Холандски врт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м нормативна контрола |
More used with only one reference definition: 3 new references and 3 new reference calls. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Canal,_Westbury_Court_Garden_-_geograph.org.uk_-_1416966.jpg|мини| Главни канал у Вестбери Корт Гардену, сада враћен у своје претпостављено стање из 1700.]]
'''Холандски врт''' се првенствено односи на [[Врт|вртове]] у [[Холандија|Холандији]], али такође, углавном и у земљама енглеског говорног подручја; то су различите врсте вртова за које се традиционално сматра да су у холандском стилу, што је претпоставка коју су историчари вртова много оспоравали последњих деценија. Историјски гледано, баште у Холандији су углавном пратиле трендове из суседних земаља, али од [[Rani novi vek|раног модерног]] периода, холандски вртови су били карактеристични по ширем спектру биљака доступних у остатку Европе северно од Алпа, и нагласку на појединачним примерцима биљака, често ретко засађеним у леје. У 17. веку и у 18. веку, Холанђани су доминирали у издавању ботаничких књига и успоставили веома јаку позицију у сађењу и узгоју баштенских биљака, коју и данас задржавају.<ref>{{harvnb|Jacques|2002|pp=114–115}}</ref> Можда су се одликовали и по ефикасном коришћењу простора, а у великим примерима и по употреби [[Топијар|топијара]] (скулптуралног жбуња и дрвећа) и малих „канала“, дугих танких, правоугаоних вештачких водених површина.<ref name="Именован-20240420180521">Quest-Ritson, 81-82</ref> Када се тврди да постоји изразито „холандски“ стил, то се углавном односи на формалне стилове у великим баштама у другом делу 17. века, који се протежу на неколико деценија.
Пошто је Холандија једна од најгушће насељених земаља, баште су углавном мале и пошто су куће постављене једна поред друге, нема много светла. Од 19. века па надаље, холандски вртови су се прилагођавали ширим трендовима, углавном из Енглеске и Француске. Холандски вртови су релативно мали и имају тенденцију да буду "самостални и интроспективни", са мање везе са ширим пејзажом у околини.<ref name="Именован_2-20240420180521">Quest-Ritson, 81</ref> Од касног 18. века па надаље, многи или већина великих вртова у Холандији усвојили су континенталну верзију [[Енглески парк|енглеског пејзажног баштенског]] стила, барем за подручја изван непосредне близине куће. Ту су и многе шумске баште из касног 19. и почетка 20. века.
[[Датотека:Hampton_Court_Palace_(3037923592).jpg|мини| Приви Гарден у [[Палата Хемптон Корт|палати Хемптон Корт]], у септембру]]
Историја вртова у "холандском стилу" изван Холандије можда почиње у 17. веку. С једне стране, они су концентрисани на излагање примерака биљака, у почетку често увезених из [[Холандија|Холандије]]. У већим баштама често се налазе канали и топијари. Међутим, обе ове карактеристике су могле бити увезене у Холандију из Француске, а њихов изглед у Енглеској је можда био из једне или обе земље. Зимзелене живе ограде, а не оне од [[Листопадна биљка|листопадних]] врста као што је [[Carpinus|граб]], такође су виђене као карактеристичан холандски стил од 17. века.<ref>{{harvnb|Jacques|2002|pp=124}}</ref> Давид Жак, у раду из 2002. под називом „Ко зна шта је холандски врт?“, закључује да опис никада није био тачан и „Време је да историчари енглеског баштенског стила избегавају етикете као што је „холандски“.<ref>{{harvnb|Jacques|2002|pp=129}}</ref>
Ред 10:
== Холандски стил ==
[[Датотека:Gezicht_op_Paleis_Het_Loo_in_vogelvlucht.jpeg|мини|Палата Хет Лоо]]
Вртови палате Хет Лоо, коју је поставио ученик [[Андре ле Нотр|Ле Нотра]] под [[Вилијам III Орански|Вилијамом III Оранским]], били су највећа холандска верзија [[Француски парк|француске формалне баште]], у стилу Версајске баште; последњих деценија делимично су враћени овом стилу, са разрађеним партерима. Али за њих се не може рећи да су типични за холандски стил.<ref
Чак су и највеће холандске баште из 17. века мале у поређењу са њиховим француским и енглеским еквивалентима, али често комбинују исти скуп елемената.<ref>{{harvnb|Uglow||pp=122}}</ref> Вредност земљишта је била висока, а Холанђани су сматрали да им сметају јаки ветрови, као и превелика количина воде, што је диктирало стил са језерцима, каналима и живим оградама.<ref name="Именован_3-20240420180521">{{harvnb|Jacques|2002|pp=115}}</ref>
Мали модерни холандски вртови имају тенденцију да користе много луковица, а често и патуљасте [[Четинари|четинаре]] у немачком стилу.
Ред 21:
Рестаурација у Вестбери Корту је подстакла дискусију међу енглеским историчарима баште о томе шта је представљало историјску „холандску башту“, и које су заправо холандске типичне карактеристике које им се приписују. Кристофер Хаси повезао је холандски стил не толико са [[Топијар|топијаром]], који су многи ранији писци сматрали дијагностичким, колико са каналима, наводећи Вестбери Корт као главни пример, примећује Давид Жак.<ref>{{harvnb|Jacques|2002|pp=123}}</ref> Слично је Мајлс Хедфилд сматрао да је „суштина холандских верзија била да тло буде подношљиво равно, са обиљем воде“.<ref>Hadfield, ''Gardening in Britain'' 1960:154.</ref> Касније, Хедфилд није нашао "ни најмањи наговештај" холандске везе у Вестбери Корту.<ref>Hadfield, "William, Mary, and Westbury", ''Garden History'' '''2''' (1974:27–33).</ref> Називање формалних вртова у Енглеској „холандским“ донекле је избегало оптужбу да су заправо у стилу који је у суштини био француски, у време ратова између Енглеске и Француске.
Чак и у Енглеској, холандски уметници су у потпуности доминирали новим популарним жанром слика и графика сеоских кућа и њихових вртова од око 1660. до 1730-их.<ref
Холандски врт је био опис дат одређеној врсти правоугаоног простора за цвеће, често ограђеног живицом или зидовима, чак и ако је део веће баште или парка. Према холандској верзији [[Француски парк|француске формалне баште]], овај простор би био распоређен на високо култивисан и геометријски, често симетричан начин, обликован од засада обојеног цвећа, оригинално веома добро распоређеног по савременим стандардима, и оивичен густим и ошишаним шибљем, или ниским зидовима (понекад у геометријским шарама), а понекад и са површинама вештачке воде, са фонтанама и вододеринама, које су такође биле распоређене у симетричној структури.
Ред 28:
[[Датотека:Hampton-Court-F.jpg|мини| Башта у "холандском стилу" у [[Палата Хемптон Корт|палати Хемптон Корт]], са модерним засадима, иза је кућа за банкете.]]
[[Датотека:Dutch_Garden_P6110062.JPG|десно|мини|334x334п| Холандски вртови [[Кенсингтонска палата|Кенсингтонске палате]]]]
Касније, у Енглеској је термин коришћен за цветне баште које су сађене унутар геометријског оквира. Цветне леје и водене површине биле би испресецане геометријским стазама, како би се омогућило ходање по башти без оштећења ниједне од њених карактеристика. Пример, који сада није засађен у аутентичном стилу, може се наћи поред [[Кенсингтонска палата|Кенсингтонске палате]], јужно од [[Оранжерија|оранжерије]]. Тајна башта у палати Хемптон Корт обновљена је последњих деценија у аутентичнијој верзији стила око 1700. године, када је засађена под [[Вилијам III Орански|Вилијамом III]]. За разлику од много већег Версајског врта [[Луј XIV|Луја XIV]], ово је било доступно само малој групи дворјана.<ref
Како је стил [[Енглески парк|енглеског пејзажног врта]] заживео средином 18. века, ова ознака је почела да се примењује у „погрдном” смислу на формалне баште уопште. Френсис Ковентри, свештеник и писац, у свом чланку из часописа из 1753. рекао је да је [[Вилијам Кент]] спасао енглеске баште од „холандског апсурда“. Ричард Овен Кембриџ је 1755. написао да је „холандски“ стил „више од пола века деформисао лице природе у овој земљи“.<ref>{{harvnb|Jacques|2017|pp=2}}</ref> Године 1806, [[Хемфри Рептон]], водећи дизајнер баште тог времена, рекао је да је „холандски стил“ трајао пола века од доласка Вилијама III 1689. године, да би га заменио „енглески стил“ [[Ланселот Браун|Ланселота Брауна]] „да би обновио тло до свог првобитног облика“.<ref>Jacques(2017), 2-3</ref>
| |||