Rosids су чланови велике кладе (монофилетичке групе) цвјетних биљака, која садржи око 70.000 врста,[2] више од четвртине свих angiospermae.[3]

Rosids
Временски распон: Креда - недавна прошлост
Euphorbia heterophylla
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Superrosids
Кладус: Rosids
Ред[1]

Клада је подјељена у 16 до 20 редова, зависно од ограничења и класификације. Ови редови заједно чине око 140 породица.[4]

Фосили rosids су познати из периода креде. Молекуларни сат процјењује да су rosids настале у Аптиан или Албиан фазама креде, прије око 125 до 99,6 милиона година.[5][6]

Назив

уреди

Име се заснива на називу "Rosidae", који се обично сматра подкласом. Године 1967. Армен Такхтајан је показао да је исправна основа за име "Rosidae" опис групе биљака коју је 1830. године објавио Фридрих Готлиб Бартлинг.[7] Клада је касније преименована у "Rosidae" и различито је разграничена од стране различитих аутора. Име "rosids" је неформално и не претпоставља се да има неки посебан таксономски ранг као што су имена овлашћена од стране ИЦБН-а. Rosids су монофилетски засновани на доказима пронађеним молекуларном филогенетском анализом.

Коришћене су три различите дефиниције rosids. Неки аутори укључују редове Saxifragales и Vitaceae у rosids.[8] Други су искључили оба ова реда.[9] Опсег који се користи у овом чланку је класификација АПГ IV, која укључује Vitaceae, али искључује Saxifragales.

Везе

уреди

Rosids и Saxifragales формирају кладу супер розида.[2][9] Ово је једна од три групе које чине Pentapetalae(Еудикотиледоне осим Gunnerales),[10] остале су Dilleniales и superasteridae(Berberidopsidales, Caryophyllales, Santalales и asteridae).[9]

Класификација

уреди

Rosids се састоје од двије групе: ред Vitales и eurosidae(прави rosids). С друге стране, eurosidae су подјељени у двије групе: fabids(Fabidae, eurosids I) и malvids (Malvidae, eurosids II).[9]

Редови

уреди

Rosids се састоје од 17 редова. Поред Vitales, постоји 8 редова у fabids и 8 налога у malvids. Неки редови су тек недавно признати.[9] То су Vitales,[11] Zygophyllales,[12] Crossosomatales,[13] Picramniales,[14] и Huerteales.[15]

Филогенија

уреди

Филогенија од Rosids је приказано у наставку, прилагођена је са APG сајта.[9]

Vitales

eurosids 
fabids 

Zygophyllales

COM клада 

Celastrales

Malpighiales

Oxalidales

Кладе са азотофиксацијом

Fabales

Rosales

Fagales

Cucurbitales

malvids

Geraniales

Myrtales

Crossosomatales

Picramniales

Sapindales

Huerteales

Brassicales

Malvales

Кладе са азотофиксацијом садрже велики број актиноризних биљака (које имају квржице на коријену које садрже бактерије које фиксирају азот, помажући биљци да расте у сиромашним земљиштима). Међутим, нису све биљке у овој клади актиноризалне.[16]

Референце

уреди
  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2016). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG IV”. Botanical Journal of the Linnean Society. 181 (1): 1—20. doi:10.1111/boj.12385. 
  2. ^ а б Wang, Hengchang; Moore, Michael J.; Soltis, Pamela S.; Bell, Charles D.; Brockington, Samuel F.; Alexandre, Roolse; Davis, Charles C.; Latvis, Maribeth; Manchester, Steven R.; Soltis, Douglas E. (10. 3. 2009), „Rosid radiation and the rapid rise of angiosperm-dominated forests”, Proceedings of the National Academy of Sciences, 106 (10): 3853—8, Bibcode:2009PNAS..106.3853W, PMC 2644257 , PMID 19223592, doi:10.1073/pnas.0813376106 
  3. ^ Scotland, Robert W.; Wortley, Alexandra H. (2003), „How many species of seed plants are there?”, Taxon, 52 (1): 101—4, JSTOR 3647306, doi:10.2307/3647306 
  4. ^ Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Endress, Peter K.; Chase, Mark W. (2005), Phylogeny and Evolution of the Angiosperms, Sunderland, MA, USA: Sinauer, ISBN 978-0-87893-817-9 
  5. ^ Davies, T.J.; Barraclough, T.G.; Chase, M.W.; Soltis, P.S.; Soltis, D.E.; Savolainen, V. (2004), „Darwin's abominable mystery: Insights from a supertree of the angiosperms”, Proceedings of the National Academy of Sciences, 101 (7): 1904—9, Bibcode:2004PNAS..101.1904D, PMC 357025 , PMID 14766971, doi:10.1073/pnas.0308127100 
  6. ^ Magallón, Susana; Castillo, Amanda (2009), „Angiosperm diversification through time”, American Journal of Botany, 96 (1): 349—365, PMID 21628193, doi:10.3732/ajb.0800060 
  7. ^ Reveal, James L. (2008), „A Checklist of Family and Suprafamilial Names for Extant Vascular Plants”, Home page of James L. Reveal and C. Rose Broome 
  8. ^ Burleigh, J. Gordon; Hilu, Khidir W.; Soltis, Douglas E. (2009), File 7, „Inferring phylogenies with incomplete data sets: a 5-gene, 567-taxon analysis of angiosperms” (PDF), BMC Evolutionary Biology, 9: 61, PMC 2674047 , PMID 19292928, doi:10.1186/1471-2148-9-61, Архивирано из оригинала (PDF) 18. 1. 2012. г., Приступљено 16. 3. 2019 
  9. ^ а б в г д ђ Stevens, Peter F. (2001), Angiosperm Phylogeny Website 
  10. ^ Cantino, Philip D.; Doyle, James A.; Graham, Sean W.; Judd, Walter S.; Olmstead, Richard G.; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Donoghue, Michael J. (2007), „Towards a phylogenetic nomenclature of Tracheophyta (PDF), Taxon, 56 (3): 822—846, JSTOR 25065865, doi:10.2307/25065865, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2021. г., Приступљено 16. 03. 2019 
  11. ^ Reveal, James L. (1995), „Newly required suprageneric names in vascular plants”, Phytologia, 79 (2): 68—76 See p. 72 
  12. ^ Chalk, L. (1983), „Wood structure”, Ур.: Metcalfe, C.R.; Chalk, L., Wood Structure and Conclusion of the General Introduction, Anatomy of the Dicotyledons, II (2nd изд.), Clarendon Press, ISBN 978-0-19-854559-0 
  13. ^ Kubitzki, Klaus, ур. (2007), „Introduction to Crossosomatales”, Flowering Plants. Eudicots: Berberidopsidales, Buxales, Crossosomatales, Fabales p.p., Geraniales, Gunnerales, Myrtales p.p., Proteales, Saxifragales, Vitales, Zygophyllales, Clusiaceae Alliance, Passifloraceae Alliance, Dilleniaceae, Huaceae, Picramniaceae, Sabiaceae, The Families and Genera of Vascular Plants, IX, Springer, ISBN 978-3-540-32219-1 
  14. ^ Hutchinson, John (1979) [1973], The Families of Flowering Plants (3rd изд.), Oxford University Press, ISBN 9783874291606 
  15. ^ Worberg, Andreas; Alford, Mac H.; Quandt, Dietmar; Borsch, Thomas (2009), „Huerteales sister to Brassicales plus Malvales, and newly circumscribed to include Dipentodon, Gerrardina, Huertea, Perrottetia, and Tapiscia”, Taxon, 58 (2): 468—478, doi:10.1002/tax.582012 
  16. ^ Wall, L. (2000), „The actinorhizal symbiosis”, Journal of Plant Growth and Regulation, 19 (2): 167—182, PMID 11038226, doi:10.1007/s003440000027 [мртва веза]

Спољашње везе

уреди
  •   Медији везани за чланак Rosids на Викимедијиној остави