датотека:A tourist checks out the plaques inside the library (16128888219).jpg|мини|300x300п|Унутрашњост Целзијусове библиотеке, централна [[дворана]]]]
Врло мало се зна о Целзијусовој библиотеци иако је била једна од највећих [[библиотека]] у [[Антика|античком]] свету. Не знамо са сигурношћу њен садржај нити [[Администрација|администрацију]]. Ипак, њено постојање нам указује на то да су јавне библиотеке грађене не само у самом [[Рим|Риму]] већ и широм [[Римско царство|Римског царства]].<ref name="Именован_7-20240420180613"/> Процене о величини библиотечке [[Колекција|колекције]] увелико варирају. Џонсон сматра да има 9500 свитака, а Лајонел Касон, међутим, процењује само 3000 свитака.  Ако се узме средња вредност, колекција би износила око 5000 [[Свитак|свитака]]. Неке процене иду и до 23 000 свитака, ако би се урачунало и присуство књига на другом нивоу, за шта још увек нису пронађени докази.<ref>{{Cite thesis|title=Roman libraries during the Late Republic and Early Empire: with special reference to the library of Pliny the Elder|url=http://dx.doi.org/10.14264/uql.2015.985|publisher=University of Queensland Library|first=MIchael|last=Affleck}}</ref> Као оквирна вредност се често узима износ од 12 000 свитака. Додатни свици су можда били држани у самостојећим кутијама за књиге постављеним по просторији, у ком случају би библиотека имала [[капацитет]] до шеснаест хиљада свитака. Нажалост, ниједан од њих није преживео уништење библиотеке 262. године.
 
Главни ниво је функционисао као [[читаоница]], која је била осветљена  природном светлошћу [[Исток|источних]] прозора. Дуж зидова су се налазиле [[Ниша|нише]] са полицама или [[Армарије|армаријама]] (лат. ''armaria''), у којима су били смештени [[Папирус (биљка)|папирусни]] свици књига. Посетиоци су могли да их читају, иако је  позајмљивање вертоватно било дозвољено само неколицини привилегованих, јер су [[Копија|копије]] књига биле ретке и захтевне за израду. Да би се смањила [[влажност]] (што би оштетило драгоцене текстове у библиотеци)  и створила стабилнија унутрашња [[температура ]], унутар зидова су постојале и празне [[Ниша|нише]].<ref>{{Cite web|urlname=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access"Именован_2-date=2023-12-17}}<20240420180613"/ref> Додатни свици су можда били држани у самостојећим кутијама за књиге постављеним по просторији, у ком случају би библиотека имала капацитет до шеснаест хиљада свитака.
 
Из једног [[Натпис|натписа]] знамо да је у непосредној близини библиотеке  била зграда [[Судство|судства]]  (лат. ''auditorium''), што значи да је Целзијусова библиотека  морала бити, не само [[Књижевност|књижевно]]-[[Филозофија|филозофска]] [[збирка]] књига за [[Реторичар|реторичаре]] и [[Естетика|естете]], већ и [[Право|правни]] [[архив]]. Међутим, ову важну [[Функција|функцију]] имала је мање од 150 година.<ref>{{Cite book|titlename=Ancient libraries in Anatolia: libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa|last=Strocka|first=Volker Michael|publisher=Middle East Technical University Library|year=2003|location=Ankara|pages=33 "Именован_8- 34}}<20240420180613"/ref><gallery modewidths="220" heights="nolines220">
Датотека:The Library of Celsus, Ephesus Interior.jpg|Унутрашњост Целзијусове библиотеке, централна дворана
</gallery>
 
== Уметност ==
Дуж [[Фасада|фасадног]] зида на улазу, четири нише садрже женске [[Статуe|статуе]] које представљају четири врлине: [[мудрост]] (грч. ''sophia''), [[знање]] (грч. ''еpisteme''), [[мисао]] (грч. ''еnnoia'') и [[изврсност]] (грч. ''arete'').<ref name="Именован_3-20240420180613"/> Присуство ових [[фигура]] симболично представља четири [[Квалитет|квалитета]] које је поседовао човек коме је [[зграда]] посвећена, као и оне [[Врлина|врлине]] које сам посетилац може да негује у себи користећи [[фонд]] библиотеке. Статуе су данас изложене у [[Музеј Ефеса|Музеју Ефеса]] у [[Беч|Бечу]], док су у самој фасади смештени њихови [[Гипс|гипсани]] одливци.<ref name="Именован_6-20240420180613"/>
 
Целзијусова статуа са [[Прсни оклоп|прсним оклопом]] била је једна од три статуе [[Ktitor|ктитора]] библиотеке које су се налазиле на другом нивоу галерије. Била је смештена у централној [[Ниша|ниши]], а приказује човека са снажном вилицом, коврџавом косом и уредном брадом - [[Хеленизација|хеленизираним]] [[Портрет|портретним]] цртама које одражавају стилске изборе саме фасаде. [[Стил]] имитира особине [[Хадријан|хадријанског]] царског [[Портрет|портрета]], што наводи на закључак да је статуа извајана не само након  Целзијусове смрти, него и након смрти његовог сина Аквиле. Ова [[скулптура]] је сада  изложена у [[Археолошки музеј у Истанбулу|Археолошком музеју у Истанбулу]].<ref name="Именован_2-20240420180613"/> Неки истраживачи сматрају да ова статуа заправо представља Целзијусовог сина Аквилу, или чак и самог цара Хадријана.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/fromcroesustocon00geor|title=From Croesus to Constantine : the cities of western Asia Minor and their arts in Greek and Roman times|last=Hanfmann|first=George Maxim Anossov|date=1975|publisher=Ann Arbor : University of Michigan, Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-472-08420-3|language=English}}</ref>
Дуж фасадног зида на улазу, четири нише садрже женске статуе које представљају четири врлине: мудрост (sophia), знање (еpisteme), интелигенцију/мисао (еnnoia) и храброст (arete).<ref>{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> Присуство ових фигура симболично представља четири квалитета које је поседовао човек коме је зграда посвећена, као и оне врлине које сам посетилац може да негује у себи користећи фонд библиотеке. Статуе су данас изложене у Музеју Ефеса у Бечу, док су у самој фасади смештени њихови гипсани одливци.<ref>{{Cite web|url=http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003|title=Μεγάλη διαδικτυακή εγκυκλοπαίδεια της Μικράς Ασίας|website=asiaminor.ehw.gr|access-date=2023-12-17}}</ref>
 
Целзијусов [[Sarkofag|саркофаг]] се и данас налази у [[Библиотека|библиотеци]], али нажалост није доступан посетиоцима. [[Мермер|Мермерни]] саркофаг је био богато украшен рељефним фигурама [[Ника (митологија)|Нике]] и [[Ерос|Ероса]], [[Розета (архитектура)|розетама]] и [[Венац (вишезначна одредница)|венцима]]. Унутар њега је био смештен [[Олово|оловни]] ковчег са Целзијусовим посмртним остацима.<ref name="Именован_5-20240420180613"/><gallery widths="200" heights="200" caption="Уметнички детаљи">
Целзијусова статуа са прсним оклопом, која се сада налази у Археолошком музеју у Истанбулу, била је једна од три статуе ктитора библиотеке које су се налазиле на другом нивоу фасаде. Била је смештена у централној ниши, а приказује човека са снажном вилицом, коврџавом косом и уредном брадом - хеленизираним портретним цртама које одражавају стилске изборе саме фасаде. Стил имитира особине хадријанског царског портрета, што наводи на закључак да је статуа извајана не само након  Целзијусове смрти, него и након смрти његовог сина Аквиле. Унутрашњост је такође садржала велику нишу, у којој се некада налазила статуа, за коју се претпоставља да представља  Целзијуса или његовог сина. Ова скулптура је сада  изложена у Археолошком музеју у Истанбулу.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/|title=Library of Celsus|last=Cartwright|first=Mark|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref> У оквиру апсиде на другом нивоу, на галерији, налазио се подијум за статуу, сада изгубљену, која је вероватно приказивала Целзијуса, иако неки научници сугеришу да је то била Минерва, римска богиња мудрости.
Датотека:Efez Celsus Library 3 RB.jpg|Статуа [[Софија (име)|Софије]], грчке персонификације [[Мудрост|мудрости]]
 
Датотека:Efez Celsus Library 4 RB.jpg|Статуа [[Епистемa|Епистеме]], грчке персонификације [[Знање|знања]]
Целзијусов саркофаг се и данас налази у библиотеци, али нажалост није доступан посетиоцима. Мермерни саркофаг је био богато украшен рељефним фигурама Нике и Ероса, розетама и венцима. Унутар њега је био смештен оловни ковчег са Целзијусовим посмртним остацима.<ref>{{Cite web|url=https://www.ancient-origins.net/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095|title=The Celsus Library: 20,000 Scrolls Lost to History but Its Striking Architecture Remains|last=Strom|first=Caleb|date=2016-12-04|website=Ancient Origins Reconstructing the story of humanity's past|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref><gallery mode="nolines">
Датотека:Efez Celsus Library 32 RB.jpgJPG|Статуа Софије[[Арета|Арете]], грчке персонификације мудрости[[Врлина|врлине]]
Датотека:EfezDecoration of the Celsus Librarylibrary 4in RBEphesus 2.jpg|Статуа Епистеме, грчке персонификације[[Декорација]] знањафасаде
Датотека:DSC04522 Istanbul - Museo archeol. - Il proconsole Polemeanus - 106-107 d.C. - da Efeso - Foto G. Dall'Orto 28-5-2006.jpg|Мермерна статуа Целзијуса, данас у [[Археолошки музеј у Истанбулу|Археолошком музеју у Истанбулу]]
Датотека:Efez Celsus Library 2 RB.JPG|Статуа Арете, грчке персонификације врлине
Датотека:Decoration of the Celsus library in Ephesus 2.jpg|Декорација фасаде
</gallery>
 
== Библиотека данас ==
[[Датотека:Celsus Library, Ephesus.jpg|мини|300x300п|Фасада Целзијусове библиотеке ноћу]]
[[Фасада]] библиотеке је била приказана на полеђини турске [[Комеморација|комеморативне]] новчанице од 20 милиона лира из 2001–2005. године  и нове новчанице од 20 лира из 2005–2009. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.tcmb.gov.tr/yeni/banknote/E7/20m.htm|title=E 7 - Twenty Million Turkish Lira I. Series|date=2008-11-22|website=web.archive.org|access-date=2023-12-18|archive-date=22. 11. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081122023516/http://www.tcmb.gov.tr/yeni/banknote/E7/20m.htm|url-status=unfit}}</ref>  
 
Након [[Земљотрес|земљотреса]] на [[Егејско море|Егејском мору]] 20. октобра 2020. године, тестиране су перформансе [[Реконструкција|реконструисане]] библиотеке, која се добро показала у погледу [[Seizmologija|сеизмичког]] понашања и интеракције између суседних зидова и фасаде. Данас је [[Ефес]] део [[Унескова светска баштина|Унескове светске баштине]], те са њим и Целзијусова библиотека.<ref name="Именован_3-20240420180613"/><gallery widths="220" heights="220">
</gallery>
 
== Види још ==
Фасада библиотеке је била приказана на полеђини турске комеморативне новчанице од 20 милиона лира из 2001–2005. године  и нове новчанице од 20 лира из 2005–2009. године.  
 
* [[Јавне библиотеке у Старом Риму]]
Након земљотреса на Егејском мору 20. октобра 2020. године, тестиране су перформансе реконструисане библиотеке, која се добро показала у погледу сеизмичког понашања и интеракције између суседних зидова и фасаде. Данас је Ефес део светске баштине УНЕСКО-а, те са њим и Целзијусова библиотека.<ref>{{Cite web|url=https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354|title=Explore One of the Largest Libraries of the Ancient World|website=ThoughtCo|language=en|access-date=2023-12-17}}</ref><gallery mode="nolines">
Датотека:Celsus Library, Ephesus.jpg|Фасада Целзијусове библиотеке ноћу
</gallery>
 
== Референце ==
Линија 91 ⟶ 99:
 
== Литература ==
* {{cite journal|title= Roman libraries during the Late Republic and Early Empire: With special reference to the library of Pliny the Elder|chapter= |journal= |date= 2012|volume=|issue=|pages=|doi=10.14264/uql.2015.985|last1= Affleck|first1= Michael}}
 
* <small>Aristodimou, G. (2005). ''Ephesus (Antiquity), Library of Celsus.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003#</nowiki></small>
* <small><nowiki>https://www.thetravel.com/what-to-know-about-the-library-of-celsus-in-ephesus/</nowiki></small>
* <small>Cartwright, M. (2019). ''Library of Celsus.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://www.designingbuildingsworldhistory.co.uk/wikiorg/Library_of_Celsus/</nowiki></small>
* <small>Craven, J. (2018). ''About Ancient Ephesus and the Celsus Library: Exploring the Ruins of Ephesus Turkey.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://turkisharchaeonewswww.net/objectthoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-ephesus177354</nowiki></small>
* <small>Grant, M. (1995). ''Art in the Roman Empire''. London: Routledge. pp. 48–50.</small>
* <small><nowiki>http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html</nowiki></small>
* <small>Hanfmann, George Maxim Anossov (1975). ''From Croesus to Constantine : the cities of western Asia Minor and their arts in Greek and Roman times'' (на језику: енглески). Internet Archive. Ann Arbor : University of Michigan, Press.65–66</small>
* <small><nowiki>https://bs.eferrit.com/o-celsus-biblioteci-u-drevnom-efesu/</nowiki></small>
* <small>John, D. (2004). ''The Library of Celsus.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html</nowiki></small>
* <small><nowiki>https://web.archive.org/web/20120325132052/http://www2.egeonet.gr/aigaio/for</nowiki></small>
* <small>''Library of Celsus. (2020).'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://www.designingbuildings.co.uk/wiki/Library_of_Celsus</nowiki></small>
* <small>ms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7003</small>
* <small>Miszczak, I. (2019). ''Library of Celsus in Ephesus.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://wwwturkisharchaeonews.dailysabah.comnet/artsobject/the-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus/news</nowiki></small>
* <small>Sarsilmaz, M. (2020). ''The Library of Celsus: Profound structure in ancient Ephesus.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://www.dailysabah.com/arts/the-library-of-celsus-profound-structure-in-ancient-ephesus/news</nowiki></small>
* <small><nowiki>https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/</nowiki></small>
* <small>Spray, A. (2023). ''Ephesus' Top Rated Library of Celsus Once Had 12,000 Scrolls & What Else To Know.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://www.thoughtcothetravel.com/ephesuswhat-theto-ancientknow-about-the-library-of-celsus-177354in-ephesus/</nowiki></small>
* <small>Strocka, V. M. (2003). ''Ancient libraries in Anatolia: libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa.'' Ankara: Middle East Technical University Library.</small>
* <small><nowiki>https://www.ancient-origins.net/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095</nowiki></small>
* <small>Strom, C. (2016). ''The Celsus Library: 20,000 Scrolls Lost to History but Its Striking Architecture Remains.'' Преузето 17.12.2023, са <nowiki>https://www.ancient-origins.net/ancient-places-europe/celsus-library-20000-scrolls-lost-history-its-striking-architecture-remains-021095</nowiki></small>
* <small>Grant, Michael (1995). Art in the Roman Empire. London: Routledge. pp. 48–50. <nowiki>ISBN 978-0-415-12031-9</nowiki>.</small>
* <small>Strocka, Volker Michael (2003). Ancient libraries in Anatolia : libraries of Hattusha, Pergamon, Ephesus, Nysa. Ankara: Middle East Technical University Library.</small>
* <small>Affleck, Michael Kenneth (2012). Roman Libraries during the Late Republic and Early Empire: With Special Reference to the Library of Pliny the Elder. PhD Thesis, School of History, Philosophy, Religion and Classics, The University of Queensland. <nowiki>https://doi.org/10.14264/uql.2015.985</nowiki></small>
 
== Спољашње везе ==
[https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/ Library of Celsus]
 
[http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html The Library of Celsus]
 
[http://virtualreconstruction.com/wp/?p=579 Virtual reconstruction of the Celsus library in Ephesus, Turkey]
 
* [https://www.worldhistory.org/Library_of_Celsus/ Library of Celsus]
[https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354 About Ancient Ephesus and the Celsus Library]
* [http://www.my-favourite-planet.de/english/middle-east/turkey/ephesus/ephesus-gallery-1-030.html The Library of Celsus]
* [http://virtualreconstruction.com/wp/?p=579 Virtual reconstruction of the Celsus library in Ephesus, Turkey]
* [https://www.thoughtco.com/ephesus-the-ancient-library-of-celsus-177354 About Ancient Ephesus and the Celsus Library]
[[Категорија:Библиотеке]]
[[Категорија:Турска]]
[[Категорија:Светска баштина]]