Шенбрунски мир

Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Бечки споразум (вишезначна одредница).

Шенбрунски мир, познат и као Бечки споразум (фр. Traité de Schönbrunn, нем. Friede von Schönbrunn) потписан је 14. октобра 1809. године у дворцу Шенбрун у Бечу између Француске и Аустрије. Овим миром завршене су француско-аустријске борбе у Рату пете коалиције.

Шенбрун у Бечу, место где је потписан Шенбрунски мир

Мир

Након великог аустријског пораза у бици код Ваграма и пораза код Знојма, аустријски надвојвода Карло је затражио примирје (12. јула). Шенбрунски мир потписан је тек 14. октобра након дугих преговора. Аустрија је изгубила 83 000 km² територије са око 3.500.000 становника у корист Француског царства, Баварске и Русије. Трст, део Крањске, део Корушке, Истра, Ријека, Хрватска до Саве, анектирани су Царству и заједно са Далмацијом образоваће Генерални гувернман Илирије. Аустрија се обавезала да исплати 75 милиона франака ратне одштете, да своје ефективе сведе на 150.000 људи и да приступи континенталној блокади.

Види још

• Битка код Ваграма
• Рат Пете коалиције

Види још

• Рат треће коалиције
• Битка код Аустерлица
• Битка код Улма

Литература

• Бакотић, Лујо (1939). Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења. Београд: Геца Кон. 
• Гавриловић, Славко (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији од краја XVIII до средине XIX века”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—106. 
• Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809-1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio. 
• Милутиновић, Коста (1981). „Срби у Далмацији 1797-1878”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 277—307.