Владимир Варићак

Владимир Варићак (Швица код Оточца, 1. март 1865Загреб, 17. јануар 1942) био је српски и југословенски математичар, физичар и професор анализе.[1][2]

Владимир Варићак
Лични подаци
Датум рођења(1865-03-01)1. март 1865.
Место рођењаШвица, Оточац, Аустријско царство
Датум смрти17. јануар 1942.(1942-01-17) (76 год.)
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)
Научни рад
Пољематематика, физика

Биографија

уреди

Рођен је у етнички српској породици у селу Швица покрај Оточца 1865. године у тадашњем Аустријском царству, простор данашње Хрватске. Основну школу је похађао у Сиску, у Петрињи средњу школу коју је завршио 1880. године, а вишу школу у Загребу коју је завршио 1883. године.[3] Студирао је математику и физику на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирао је 1888. године. Докторирао је већ 1891. године на тему "Теорија ножиштних кривуља".[3] Након тога радио је као професор на реалним гимназијама у Земуну, Бакру, Загребу и Осијеку.[3] Предавао је Милутину Миланковићу.

Наставио је с академским напредовањем, хабилитован је на Филозофском факултету 1895. године, а исте године му је додељена дозвола предавања на универзитету (venia legendi) за алгебарску анализу и сферну тригонометрију.[3] 1898. године је основана Шумарска академија. Варићак је у новој школи постављен као професор математике и физике. Године 1899. је постао суплент на Филозофском факултету након што је отишао професор Карел Захрадник у Брно, а већ 1902. предаје математику као редовни професор.[2] Редовни је члан ХАЗУ-а од 1904. године.[4]

Веома је заслужан за успех математичара Радивоја Кашанина који је тада студирао у Загребу, и био је инструктор Ђури Курепи. Академске године 19211922. Варићак је вршио дужност декана факултета. Био је ректор Универзитета у Загребу од 1921. до 1922. године. Проректор је био након ректорског мандата у три наврата 19221923. затим 19281929. и 19311932. године. Кад је умро ректор Милер 1928. године, по други је пут је изабран за проректора.[2]

Био је члан Југословенске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Чешке академије наука, Хрватског природњачког друштва и Југословенског математичког друштва.[5]

Научни интереси професора Варићака били су теорија равних линија, теорија функција, теорија релативности и математичко-педагошка проблематика. Много је допринео анализирању Бошковићевог математичког деловања.[2] Имао је светски углед. Водио је научну полемичку кореспонденцију с водећим светским физичарима попут Алберта Ајнштајна и другима.[6]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Владимир Варићак на веб презентацији САНУ-а (језик: српски)
  2. ^ а б в г Ректори загребачког универзитета (језик: хрватски)
  3. ^ а б в г „Владимир Варићак (1865–1942) pp. 169 (језик: хрватски)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — хрватски]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2014. г. Приступљено 29. 09. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Летопис Југословенске академије наука и уметности за 1905. годину, издање број 20, (1906). pp. 7-16, ЈАНУ, Загреб
  5. ^ Првановић, Милева & Благојевић, Милутин (2006), „Владимир Варићак 1865–1942”, Ур.: В. Ђорђевић; Д. Виторовић & Д. Маринковић, Живот и рад српских научника, Београд: Српска академија наука и уметности (САНУ) 
  6. ^ Miller, A.I. , "Varičak and Einstein", Albert Einstein's special theory of relativity. Emergence (1905) and early interpretation (1905–1911), Reading: Addison–Wesley. 1981. ISBN 978-0-201-04679-3. стр. 249–253.

Спољашње везе

уреди