Хестер Станхоуп — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 16:
| деца =
}}
'''Хестер Луси Станхоуп''' (Чивнинг, 12. март 1776 – село Јуон, поред [[Сидон|Сидона]], 23. јун 1839) била је британска авантуристкиња, списатељица, антиквар и једна од најпознатијих путника свог доба. Њено ископавање [[Аскалон (антички град)|Аскалона]] 1815. сматра се првим у коме су коришћени савремени археолошки принципи, а њена употреба средњовековног италијанског документа описана је као „једна од најранијих употреба текстуалних извора од стране теренских археолога“.<ref name="Silberman">{{Cite journal|last=Silberman|first=Neil Asher|author-link=Neil Asher Silberman|date=Jul–Aug 1984|title=Restoring the Reputation of Lady Hester Lucy Stanhope|url=http://members.bib-arch.org/publication.asp?PubID=BSBA&Volume=10&Issue=4&ArticleID=5|journal=Biblical Archaeology Review|volume=10|pages=68&ndash;75|access-date=23 May 2014}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://nla.gov.au/nla.news-article51188872|title=VEILED PROPHETESS... Career of Englishwoman|date = 9. December12. 1933|work=[[The Australian Women's Weekly]]|access-date=10 May 2018|issue=27|location=Australia|volume=I|page=17|via=National Library of Australia}}</ref> Њена писма и мемоари учинили су је познатом као истраживачем.<ref>{{Cite book|url=|title=Star of the morning : the extraordinary life of Lady Hester Stanhope|last=Ellis|first=Kirsten|date=19 October 2017|isbn=978-0-00-828020-8|location=London|oclc=1029561571}}</ref>
 
== Младост ==
Ред 34:
 
== Археолошка експедиција ==
Према Чарлсу Мериону, дошла је у посед средњовековног италијанског рукописа преписаног из записа једног манастира негде у Сирији. Према овом документу, велико благо је сакривено испод рушевина џамије у лучком граду Тел Аскалону, који је био у рушевинама 600 година.<ref name="Именован-20240420180504"/> Године 1815, на основу ове карте, отпутовала је до рушевина Аскалона на обали [[Средоземно море|Средоземног]] мора северно од [[Газа|Газе]],<ref>[http://www.fas.harvard.edu/~semitic/ashkelon/explore/expedition.html The Leon Levy expedition to Ashkelon] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130612221649/http://www.fas.harvard.edu/~semitic/ashkelon/explore/expedition.html|date = 12. June6. 2013}}</ref> и убедила [[Османско царство|османске]] власти да јој дозволе да ископа то место. Гувернеру [[Јафа|Јафе]], Мухамеду Абу Набуту, наређено је да је прати. То је резултирало првим археолошким ископавањима у [[Палестина (регија)|Палестини]].
{{Quote|text=Леди Станхоуп и Мерион су исправно анализирали историју структуре у Аскалону пре него што су методе савремених археолошких анализа биле познате или коришћене.|sign=ArchyFantasies|source=Lady Hester Lucy Stanhope: The First Modern Excavator of the Holy Land}}{{Quote|text=У ономе што би се с правом могло назвати првом стратиграфском анализом археолошког налазишта, Мерион је известио да „постоје сви разлози да се верује да је, са променама господара Аскалона, место на коме смо сада копали првобитно било пагански храм, затим црква, па џамија“. Мора се имати на уму да су се у исто време у Грчкој, копачи блажено неупућени у стратиграфију хвалили само квантитетом и уметничким квалитетом својих налаза.|sign=Silberman|source=Restoring the Reputation of Lady Hester Lucy Stanhope, Neil Asher Silberman, BAR 10:04, Jul-Aug 1984.}}
Иако није пронашла благо од три милиона златника које је наводно тамо закопано, копачи су ископали мермерну статуу од седам стопа без главе. У акцији која би се могла чинити у супротности са њеним педантним ископавањима, Станхоупова је наредила да се статуа разбије на „хиљаду комада“ и баци у море.<ref name="Именован-20240420180504"/> Она је то учинила као гест добре воље према османској влади, како би показала да је њено ископавање имало за циљ да поврати драгоцено благо за њих, а не да опљачка културне реликвије за отпрему назад у Европу, као што су многи њени сународници радили.<ref>[https://archyfantasies.com/2014/01/08/lady-hester-lucy-stanhope-the-first-modern-excavator-of-the-holy-land/ Lady Hester Lucy Stanhope: The First Modern Excavator of the Holy Land by ArchyFantasies]</ref>