Аргентинци (шп. Argentinos) су јужноамерички народ који је развио своју националну свест након независности Аргентине у 19. веку.

Аргентинци
Argentinos
Укупна популација
око 44.000.000 припадника
Региони са значајном популацијом
 Аргентина43.000.000[1]
 САД224.952[2]
 Шпанија70.011[3]
 Парагвај59.115[2]
 Чиле53.192[2]
 Израел48.312[2]
 Бразил42.202[4]
 Уругвај22.743[2]
 Канада19.210[2]
 Аустралија14.190[2]
 Мексико13.696[2]
 Француска11.899[2]
 Италија11.239[2]
 Уједињено Краљевство10.200[2]
 Ватикан1[2]
Језици
шпански
Религија
Хришћанство (претежно католицизам)[5]
Сродне етничке групе
Остали Латиноамериканци (најпре Уругвајци и Парагвајци); Европљани, Амерички староседеоци

Представљају један од ретких латиноамеричких народа који готово у потпуности белци. Разлог томе је нагли прилив шпанских и италијанских имиграната у 19. веку, који су апсорбовали дотадашње већинско становништво - потомке првих шпанских колониста, Индијанаца и местика.

Након њих су у нову аргентинску нацију апсорбоване масе осталих европских досељеника, којима су се у 20. веку придружили досељеници с Блиског истока и источне Азије, па су Аргентинци по својој хетерогеној структури доста слични већинским народима Северне Америке.

Аргентинци говоре шпанским језиком и по вери су углавном католици, мада је доста раширен и протестантизам, поготово у крајевима које су населили имигранти из северне и западне Европе.

Референце

уреди
  1. ^ "United Nations population prospects" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2014)(PDF) 2015 revision
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Perfil migratorio de Argentina 2012 (PDF). Buenos Aires: International Organization for Migration. 2012. стр. 184. ISBN 978-92-9068-657-6. Приступљено 2. 3. 2013. 
  3. ^ „Población y edad media por nacionalidad y sexo”. www.ine.es. Приступљено 2019-08-25. 
  4. ^ „EXCLUSIVO: OS NÚMEROS EXATOS E ATUALIZADOS DE ESTRANGEIROS NO BRASIL.”. Приступљено 29. 3. 2015. 
  5. ^ Religion in Latin America: Widespread Change in a Historically Catholic Region (PDF). Pew Research Center. 2014. стр. 14, 162, 164. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2015. 

Спољашње везе

уреди