Корисник:Боки/песак
Периодни систем
Периодни систем је табеларни приказ хемијских елемената, распоређених на основу њиховог атомског броја (број протона), електронске конфигурације и понављајућих хемијских особина. Овакав распоред показује периодичне законе, а пример су елементи са сличним карактеристикама смештени у истој колони. Такође се разликују и четири правоугаона блока са одређеним, приближно сличним хемијским особинама. У принципу, унутар једног реда (периоде) елемената метали су на левој, а неметали на десној страни. Редови периодног система називају се периоде, а колоне се називају групе. Шест група има своја имена, као и бројеве; на пример: елементи 17. групе су халогени, док су елементи 18. групе племенити гасови. Периодни систем може да се користи за извођење односа између својстава различитих елемената, те предвиђање својстава нових елемената који се откривају или синтетишу. Периодни систем пружа користан оквир за анализирање хемијских карактеристика материје и широко се користи у хемији, физици и другим наукама.
Руски хемичар Дмитриј Мендељејев је 1869. године објавио први општепризнат периодни систем. Свој систем развио је да би илустровао периодичне законе и својства тада познатих елемената. Мендељејев је такође предвидио нека својства тада непознатих елемената, за које се очекивало да ће да попуне празнине у овом систему. Већина његових предвиђања се показала тачним када су поменути елементи касније откривени а систем проширен..
Опсада Скадра (1912—1913)
Опсада Скадра (тур. İşkodra Kuşatması, алб. Rrethimi i Shkodrës) била је битка у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспјешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела османско утврђење Скадар у данашњој сјеверној Албанији.
Војска Краљевине Црне Горе је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његових војсковођа је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање војске, првенствено због конфигурације терена је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових мјеста. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успјеле у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смјештен у самом Скадру. Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са снагама краља Николе трајало је тек неколико дана, јер ће се комплетне српске трупе под притиском великих сила повући са положаја које су до тада ослободили. Двије војске изгубиле су око 10.000 војника током опсаде Скадра. Есад паша је крајем априла предао кључеве града, а већ у мају на захтјев великих сила Скадар је препуштен Албанији.
Награда Греми за најбољи рок албум
Награда Греми за најбољи рок албум (енгл. Grammy Award for Best Rock Album) признање је које се додељује музичким извођачима за најбољи албум рок музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards. Представља категорију Награде Греми. Награду сваке године додељује Академија за дискографску уметност и науку (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички допринос и техничку поткованост албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.
Први добитник Награде за најбољи рок албум је група The Rolling Stones и од тада се назив категорије није променио. Почев од 1996. године, заједно са добитником награде одликовања добијају и музички продуценти и инжењери звука који су радили са извођачем на награђеном албуму. Рекордер са четири освојене награде је бенд Foo Fighters, док две поседују Шерил Кроу, Green Day, U2 и Muse. Foo Fighters и Нил Јанг су шест пута били номиновани за награду, више од било ког другог извођача. Јанг такође држи рекорд по броју номинација без освајања награде.
Вести
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић (на фотографији), освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
- 21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
- 14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
- 13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
12. август
- 1099 — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су поразили фатимидску војску предвођену Ел Афдалом Шаханшахом.
- 1883 — Последња позната квага, подврста обичне зебре је угинула у амстердамском зооолошком парку.
- 1898 — Потписивањем мировног протокола завршен је Шпанско-амерички рат, после ког је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико.
- 1970 — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви је потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе.
- 1981 — IBM је пустио у продају IBM Personal Computer (на слици), први у низу IBM компатибилних личних рачунара.
- 1985 — Авион Џапан ерлајнса на лету 123 срушио се на врху планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма. У овој несрећи погинуло је 520 од 524 људи у авиону, што представља највећу авионску несрећу у којој је учествовао један авион.
- 2000 — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
Да ли сте знали
- … да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
- … да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
- … да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?
- … да постоји реч за некога ко даје мишљење о нечему о чему ништа не зна - Ultracrepidarian?
- … да je лого Чупа Чупс-а дизајнирао је Салвадор Дали 1969. године?
- … да je кечап се некада продавао као лек? Преписиван и продаван је људима који имају пробавне потешкоће, још од 1834. године.
- … да je најдужа непрекинута дистанца на свeту коју можете прећи пешице дужине 22.530 км? Рута почиње у Магадану и завршава се у Кејптауну.
Фудбал на Летњим олимпијски играма је постао олимпијски спорт од Летњих олимпијских игара 1908. у Лондону (у 1896, 1900 и 1904 имао је статус демонстрационог спорта). Олимпијске игре су биле прво такмичење где су игране међународне утакмице у фудбалској историји. Од првог турнира до данас фудбалски турнир је претрпео неколико измена због увођења професионализма, оснивања Светског првенства али и развоја фудбала у свету.
Историја
Фудбал се први пут на Олимпијским играма појавио у њиховом другом издању, 1900. године у Паризу. На Олимпијским играма 1908. године учествовало је шест репрезентација, док је на Играма у Шведској 1912. године учествовало 12 селекција које су чинили аматерски играчи. Уругвај и Аргентина су биле прве репрезентације из Јужне Америке које су се прикључиле Олимпијским играма, 1924. године у Паризу. Фудбал се до сада појавио 26 пута на Олимпијским играма, са изузецима 1896. и 1932. године. Женски фудбалски турнир на Олимпијским играма уведен је 1996. године у Атланти, а убедљиво најуспешнија репрезентација је САД, са четири златне медаље. У мушкој конкуренцији највише освојених медаља има Бразил – шест, док су Мађарска и Велика Британија репрезентације са највише златних медаља, по три.
Србија на Олимпијским играма
Србија је као самостална држава једном учествовала на фудбалском турниру на Олимпијским играма, 2008. године у Пекингу. Србија је тада заузела 12. место након што је одиграла нерешено са Аустралијом, а потом изгубила од Обале Слоноваче и Аргентине. Први гол за репрезентацију Србије на Олимпијским играма постигао је Слободан Рајковић.
Занимљивости
Бразилски фудбалер Нејмар постигао је најбржи гол у историји Олимпијских игара, пошто је у полуфиналу против Хондураса 2016. године затресао противничку мрежу након 14 секунди од почетка утакмице. Укупно 34 репрезентације освајале су медаље на Олимпијским турнирима у мушкој конкуренцији. Највише погодака на једном турниру Олимпијских игара постигао је мађарски фудбалер Ференц Бене, који је 12 пута затресао противничку мрежу 1964. године у Токију. Највише голова у историји Олимпијских игара постигао је Софус Нилсен, који је дао 14 голова наступајући за Данску 1908. и 1912. године. Осам различитих репрезентација освајало је медаљу на турниру за жене. Актуелни шампион у мушкој конкуренцији је Бразил, док је у женској Немачка.
- Group A
- Group B
- Group C
- Group D
- Group E
- Group F
- 3rd place
Легенда: |
---|
Победници групе пролазе у осмину финала. |
Другопласирана екипа наставља такмичење у плеј-офу за пласман у елиминациону фазу Лиге Европе. |
Трећепласирана екипа наставља такмичење у плеј-офу за пласман у елиминациону фазу Лиге конференције. |
Четвртопласирана екипа је елиминисана из даљег такмичења. |
Група А
|
Група Б
|
Група Ц
|
Група Д
|
Напомена: ^^ Због истог броја бодова, гол разлика је одлучивала о поредку на табели.
Група Е
|
Група Ф
|
Група Г
|
Група Х
|