Арберешки језик (арбанашки језик; italo-albanian, albanian, albanesisch, arber, arberés, arbresh, arnaut, škip, shqipēri, shquipni, arbëreshë albanian, arbëreshë, arbërerisht, arbërisht, arbërishtja; ISO 639-3: aae), један је од четири члана албанских макројезика,[1] настао од тоскијског којим данас говоре албански Арбереши (Арбанаши) на југу Италије у Калабрији, Апулији, Базиликати, Молизеу и на Сицилији.

  Арбарешки језик

Представник је тоскијске подгрупе албанских језика. Њиме говоре потомци Албанаца који су у 15. веку избегли пред отоманском инвазијом. Нема службеног статуса и не учи се у школама. Говорници га говоре код куће, а у контакту са Италијанима, употребљавају италијански.

Постоји више дијалеката названих према локалитету: калабријски албански [aae-cal], централнопланински албански [aae-cen], сицилијски албански [aae-sic], campo marino албански [aae-cam]; молишки албански.[2].

Укупна популација је око 80.000 говорника[3] односно 260.000 етничких.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Italy”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2004. г. Приступљено 01. 05. 2017. 
  2. ^ Ethnologue (16th)
  3. ^ Л. Њумарк
  4. ^ 1976 М. Стивенс

Спољашње везе

уреди