Михаило I Комнин Дука

Михајло I Комнин Дука (чешће Михајло I Анђел;грч. Μιχαήλ Κομνηνός Δούκας, убијен 1215) је био византијски племић и оснивач Епирске деспотовине, државе која је настала након крсташког заузећа Цариграда 1204. године у северозападном делу данашње Грчке (Епир).

Живот

Михајло је био ванбрачни син севастократора Јована Дуке и сродник византијских царева Исака II (1185 — 1195, 1203 — 1204) и Алексија III Анђела (1195 — 1203).

Први пут се у изворима јавља 1190. године, када је био заробљеник Фридриха Барбаросе (1152 — 1190), а пре 1204. године је био дукс и анаграф тема Миласе и Меланудиона.

После пада Цариграда и слома Византије, Михајло је на кратко ушао у службу код једног од вођа крсташа,Бонифација Монфератског (1205 — 1207), али ју је брзо напустио и отишао у Епир, где се нашао на челу локалног грчког становништва, које се побунило против крсташке власти. Не зна се поуздано да ли је он био Михајло, кога су крсташи (Латини) потукли 1205. године у јужној Месенији, али је извесно да је успео да стабилизује своју власт и започне ширење области под његовом контролом, са седиштем у Арти.Тесалију са Ларисом је заузео 1212. године од Латина, а до 1214. године је освојио и Драч и Крф, које су држали Млечани.

Убио га је један од слугу у Берату 1215. године, а у то доба његова држава је обухватала простор од Коринтског залива до Драча.

Литература

• Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 

Види још

• Епирска деспотовина