Пређи на садржај

Интернационалне бригаде — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
м Бот: уколоњени ␣ код референци
 
(Није приказано 13 међуизмена 8 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Flag of the International Brigades.svg|мини|Застава Интернационалних бригада]]
[[Датотека:Flag of the International Brigades.svg|мини|Застава Интернационалних бригада]]
[[Датотека:Flag of the Popular Front (Spain).svg|мини|десно|Застава Народног фронта, организације која је била надређена Интернационалним бригадама.]]
[[Датотека:Flag of the Popular Front (Spain).svg|мини|десно|Застава Народног фронта, организације која је била надређена Интернационалним бригадама.]]
'''Интернационалне бригаде''' су биле добровољачке јединице које су се током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] бориле на страни [[Друга шпанска република|Шпанске Републике]] и демократски изабране владе против националистичких снага вођених од стране [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]] кога су подржавали [[Бенито Мусолини|Мусолини]] и [[Адолф Хитлер|Хитлер]].<ref name="Thomas 2003">{{harvnb|Thomas|2003|pp=941-5}}</ref>
'''Интернационалне бригаде''' су биле добровољачке јединице које су се током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] бориле на страни [[Друга шпанска република|Шпанске Републике]] и демократски изабране владе против националистичких снага вођених од стране [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]] кога су подржавали [[Бенито Мусолини|Мусолини]] и [[Адолф Хитлер|Хитлер]].<ref name="Thomas 2003">{{harvnb|Thomas|2003|pp=941–5}}</ref>


Процењује се да је током рата редове Интернационалних бригада попуњавало од 32.000 до 35.000 бораца, али не више од 20.000 у исто време.<ref name="Numbers">Thomas (2003), pp. 941-5; Beevor (2006), pp. 257.</ref> Додатних 10.000 људи учествовало је у не-борачким одељењима Интернационалних бригада, а између 3.000—5.000 странаца били су чланови синдиката [[ЦНТ]]-а и [[ПОУМ]]-а.<ref name="Numbers"/>
Процењује се да је током рата редове Интернационалних бригада попуњавало од 32.000 до 35.000 бораца, али не више од 20.000 у исто време.<ref name="Numbers">{{harvnb|Thomas|2003|pp=941—5}}; Beevor (2006), pp. 257.</ref> Додатних 10.000 људи учествовало је у не-борачким одељењима Интернационалних бригада, а између 3.000—5.000 странаца били су чланови синдиката [[ЦНТ]]-а и [[ПОУМ]]-а.<ref name="Numbers"/>


== Формирање и регрутације ==
== Формирање и регрутације ==
Ред 11: Ред 11:


== Учешће у борбама ==
== Учешће у борбама ==

[[Датотека:Испанская 11 интербригада в бою под Бельчите. 1937.jpg|мини|десно|11. интернационална бригада у бици код Белћите, 1937. године.]]


=== Битка за Мадрид ===
=== Битка за Мадрид ===
Ред 26: Ред 26:


== Распуштање Интернационалних бригада ==
== Распуштање Интернационалних бригада ==
Октобра [[1938]]. године, на врхунцу [[Битка на Ебру (1938)|битке на Ебру]], [[Уједињено Краљевство]] и Француска приморале су 1938. шпанску републиканску владу да распусти Интернационалне бригаде.<ref>{{cite web|author=Lorenzo Peña, [email protected] |url=http://www.eroj.org/biblio/ibarruri/adios.htm#mensaje |title=La Pasionaria's Farewell Message to the International Brigade fighters |publisher=Eroj.org |date= |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref> Ова наредба била је део лоше осмишљене стратегије да ће Немачка и Италија повући подршку националистима, ако се пре тога повуче подршка Шпанској републици. Републиканска влада [[Хуан Негрин|Хуана Негрина]] објавила је [[Друштво народа|Лиги народа]] план о повлачењу [[21. септембар|21. септембра]] 1938. године. У то се време још 10.000 странаца борило на страни Републике, а 50.000 странаца на страни Франкових националистичких снага (у овај број није убројено још 30.000 Мароканаца).<ref>''[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,760250,00.html Exit]'' - ''[[Time (magazine)|Time]]'', Monday, 3 October 1938</ref> Велики број добровољаца (претежито борци из Немачке, Италије и Мађарске, којима због ауторитарних власти није било сигурно да се врате кући) тада је узео шпанско [[држављанство]] те су наставили да се боре у регуларним шпанским војним јединицама. Белгијски и холандски интербригадисти изгубили су своје држављанство, јер су служили у страној војсци.{{sfn|Orwell|1938|pp=}}
Октобра [[1938]]. године, на врхунцу [[Битка на Ебру (1938)|битке на Ебру]], [[Уједињено Краљевство]] и Француска приморале су 1938. шпанску републиканску владу да распусти Интернационалне бригаде.<ref>{{cite web|author=Lorenzo Peña, [email protected] |url=http://www.eroj.org/biblio/ibarruri/adios.htm#mensaje |title=La Pasionaria's Farewell Message to the International Brigade fighters |publisher=Eroj.org |date= |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref> Ова наредба била је део лоше осмишљене стратегије да ће Немачка и Италија повући подршку националистима, ако се пре тога повуче подршка Шпанској републици. Републиканска влада [[Хуан Негрин|Хуана Негрина]] објавила је [[Друштво народа|Лиги народа]] план о повлачењу [[21. септембар|21. септембра]] 1938. године. У то се време још 10.000 странаца борило на страни Републике, а 50.000 странаца на страни Франкових националистичких снага (у овај број није убројено још 30.000 Мароканаца).<ref>''[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,760250,00.html Exit] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,760250,00.html |date=20130721033018 }}'' - ''[[Time (magazine)|Time]]'', Monday, 3 October 1938</ref> Велики број добровољаца (претежито борци из Немачке, Италије и Мађарске, којима због ауторитарних власти није било сигурно да се врате кући) тада је узео шпанско [[држављанство]] те су наставили да се боре у регуларним шпанским војним јединицама. Белгијски и холандски интербригадисти изгубили су своје држављанство, јер су служили у страној војсци.{{sfn|Orwell|1938|pp=}}


== Порекло бораца у Интернационалним бригадама ==
== Порекло бораца у Интернационалним бригадама ==
Ред 33: Ред 33:
! '''Застава/е''' !! '''Народност''' !! Процена !! Белешке
! '''Застава/е''' !! '''Народност''' !! Процена !! Белешке
|-
|-
| {{зас|Француска}} || Француска || 8.962<ref name="BeevorLefebvre">Lefebvre (2003), pp. 16. Quoted by Beevor (2006), pp. 468.</ref>–9.000<ref name="Thomas 2003"/><ref name="Marty">Quoted in Alvarez (1996).</ref> ||
| {{зас|Француска}} || Француска || 8.962<ref name="BeevorLefebvre">{{harvnb|Lefebvre|2003|pp=16}}. Quoted by Beevor (2006), pp. 468.</ref>–9.000<ref name="Thomas 2003"/><ref name="Marty">Quoted in Alvarez (1996).</ref> ||
|-
|-
| {{зас|Краљевина Италија}} || Италија || 3,000<ref name="BeevorLefebvre"/><ref name="Marty"/>–3.350<ref name="Thomas 1961">{{harvnb|Thomas|1961|pp=634-639}}</ref> ||
| {{зас|Краљевина Италија}} || Италија || 3,000<ref name="BeevorLefebvre"/><ref name="Marty"/>–3.350<ref name="Thomas 1961">{{harvnb|Thomas|1961|pp=634–639}}</ref> ||
|-
|-
| {{зас|Немачка}}/{{зас|Аустрија}} || Немачка/Аустрија || 3.000<ref name="Thomas 2003"/>–5,000<ref name="Marty"/> || Бивор наводи 2.217 Немаца и 872 Аустријанца.<ref name="BeevorLefebvre"/>
| {{зас|Немачка}}/{{зас|Аустрија}} || Немачка/Аустрија || 3.000<ref name="Thomas 2003"/>–5,000<ref name="Marty"/> || Бивор наводи 2.217 Немаца и 872 Аустријанца.<ref name="BeevorLefebvre"/>
Ред 56: Ред 56:
| {{зас|Краљевина Југославија}} || Југославија || 1.500<ref name="Thomas 2003"/>–1.660<ref name="Marty"/> || Види: [[Југословени у Шпанском грађанском рату]].
| {{зас|Краљевина Југославија}} || Југославија || 1.500<ref name="Thomas 2003"/>–1.660<ref name="Marty"/> || Види: [[Југословени у Шпанском грађанском рату]].
|-
|-
| {{зас|Куба}} || Куба || 1.101<ref>{{cite web|url=http://www.albavolunteer.org/2012/07/los-voluntarios-cubanos-en-la-guerra-de-espana/ |title=Los voluntarios cubanos en la GCE &#124; The Volunteer |publisher=Albavolunteer.org |date = 2. 7. 2012. |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|author=Victor Joh on September 12, 2011 at 10:22 pm |url=http://www.albavolunteer.org/2011/08/new-book-on-cubans-in-scw/ |title=New book on Cubans in SCW &#124; The Volunteer |publisher=Albavolunteer.org |date = 12. 9. 2011. |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref>
| {{зас|Куба}} || Куба || 1.101<ref>{{cite web |url=http://www.albavolunteer.org/2012/07/los-voluntarios-cubanos-en-la-guerra-de-espana/ |title=Los voluntarios cubanos en la GCE &#124; The Volunteer |publisher=Albavolunteer.org |date=2. 7. 2012. |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150504020933/http://www.albavolunteer.org/2012/07/los-voluntarios-cubanos-en-la-guerra-de-espana/ |archive-date=04. 05. 2015 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |author=Victor Joh on September 12, 2011 at 10:22 pm |url=http://www.albavolunteer.org/2011/08/new-book-on-cubans-in-scw/ |title=New book on Cubans in SCW &#124; The Volunteer |publisher=Albavolunteer.org |date=12. 9. 2011. |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150511201351/http://www.albavolunteer.org/2011/08/new-book-on-cubans-in-scw/ |archive-date=11. 05. 2015 |url-status=dead }}</ref>
|-
|-
| {{зас|Чехословачка}} || Чехословачка || 1.006<ref name="BeevorLefebvre"/>–1.500<ref name="Thomas 2003"/><ref name="Marty"/> ||
| {{зас|Чехословачка}} || Чехословачка || 1.006<ref name="BeevorLefebvre"/>–1.500<ref name="Thomas 2003"/><ref name="Marty"/> ||
Ред 80: Ред 80:
| {{зас|Ирска}} || Ирска || 250 || Подељени у Британском батаљону и батаљону Абрахам Линколн
| {{зас|Ирска}} || Ирска || 250 || Подељени у Британском батаљону и батаљону Абрахам Линколн
|-
|-
| {{зас|Норвешка}} || Норвешка || 225 || 100 погинуло.<ref>Moen, Jo Stein og Sæther, Rolf: ''Tusen dager – Norge og den spanske borgerkrigen 1936-1939'', Gyldendal. 2009. ISBN 978-82-05-39351-6.</ref><ref>{{cite web |author=Vegard Holm |url=http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2745093.ece |title=Virkelig solidaritet mot fascismen |language={{nb icon}} |publisher=frifagbevegelse.no |date= |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029194712/http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2745093.ece |archive-date=29. 10. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tusendager.no/ |title=Tusen dager |publisher=Tusendager.no |date= |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref>
| {{зас|Норвешка}} || Норвешка || 225 || 100 погинуло.<ref>Moen, Jo Stein og Sæther, Rolf: ''Tusen dager – Norge og den spanske borgerkrigen 1936-1939'', Gyldendal. {{page|year=2009|isbn=978-82-05-39351-6|pages=}}</ref><ref>{{cite web | last = Holm | first = Vegard |url=http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2745093.ece |title=Virkelig solidaritet mot fascismen |language={{nb icon}} |publisher=frifagbevegelse.no |date= |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029194712/http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2745093.ece |archive-date=29. 10. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tusendager.no/ |title=Tusen dager |publisher=Tusendager.no |date= |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref>
|-
|-
| {{зас|Естонија}} || Естонија || 200{{sfn|Kuuli|1965|pp=}} ||
| {{зас|Естонија}} || Естонија || 200{{sfn|Kuuli|1965|pp=}} ||
Ред 90: Ред 90:
| {{зас|Луксембург}} || Луксембург || 103 || <ref>Livre historiographic d'Henri Wehenkel: D'Spueniekämfer (1997)</ref> ||
| {{зас|Луксембург}} || Луксембург || 103 || <ref>Livre historiographic d'Henri Wehenkel: D'Spueniekämfer (1997)</ref> ||
|-
|-
| {{зас|Република Кина}} || Кина || 100<ref name=Chinainfo_2012>{{cite news | title = 朱德等赠给国际纵队中国支队的锦旗 | date = 31. 5. 2012. | publisher = [[chnmuseum]] | author = China Museum | url = http://www.chnmuseum.cn/tabid/212/Default.aspx?AntiqueLanguageID=1442 }}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> || Организовала [[Комунистичка партија Кине]], већина бораца били су Кинези из емиграције.<ref name=Luobinghui_2005>{{cite news | title = 战斗在西班牙反法西斯前线的中国支队 | date = 30. 3. 2005. | publisher = [[Luobinghui]] | author = Unknown | url = http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html | access-date = 26. 10. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080706092740/http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html | archive-date = 06. 07. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref>
| {{зас|Република Кина}} || Кина || 100<ref name="Chinainfo_2012">{{cite news | title = 朱德等赠给国际纵队中国支队的锦旗 | date = 31. 5. 2012. | publisher = [[chnmuseum]] | last = Museum | first = China | url = http://www.chnmuseum.cn/tabid/212/Default.aspx?AntiqueLanguageID=1442 | access-date = 26. 10. 2013 | archive-date = 16. 01. 2013 | archive-url = https://archive.today/20130116070845/http://www.chnmuseum.cn/tabid/212/Default.aspx?AntiqueLanguageID=1442 | url-status = dead }}</ref> || Организовала [[Комунистичка партија Кине]], већина бораца били су Кинези из емиграције.<ref name="Luobinghui_2005">{{cite news | title = 战斗在西班牙反法西斯前线的中国支队 | date = 30. 3. 2005. | publisher = [[Luobinghui]] | author = Unknown | url = http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html | access-date = 26. 10. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080706092740/http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html | archive-date = 06. 07. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref>
|-
|-
| {{зас|Мексико|1934}} || Мексико || 90
| {{зас|Мексико|1934}} || Мексико || 90
Ред 96: Ред 96:
| {{зас слика|Flag_of_Cyprus_(1922-1960).svg}} || Кипар || 60 ||
| {{зас слика|Flag_of_Cyprus_(1922-1960).svg}} || Кипар || 60 ||
|-
|-
| {{зас|Филипини}} || Филипини || 50 <ref>{{cite web|url=http://pinoyhistory.proboards.com/thread/1673 |title=Spanish Civil War - Filipino Involement &#124; pinoyhistory |publisher=Pinoyhistory.proboards.com |date = 3. 3. 2011. |accessdate = 13. 11. 2013.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm |title=SPANISH FALANGE IN THE PHILIPPINES, 1936-1945 |publisher=Florentinorodao.com |date= |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924013847/http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm |archive-date=24. 09. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ||
| {{зас|Филипини}} || Филипини || 50<ref>{{cite web |url=http://pinoyhistory.proboards.com/thread/1673 |title=Spanish Civil War - Filipino Involement &#124; pinoyhistory |publisher=Pinoyhistory.proboards.com |date=3. 3. 2011. |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304003946/http://pinoyhistory.proboards.com/thread/1673 |archive-date=04. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm |title=SPANISH FALANGE IN THE PHILIPPINES, 1936-1945 |publisher=Florentinorodao.com |date= |accessdate=13. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924013847/http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm |archive-date=24. 09. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ||
|-
|-
| {{зас|Албанија}} || Албанија|| 25 ||
| {{зас|Албанија}} || Албанија|| 25 ||
Ред 128: Ред 128:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{Литература|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Beevor|first=Antony|title=The Spanish Civil War|url=https://books.google.com/books?id=1rAnQAAACAAJ|year=1999|publisher=Cassell P L C|isbn=978-0-304-35281-4}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Beevor|first=Antony|title=The Spanish Civil War|url=https://books.google.com/books?id=1rAnQAAACAAJ|year=1999|publisher=Cassell P L C|isbn=978-0-304-35281-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Anderson|first=James Maxwell|title=The Spanish Civil War: A History and Reference Guide|url=https://books.google.com/books?id=evxoAAAAMAAJ|year=2003|publisher=GREENWOOD Publishing Group Incorporated|isbn=978-0-313-32274-7}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Anderson|first=James Maxwell|title=The Spanish Civil War: A History and Reference Guide|url=https://books.google.com/books?id=evxoAAAAMAAJ|year=2003|publisher=GREENWOOD Publishing Group Incorporated|isbn=978-0-313-32274-7}}


{{Литература крај}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|International Brigades}}
{{Commonscat|International Brigades}}
* [http://www.international-brigades.org.uk/ IBMT the international brigade memorial trust]
* [http://www.international-brigades.org.uk/ IBMT the international brigade memorial trust]
* [http://www.alba-valb.org/ Abraham Lincoln Brigade Archives]
* [https://web.archive.org/web/20040830083601/http://www.alba-valb.org/ Abraham Lincoln Brigade Archives]
* [http://www.socialistproductions.org Reproduction of International Brigades flags, badges and t-shirts]
* [http://www.socialistproductions.org Reproduction of International Brigades flags, badges and t-shirts] {{Wayback|url=http://www.socialistproductions.org/ |date=20160730032349 }}
* [http://pubs.socialistreviewindex.org.uk/isj84/durgan.htm Freedom fighters or Comintern army? The International Brigades in Spain by Andy Durgan]
* [http://pubs.socialistreviewindex.org.uk/isj84/durgan.htm Freedom fighters or Comintern army? The International Brigades in Spain by Andy Durgan] {{Wayback|url=http://pubs.socialistreviewindex.org.uk/isj84/durgan.htm |date=20180219204805 }}
* [http://contentdm.warwick.ac.uk/cdm/search/collection/scw/searchterm/international%20brigade*/order/nosort Documents on the International Brigades from "Trabajadores: The Spanish Civil War through the eyes of organised labour"], a digitised collection of more than 13,000 pages of documents from the archives of the British [[Trades Union Congress]] held in the [[Modern Records Centre, University of Warwick]]
* [http://contentdm.warwick.ac.uk/cdm/search/collection/scw/searchterm/international%20brigade*/order/nosort Documents on the International Brigades from "Trabajadores: The Spanish Civil War through the eyes of organised labour"] {{Wayback|url=http://contentdm.warwick.ac.uk/cdm/search/collection/scw/searchterm/international%20brigade*/order/nosort |date=20150507234712 }}, a digitised collection of more than 13,000 pages of documents from the archives of the British [[Trades Union Congress]] held in the [[Modern Records Centre, University of Warwick]]

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Шпански грађански рат]]
[[Категорија:Шпански грађански рат]]

Тренутна верзија на датум 7. мај 2024. у 19:04

Застава Интернационалних бригада
Застава Народног фронта, организације која је била надређена Интернационалним бригадама.

Интернационалне бригаде су биле добровољачке јединице које су се током Шпанског грађанског рата бориле на страни Шпанске Републике и демократски изабране владе против националистичких снага вођених од стране Франсиска Франка кога су подржавали Мусолини и Хитлер.[1]

Процењује се да је током рата редове Интернационалних бригада попуњавало од 32.000 до 35.000 бораца, али не више од 20.000 у исто време.[2] Додатних 10.000 људи учествовало је у не-борачким одељењима Интернационалних бригада, а између 3.000—5.000 странаца били су чланови синдиката ЦНТ-а и ПОУМ-а.[2]

Формирање и регрутације[уреди | уреди извор]

Совјетски Савез је септембра 1936. године први изнео идеју да би се могло кренути с организованим пребацивањем добровољаца у Шпанију да се боре на страни Републике. Претпоставља се да је предлог дао Морис Торез.[3] Луиђи Лонго добио је задатак да све уреди са владом Шпанске Републике. Упркос организовању добровољаца за Шпански грађански рат, СССР се није повукао из Комитета за неинтервенцију како би избегао дипломатски сукоб с Француском и Уједињеним Краљевством. Главни центар за регрутацију у Интернационалне бригаде био је Париз, а надзор је вршио пољски комунистички официр Карол Свјерчевски. Добровољцима би у Паризу био обезбеђен пасош, новац и помоћ при преласку границе. Тако је на пример Јосип Броз Тито обезбеђивао пребацивање добровољаца који су долазили из југоисточне Европе. Међутим, било је и људи који су на своју руку одлазили у Шпанију, без организованог пребацивања.

Бригаде су основане 9. октобра 1936. године. Тога дана је првих 650 добровољаца упловило у луку града Аликанте бродом „Сијудад де Барселона“. Многи људи су приступали Интернационалним бригадама с убеђењем да је одбрана Шпанске Републике први корак у одбрани демократије од надирућег фашизма или пак полазна тачка у ширењу пролетерских револуција по свету. Бригадама су приступали и људи који због бедних услова живота или незапослености нису имали неку перспективу, те различити авантуристи. Шпански анархисти су у почетку негативно гледали на прилив комуниста-добровољаца, али су напослетку морали да попусте. Бригаде су биле слабо опремљене и постојали су проблеми у комуникацији због великог броја учесника различитих нација али су биле веома мотивисане.

Учешће у борбама[уреди | уреди извор]

Битка за Мадрид[уреди | уреди извор]

Одбрана Мадрида током трогодишње франкистичке опсаде сматра се једним од највећих успеха Републике. Интернационалне бригаде су увелико допринеле успешном отпору, иако је пропаганда Коминтерне знала да претерује у приписивању заслуга бригадама. Од 40.000 републиканских снага, 3.000 је отпадало на борце из Интернационалних бригада.[4][5] Већ 5. новембра 1936, Први батаљон је успешно учествовао у борбама за Мадрид. Дана 9. новембра 1936. формирана је 12. интернационална бригада са саставом од 1.900 бораца, а 13. новембра 13. интернационална бригада од 1.550 бораца. У бици на путу за Коруну 13. децембра 1936. совјетска оклопна јединица је заједно с 12. и 13. интернационалном бригадом одбила напад националистичких снага. До средине јануара ниједна страна није напредовала опсади односно одбрани Мадрида, па је успостављено примирје.

Битка на Харами[уреди | уреди извор]

Дана 6. фебруара 1937. године, након пада Малаге, националистичке снаге покртенуиле напад на комуникацију Мадрид-Андалузија, јужно од Мадрида. Националисти су 11. фебруара поразили батаљон Андре Марти 14. бригаде и прешли реку Хараму. Батаљон Гарибалди зауставио је њихово напредовање тешком артиљеријом. У помоћ му је 12. фебруара пристигао Британски батаљон 15. бригаде. Позиције борбе остале су познате под именом „брдо самоубиства“. До краја дана, било је живо само 225 од 600 бораца Британског батаљона. До 17. фебруара су интернационалним јединицама у помоћ пристигле републиканске снаге. Битка је напослетку завршила примирјем, а обе су стране присвајале победу.[6]

Битка за Гвадалахару[уреди | уреди извор]

Након неуспешне офанзиве јужно од Мадрида, националисти су покренули још један напад на Мадрид, овај пут на северозападу. Циљ је био град Гвадалахара, 50 км од Мадрида. У бици је на страни националиста био у потпуности ангажован италијански корпус, 35.000 војника, јер је Мусолини хтео све заслуге приписати Италији. У овим борбама су уз републиканску армију учествовале 11. и 12. интернационална бригада. Националисти су 11. марта 1937. пробили линију републиканске армије. Батаљон Телман претрпео је велике губитке, али је успео да одржи фронт на путу Трихуеке-Ториха. Републиканска авијација је 12. марта напала националистичке положаје, батаљон Телман извршио јуриш бајонетама и град је успешно враћен у републиканске руке.

Распуштање Интернационалних бригада[уреди | уреди извор]

Октобра 1938. године, на врхунцу битке на Ебру, Уједињено Краљевство и Француска приморале су 1938. шпанску републиканску владу да распусти Интернационалне бригаде.[7] Ова наредба била је део лоше осмишљене стратегије да ће Немачка и Италија повући подршку националистима, ако се пре тога повуче подршка Шпанској републици. Републиканска влада Хуана Негрина објавила је Лиги народа план о повлачењу 21. септембра 1938. године. У то се време још 10.000 странаца борило на страни Републике, а 50.000 странаца на страни Франкових националистичких снага (у овај број није убројено још 30.000 Мароканаца).[8] Велики број добровољаца (претежито борци из Немачке, Италије и Мађарске, којима због ауторитарних власти није било сигурно да се врате кући) тада је узео шпанско држављанство те су наставили да се боре у регуларним шпанским војним јединицама. Белгијски и холандски интербригадисти изгубили су своје држављанство, јер су служили у страној војсци.[9]

Порекло бораца у Интернационалним бригадама[уреди | уреди извор]

Застава/е Народност Процена Белешке
Француска Француска 8.962[10]–9.000[1][11]
Краљевина Италија Италија 3,000[10][11]–3.350[12]
Њемачка/Аустрија Немачка/Аустрија 3.000[1]–5,000[11] Бивор наводи 2.217 Немаца и 872 Аустријанца.[10]
Пољска Пољска 3.000[1][11]–3,113[10]
Сједињене Америчке Државе САД 2.341[10]–2.800[11][12]
  Балканске државе 2.095[10]
Совјетски Савез Совјетски Савез 2.000-3.000[1] Иако "никад није било присутно више од 800 у једном тренутку“.[13]
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1.800,[11] 2.000,[12] c. 4.000.[14] Бивор наводи 1.843 "од који су 549 били Шкоти“.[10] BBC наводи "око 4.000" базирано на проценама МИ5, објавио ПРО, Кев.[14]
Белгија Белгија 1.600[11]–1.722[10]
Канада Канада 1.546–2.000[11] Томас процењује око 1.000.[12]
Краљевина Југославија Југославија 1.500[1]–1.660[11] Види: Југословени у Шпанском грађанском рату.
Куба Куба 1.101[15][16]
Чехословачка Чехословачка 1.006[10]–1.500[1][11]
  Балтичке државе 892[10]
Аргентина Аргентина 740[17]
Холандија Холандија 628[10]
Данска Данска 550 220 погинулих.
Шкотска Шкотска 549 Шкоти из Лоулендса и Хајлендса, подељени у Британском батаљону, батаљону Абрахам Линколн с Канађанима.[10]
Мађарска Мађарска 528[10]–1.500[1]
  Шведска 500[18] Процењено 799[10]–1,000[12] бораца из Скандинавије (Томас процењује на 1.000 – од који су 500 били Швеђани.[18])
Бугарска Бугарска 462
Швајцарска Швајцарска 408[10]–800
Ирска Ирска 250 Подељени у Британском батаљону и батаљону Абрахам Линколн
Норвешка Норвешка 225 100 погинуло.[19][20][21]
Естонија Естонија 200[22]
Краљевина Грчка Грчка 160
Португалија Португалија 134[10]
Луксембург Луксембург 103 [23]
Република Кина Кина 100[24] Организовала Комунистичка партија Кине, већина бораца били су Кинези из емиграције.[25]
Мексико Мексико 90
Кипар 60
Филипини Филипини 50[26][27]
Албанија Албанија 25
Костарика Костарика 24[1]
Остали 1,122[10]

Галерија споменика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Thomas 2003, стр. 941–5
  2. ^ а б Thomas 2003, стр. 941–5; Beevor (2006), pp. 257.
  3. ^ Beevor 1999, стр. 124.
  4. ^ Beevor 1999, стр. 137.
  5. ^ Anderson 2003, стр. 59.
  6. ^ Thomas 2003, стр. 579.
  7. ^ Lorenzo Peña, [email protected]. „La Pasionaria's Farewell Message to the International Brigade fighters”. Eroj.org. Приступљено 13. 11. 2013. 
  8. ^ Exit Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2013) - Time, Monday, 3 October 1938
  9. ^ Orwell 1938.
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Lefebvre 2003, стр. 16. Quoted by Beevor (2006), pp. 468.
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и Quoted in Alvarez (1996).
  12. ^ а б в г д Thomas 1961, стр. 634–639
  13. ^ Beevor 2006, стр. 163.
  14. ^ а б BBC News (2011).
  15. ^ „Los voluntarios cubanos en la GCE | The Volunteer”. Albavolunteer.org. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 04. 05. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2013. 
  16. ^ Victor Joh on September 12, 2011 at 10:22 pm (12. 9. 2011). „New book on Cubans in SCW | The Volunteer”. Albavolunteer.org. Архивирано из оригинала 11. 05. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2013. 
  17. ^ „Voluntarios Argentinos en la Brigada XV Abraham Lincoln | The Volunteer”. Albavolunteer.org. 1. 6. 2010. Приступљено 13. 11. 2013. 
  18. ^ а б Thomas 2003, стр. 943.
  19. ^ Moen, Jo Stein og Sæther, Rolf: Tusen dager – Norge og den spanske borgerkrigen 1936-1939, Gyldendal. 2009. ISBN 978-82-05-39351-6.
  20. ^ Holm, Vegard. „Virkelig solidaritet mot fascismen” (на језику: (језик: књижевни норвешки)). frifagbevegelse.no. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 13. 11. 2013. 
  21. ^ „Tusen dager”. Tusendager.no. Приступљено 13. 11. 2013. 
  22. ^ Kuuli 1965.
  23. ^ Livre historiographic d'Henri Wehenkel: D'Spueniekämfer (1997)
  24. ^ Museum, China (31. 5. 2012). „朱德等赠给国际纵队中国支队的锦旗”. chnmuseum. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  25. ^ Unknown (30. 3. 2005). „战斗在西班牙反法西斯前线的中国支队”. Luobinghui. Архивирано из оригинала 06. 07. 2008. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  26. ^ „Spanish Civil War - Filipino Involement | pinoyhistory”. Pinoyhistory.proboards.com. 3. 3. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2013. 
  27. ^ „SPANISH FALANGE IN THE PHILIPPINES, 1936-1945”. Florentinorodao.com. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]