Холандски врт — разлика између измена

'''Холандски врт''' се првенствено односи на [[Врт|вртове]] у [[Холандија|Холандији]], али такође, углавном и у земљама енглеског говорног подручја; то су различите врсте вртова за које се традиционално сматра да су у холандском стилу, што је претпоставка коју су историчари вртова много оспоравали последњих деценија. Историјски гледано, баште у Холандији су углавном пратиле трендове из суседних земаља, али од [[Rani novi vek|раног модерног]] периода, холандски вртови су били карактеристични по ширем спектру биљака доступних у остатку Европе северно од Алпа, и нагласку на појединачним примерцима биљака, често ретко засађеним у леје. У 17. веку и у 18. веку, Холанђани су доминирали у издавању ботаничких књига и успоставили веома јаку позицију у сађењу и узгоју баштенских биљака, коју и данас задржавају.<ref>{{harvnb|Jacques (|2002), 114-115|pp=114–115}}</ref> Можда су се одликовали и по ефикасном коришћењу простора, а у великим примерима и по употреби [[Топијар|топијара]] (скулптуралног жбуња и дрвећа) и малих „канала“, дугих танких, правоугаоних вештачких водених површина.<ref name="Именован-20240420180521">Quest-Ritson, 81-82</ref> Када се тврди да постоји изразито „холандски“ стил, то се углавном односи на формалне стилове у великим баштама у другом делу 17. века, који се протежу на неколико деценија.

Пошто је Холандија једна од најгушће насељених земаља, баште су углавном мале и пошто су куће постављене једна поред друге, нема много светла. Од 19. века па надаље, холандски вртови су се прилагођавали ширим трендовима, углавном из Енглеске и Француске. Холандски вртови су релативно мали и имају тенденцију да буду "самостални и интроспективни", са мање везе са ширим пејзажом у околини.<ref name="Именован_2-20240420180521">Quest-Ritson, 81</ref> Од касног 18. века па надаље, многи или већина великих вртова у Холандији усвојили су континенталну верзију [[Енглески парк|енглеског пејзажног баштенског]] стила, барем за подручја изван непосредне близине куће. Ту су и многе шумске баште из касног 19. и почетка 20. века.

Историја вртова у "холандском стилу" изван Холандије можда почиње у 17. веку. С једне стране, они су концентрисани на излагање примерака биљака, у почетку често увезених из [[Холандија|Холандије]]. У већим баштама често се налазе канали и топијари. Међутим, обе ове карактеристике су могле бити увезене у Холандију из Француске, а њихов изглед у Енглеској је можда био из једне или обе земље. Зимзелене живе ограде, а не оне од [[Листопадна биљка|листопадних]] врста као што је [[Carpinus|граб]], такође су виђене као карактеристичан холандски стил од 17. века.<ref>{{harvnb|Jacques (|2002), |pp=124}}</ref> Давид Жак, у раду из 2002. под називом „Ко зна шта је холандски врт?“, закључује да опис никада није био тачан и „Време је да историчари енглеског баштенског стила избегавају етикете као што је „холандски“.<ref>{{harvnb|Jacques (|2002), |pp=129}}</ref>

Вртови палате Хет Лоо, коју је поставио ученик [[Андре ле Нотр|Ле Нотра]] под [[Вилијам III Орански|Вилијамом III Оранским]], били су највећа холандска верзија [[Француски парк|француске формалне баште]], у стилу Версајске баште; последњих деценија делимично су враћени овом стилу, са разрађеним партерима. Али за њих се не може рећи да су типични за холандски стил.<ref>Quest-Ritson, 81name="Именован-82<20240420180521"/ref>

Чак су и највеће холандске баште из 17. века мале у поређењу са њиховим француским и енглеским еквивалентима, али често комбинују исти скуп елемената.<ref>{{harvnb|Uglow, ||pp=122}}</ref> Вредност земљишта је била висока, а Холанђани су сматрали да им сметају јаки ветрови, као и превелика количина воде, што је диктирало стил са језерцима, каналима и живим оградама.<ref name="Именован_3-20240420180521">{{harvnb|Jacques (|2002), |pp=115}}</ref>

Рестаурација у Вестбери Корту је подстакла дискусију међу енглеским историчарима баште о томе шта је представљало историјску „холандску башту“, и које су заправо холандске типичне карактеристике које им се приписују. Кристофер Хаси повезао је холандски стил не толико са [[Топијар|топијаром]], који су многи ранији писци сматрали дијагностичким, колико са каналима, наводећи Вестбери Корт као главни пример, примећује Давид Жак.<ref>{{harvnb|Jacques (|2002), |pp=123}}</ref> Слично је Мајлс Хедфилд сматрао да је „суштина холандских верзија била да тло буде подношљиво равно, са обиљем воде“.<ref>Hadfield, ''Gardening in Britain'' 1960:154.</ref> Касније, Хедфилд није нашао "ни најмањи наговештај" холандске везе у Вестбери Корту.<ref>Hadfield, "William, Mary, and Westbury", ''Garden History'' '''2''' (1974:27–33).</ref> Називање формалних вртова у Енглеској „холандским“ донекле је избегало оптужбу да су заправо у стилу који је у суштини био француски, у време ратова између Енглеске и Француске.

Чак и у Енглеској, холандски уметници су у потпуности доминирали новим популарним жанром слика и графика сеоских кућа и њихових вртова од око 1660. до 1730-их.<ref>Jacques (2002), 115<name="Именован_3-20240420180521"/ref>

Посебна холандска карактеристика је ''koepel'' или павиљон, углавном изграђен од цигле и подигнут да пружа поглед на башту. Вестбери Корт и [[Палата Хемптон Корт|Хемптон Корт]] имају примере на два спрата, од којих је кућа за банкете Хемптон Корта коју је дизајнирао Вилијам Талман за Вилијама III, са једне стране са погледом на низ од три правоугаоне баштенске собе за цвеће, а са друге на [[Темза|реку Темзу]].<ref>Farguson,{{cite Julie, ''book|title=Visualising Protestant Monarchy: Ceremony, Art and Politics After the Glorious Revolution (1689-1714)'', 2021, |location=|publisher=Boydell Press,& {{ISBNBrewer|isbn=9781783275441}}, [|pages=|url=https://books.google.com/books?id=OEI3EAAAQBAJ&pg=PA174 google books]|last1=Farguson|first1=Julie|date=2021}}</ref>

Касније, у Енглеској је термин коришћен за цветне баште које су сађене унутар геометријског оквира. Цветне леје и водене површине биле би испресецане геометријским стазама, како би се омогућило ходање по башти без оштећења ниједне од њених карактеристика. Пример, који сада није засађен у аутентичном стилу, може се наћи поред [[Кенсингтонска палата|Кенсингтонске палате]], јужно од [[Оранжерија|оранжерије]]. Тајна башта у палати Хемптон Корт обновљена је последњих деценија у аутентичнијој верзији стила око 1700. године, када је засађена под [[Вилијам III Орански|Вилијамом III]]. За разлику од много већег Версајског врта [[Луј XIV|Луја XIV]], ово је било доступно само малој групи дворјана.<ref>Quest-Ritson, 81<name="Именован_2-20240420180521"/ref> Други пример, мање амбициозан, је у Кландон Парку у [[Сари (грофовија)|Сарију]]. Холандска башта је својом геометријом и формалношћу била у супротности са баштом викендица, коју у свом модерном облику карактерише трава, кривудаве и асиметричне стазе (ако их има) и замагљивање линија између цвећа и траве омогућавањем да жбуње расте преко граница цветне леје.

Како је стил [[Енглески парк|енглеског пејзажног врта]] заживео средином 18. века, ова ознака је почела да се примењује у „погрдном” смислу на формалне баште уопште. Френсис Ковентри, свештеник и писац, у свом чланку из часописа из 1753. рекао је да је [[Вилијам Кент]] спасао енглеске баште од „холандског апсурда“. Ричард Овен Кембриџ је 1755. написао да је „холандски“ стил „више од пола века деформисао лице природе у овој земљи“.<ref>{{harvnb|Jacques (|2017), |pp=2}}</ref> Године 1806, [[Хемфри Рептон]], водећи дизајнер баште тог времена, рекао је да је „холандски стил“ трајао пола века од доласка Вилијама III 1689. године, да би га заменио „енглески стил“ [[Ланселот Браун|Ланселота Брауна]] „да би обновио тло до свог првобитног облика“.<ref>Jacques(2017), 2-3</ref>

* [[:en:David_Jacques|Jacques, David]] (2017),. ''{{cite book|author=|title=|title=Gardens of Court and Country: English Design 1630-1730'', 2017, |publisher=Yale University Press, {{ISBN|year=2017|isbn=978-0-300-22201-2|pages=}}

* [[:en:Charles_Quest-Ritson|Quest-Ritson, Charles]], ''The English Garden: A Social History'', 2003, Penguin,. {{ISBNcite book|author= |title= |location= |publisher= |year=2003|isbn=978-0-14-029502-3|pages=}}

* [[:en:Jenny_Uglow|Uglow, Jenny]], ''A Little History of British Gardening'', 2004, Chatto & Windus,. {{ISBNcite book|author= |title= |location= |publisher= |year=2004|isbn=0701169281|pages=}}