Митрополит скопски Јосиф — разлика између измена

Јосиф Цвијовић
Јосиф Цвијовић
Лични подаци
Датум рођења	28. август 1878.
Место рођења	Дрежник, код Ужица, Кнежевина Србија
Датум смрти	3. јул 1957. (78 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Потпис

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 20. април 2024. у 23:28

Јосиф (Цвијовић, Дрежник, 28. август (јк) 1878 — Београд, 3. јул 1957) био је епископ битољски од 1920. до 1931. и митрополит скопски од 1932. до 1957. године.

Биографија

Рођен је у селу Дрежник код Ужица^[1], од оца Крсте и мајке Јелисавете. Основну школу завршио је у Пожеги и шест разреда гимназије у Ужицу. Православну богословију је завршио у Београду. Оженио се и рукоположен је у чин ђакона 15. септембра 1903, а у чин свештеника 1. октобра 1903. године. Био је свештеник у маковишкој, и затим драгојевачкој парохији. Када је остао удовац замонашио се 15. септембра 1913. године у манастиру Раковица. Завршио је Духовну академију у Кијеву и магистрирао тезом „Улога српског свештенства у ослобађању свога народа“. По повратку из Кијева предавао је једно време у Богословији у Београду, и руководио Монашком школом у манастиру Раковица.

Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату где је био војни свештеник у четничком одреду Војводе Вука. Послат је у дипломатску мисију у Бизерти, затим у Русију, а од 1917. био је ректор у Српској православној богословији у Оксфорду где је радио заједно са јеромонахом Николајем Велимировићем. По завршетку рата постао је ректор Призренске богословије и са тог места је изабран 19. децембра 1920. за епископа битољског. У Битољу је основао богословију где је предавао јеромонах, касније светитељ, Јован Шангајски. Године 1931. уједињене су епархије Охридска и Битољска и седиште је постављено у Битољ, а епископ обједињене Охридско-битољске епархије био је дотадашњи епископ охридски Николај (Велимировић).

Током 1930. и 1931. године заједно са јеромонахом Јустином Поповићем послат је у Прикарпатску Русију која је тада припадала Чехословачкој. Њихов задатак је био да православце који су насилно поунијаћени врате у православље. Од 1596. године, после Брест-Литовске уније, пољски краљ Сигисмунд III и папа су наметали православнима унију. После Првог светског рата захваљујући демократском председнику Масарику њима је био омогућен повратак у православље.

Изабран је са места епископа битољског за митрополита скопског и устоличен у Скопљу 1. јануара 1932. године. У Скопљу је покренуо часопис „Хришћанско дело“. У Скопљу се тада оснива Црквени музеј Јужне Србије заслугом Радослава Грујића, као и прва Галерија фресака у тадашњој држави. Уз његову и заслугу патријарха Варнаве добротворка Перса Миленковић се одлучила да подигне манастир Ваведење у Београду. У свом родном селу Дрежнику митрополит Јосиф је подигао школу и цркву.

По избијању Другог светског рата из Скопља су га протерали Бугари 5. маја 1941. године. Дошао је у Београд када су већ били ухапшени патријарх Гаврило и епископ жички Николај. Окупљени око њега сви присутни епископи, нишки Јован, шабачки Симеон, браничевски Венијамин, зворничко-тузлански Нектарије, викарни Арсеније и Валеријан, саставили су Синод који је деловао у ратним условима од 1941. до 1947. године. Председник овог Синода у одсуству патријарха био је митрополит скопски Јосиф.

Током рата организовао је екипу Српске православне цркве која је сарађивала са Комесаријатом за избеглице Томе Максимовића. После Другог светског рата Српска православна црква је остала без имања и прихода, па је митрополит Јосиф у згради Патријаршије 1946. основао Завод за израду свећа. Руковођење Српском православном црквом преузео је патријарх Гаврило по повратку из логора Дахау у Београд 1946. године. Митрополит Јосиф је са сарадницима написао „Извештај Светог Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору СПЦ о раду од 1941. до 1947. године“, то је текст на око 500 куцаних страна који сведочи о тешком ратном периоду и који је Сабор СПЦ 1947. усвојио.

После Другог светског рата власт му није дозволила да се врати у Скопље и преузме управљање својом епархијом. Настанио се тада у Врању да би управљао делом Скопске епархије коме је Врање припадало. Међутим и одатле је протеран. Био је од априла 1945. до новембра 1946. администратор Митрополије црногорско-приморске. У другој половини 1950. је ухапшен и држан у затвору без суђења, касније је притворен у манастиру Жича. После пуштања на слободу, крајем новембра 1951,^[2] био је скоро 18 месеци администратор Епархије жичке у одсуству владике Николаја. Када је оболео живео је у манастиру Ваведење у Београду где је и умро 3. јула 1957. године. Сахрањен је у манастирском дворишту поред митрополита загребачког Доситеја.

Наслеђе

После Другог светског рата на подручју Македоније успостављена је канонски непризната Македонска православна црква — Охридска архиепископија са којом је 2002. Нишким споразумом покушано превазилажење раскола из чега је настала Православна охридска архиепископија.

Митрополит Јосиф је написао „Мемоаре“, 1. издање „Светигора“, Цетиње, 2006. године, 391 страна, COBISS.SR 1536958185. Друго издање је било 2008. године. Његов ђакон Добривоје Каписазовић је написао књигу „Анегдоте из живота митрополита српског Јосифа Цвијовића (1878-1957) са кратким биографским подацима“, издао аутор, Београд 1982. године, 93 стране. Осим тога у издању „Светигоре“ изашла је 2007. књига „Мудри орач њиве Господње: споменица Јосифа Цвијовића епископа битољског и митрополита скопског“, 445 страна. ISBN 978-86-82797-73-9..

У Дрежнику је поводом 130 година од рођења, 28. августа 2008. године, свечано отворен Спомен-дом посвећен животу и раду митрополита Јосифа. Овом скупу присуствовала је и Милева Каракашевић, Јосифова унука. Јосиф је са супругом Милевом имао две ћерке, старија је рођена маја 1904. и од ње има потомство. Млађа ћерка је рођена септембра 1905. и умрла 1. новембра 1905. а 21. новембра 1905. умрла је и Јосифова супруга.

Галерија

Владика Јосиф у Битољу
Влада Зечевић и митрополит Јосиф новембра 1944.
Пасош митрополита Јосифа за пут у Совјетски Савез 1948.
Јосифов својеручни епитаф.
Гроб митрополита скопског Јосифа Цвијовића на гробљу свете обитељи Ваведење у Београду
Натпис са друге стране надгробне спомен плоче

Референце

^ "Политика", Београд 1938. године
^ METROPOLITAN JOSIF FREE; Serbian Church Leader Released From House Arrest by Tito (New York Times, Nov. 29, 1951)

Литература

Митрополит скопски Јосиф: „Мемоари“, Светигора, Цетиње, 2008. године
Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Јосиф (Цвијовић) митрополит скопски 1932-1957“ стр. 261-263.
Српска православна црква 1920-1970, споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Београд 1971.

Спољашње везе

пелагонијски митрополит Хрисостом Кавуридис Варнава Росић (администратор)	епископ битољски 1920—1931.	Николај Велимировић (као охридско-битољски)
Варнава Росић	митрополит скопски 1932—1957.	Јован Илић (администратор дела Скопске епархије) Јован VI (архиепископ охридски и митрополит скопски)

[1] "Политика", Београд 1938. године

[2] METROPOLITAN JOSIF FREE; Serbian Church Leader Released From House Arrest by Tito (New York Times, Nov. 29, 1951)

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{без инлајн извора}}
 {{Верски поглавар
 | име                 = Јосиф Цвијовић
-| слика               = mitropolitjosif.jpg
+| слика               = Mitropolit Josif (cropped).jpg
 | ширина_слике        =
 | опис_слике          =
 | пуно_име            =
-| датум_рођења        = [[28.  август]] [[1878]].
+| датум_рођења = {{Датум рођења|1878|8|28}}
-| место_рођења        = [[Дрежник (Ужице)]]
+| место_рођења        = [[Дрежник (Ужице)|Дрежник]], код [[Ужице|Ужица]]
 | држава_рођења       = [[Кнежевина Србија]]
-| датум_смрти         = [[3.  јул]] [[1957]].
+| датум_смрти = {{Датум смрти|1957|7|3|1878|8|28}}
-| место_смрти         = [[Београд]]
+| место_смрти         = [[Београд]], [[НР Србија]]
 | држава_смрти        = [[ФНР Југославија]]
+| отац =
+| мајка =
+| супружник =
+| деца =
+| потпис = Metropolitan bishop Josif signature.png
 | сахрањен            =
 | звање               =
@@ Ред 23: / Ред 29: @@
 | наследник1          =
 }}
-'''Јосиф''' (''Цвијовић'', [[Дрежник (Ужице)|Дрежник]], [[28. август]] ([[јулијански календар|јк]]) [[1878]] — [[Београд]], [[3. јул]] [[1957]]) је био [[Битољска епископија|епископ битољски]] од [[1920]]. до [[1931]]. и [[Митрополија скопска|митрополит скопски]] од [[1932]]. до [[1957]]. године.
+'''Јосиф''' (''Цвијовић'', [[Дрежник (Ужице)|Дрежник]], [[28. август]] ([[јулијански календар|јк]]) [[1878]] — [[Београд]], [[3. јул]] [[1957]]) био је [[битољска епархија|епископ битољски]] од [[1920]]. до [[1931]]. и [[Митрополија скопска|митрополит скопски]] од [[1932]]. до [[1957]]. године.
 == Биографија ==
+Рођен је у селу Дрежник код Ужица<ref>"Политика", Београд 1938. године</ref>, од оца Крсте и мајке Јелисавете. Основну школу завршио је у [[Пожега|Пожеги]] и шест разреда гимназије у [[Ужице|Ужицу]]. Православну богословију је завршио у [[Београд]]у. Оженио се и рукоположен је у чин ђакона 15. септембра 1903, а у чин свештеника 1. октобра 1903. године. Био је свештеник у маковишкој, и затим драгојевачкој парохији. Када је остао удовац замонашио се 15. септембра 1913. године у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Завршио је Духовну академију у [[Кијев]]у и магистрирао тезом ''„Улога српског свештенства у ослобађању свога народа“''. По повратку из Кијева предавао је једно време у Богословији у Београду, и руководио Монашком школом у манастиру Раковица.
+Учествовао је у [[Балкански ратови|балканским ратовима]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]] где је био војни свештеник у четничком одреду [[Војин Поповић|Војводе Вука]]. Послат је у дипломатску мисију у [[Бизерта|Бизерти]], затим у [[Русија|Русију]], а од 1917. био је ректор у Српској православној богословији у [[Оксфорд]]у где је радио заједно са јеромонахом [[Николај Велимировић|Николајем Велимировићем]]. По завршетку рата постао је ректор [[Призренска богословија|Призренске богословије]] и са тог места је изабран 19. децембра 1920. за [[битољска епархија|епископа битољског]]. У [[Битољ]]у је основао [[Битољска богословија|богословију]] где је предавао јеромонах, касније светитељ, [[Јован Шангајски]]. Године [[1931]]. уједињене су епархије [[Охридска епархија|Охридска]] и Битољска и седиште је постављено у [[Битољ]], а епископ обједињене [[Охридско-битољска епархија|Охридско-битољске епархије]] био је дотадашњи епископ охридски [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]].
-Рођен је у селу Дрежник од оца Крсте и мајке Јелисавете. Основну школу завршио је у [[Пожега|Пожеги]] и шест разреда гимназије у [[Ужице|Ужицу]]. Православну богословију је завршио у [[Београд]]у. Оженио се и рукоположен је у чин ђакона 15. септембра 1903, а у чин свештеника 1. октобра 1903. Био је свештеник у маковишкој и затим драгојевачкој парохији. Када је остао удовац замонашио се 15. септембра 1913. у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Завршио је Духовну академију у [[Кијев]]у и магистрирао тезом ''„Улога српског свештенства у ослобађању свога народа“''. По повратку из Кијева предавао је једно време у Богословији у Београду и руководио Монашком школом у манастиру Раковица.
+Током 1930. и 1931. године заједно са јеромонахом [[Јустин Поповић|Јустином Поповићем]] послат је у Прикарпатску Русију која је тада припадала [[Чехословачка|Чехословачкој]]. Њихов задатак је био да православце који су насилно поунијаћени врате у православље. Од 1596. године, после [[Брестовска унија|Брест-Литовске уније]], пољски краљ [[Сигисмунд III]] и папа су наметали православнима унију. После Првог светског рата захваљујући демократском председнику [[Томаш Масарик|Масарику]] њима је био омогућен повратак у православље.
-Учествовао је у [[Балкански ратови|балканским ратовима]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]] где је био војни свештеник у четничком одреду [[Војвода Вук|Војводе Вука]]. Послат је у дипломатску мисију у [[Бизерта|Бизерти]], затим у [[Русија|Русију]], а од 1917. био је ректор у Српској православној богословији у [[Оксфорд]]у где је радио заједно са јеромонахом [[Николај Велимировић|Николајем Велимировићем]]. По завршетку рата постао је ректор [[Призренска богословија|Призренске богословије]] и са тог места је изабран 19. децембра 1920. за [[Битољска епископија|епископа битољског]]. У [[Битољ]]у је основао [[Битољска богословија|богословију]] где је предавао јеромонах, касније светитељ, [[Јован Шангајски]]. Године [[1931]]. уједињене су епархије [[Охридска епархија|Охридска]] и Битољска и седиште је постављено у [[Битољ]], а епископ обједињене [[Охридско-битољска епархија|Охридско-битољске епархије]] био је дотадашњи епископ охридски [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]].
+Изабран је са места епископа битољског за [[Митрополија скопска|митрополита скопског]] и устоличен у [[Скопље|Скопљу]] 1. јануара 1932. године. У Скопљу је покренуо часопис ''„Хришћанско дело“''. У Скопљу се тада оснива Црквени музеј Јужне Србије заслугом [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]], као и прва Галерија фресака у тадашњој држави. Уз његову и заслугу [[патријарх српски Варнава|патријарха Варнаве]] добротворка [[Персида Миленковић|Перса Миленковић]] се одлучила да подигне [[манастир Ваведење Пресвете Богородице (Београд)|манастир Ваведење]] у Београду. У свом родном селу [[Дрежник]]у митрополит Јосиф је подигао школу и цркву.
-Током 1930. и 1931. заједно са јеромонахом [[Јустин Поповић|Јустином Поповићем]] послат је у Прикарпатску Русију која је тада припадала [[Чешка|Чешкој]]. Њихов задатак је био да православце који су насилно поунијаћени врате у православље. Од 1596. године, после [[Брест-Литовска унија|Брест-Литовске уније]], пољски краљ [[Сигисмунд III]] и папа су наметали православнима унију. После Првог светског рата захваљујући демократском председнику [[Томаш Масарик|Масарику]] њима је био омогућен повратак у православље.
-Изабран је са места епископа битољског за [[Митрополија скопска|митрополита скопског]] и устоличен у [[Скопље|Скопљу]] 1. јануара 1932. године. У Скопљу је покренуо часопис ''„Хришћанско дело“''. У Скопљу се тада оснива Црквени музеј Јужне Србије заслугом [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]], као и прва Галерија фресака у тадашњој држави. Уз његову и заслугу [[патријарх српски Варнава|патријарха Варнаве]] добротворка [[Перса Миленковић]] се одлучила да подигне [[манастир Ваведење]] у Београду. У свом родном селу [[Дрежник]]у митрополит Јосиф је подигао школу и цркву.
 По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]] из Скопља су га протерали Бугари 5. маја 1941. године. Дошао је у Београд када су већ били ухапшени [[патријарх српски Гаврило|патријарх Гаврило]] и епископ жички [[Николај Велимировић|Николај]]. Окупљени око њега сви присутни епископи, нишки [[Јован Илић (епископ)|Јован]], шабачки [[Симеон Станковић|Симеон]], браничевски [[Венијамин Таушановић|Венијамин]], зворничко-тузлански [[Нектарије Круљ|Нектарије]], викарни [[Арсеније Брадваревић|Арсеније]] и [[Валеријан Стефановић|Валеријан]], саставили су [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Синод]] који је деловао у ратним условима од 1941. до 1947. године. Председник овог Синода у одсуству патријарха био је митрополит скопски Јосиф.
-Током рата организовао је екипу Српске православне цркве која је сарађивала са Комесаријатом за избеглице [[Тома Максимовић|Томе Максимовића]]. После Другог светског рата Српска православна црква је остала без имања и прихода, па је митрополит Јосиф у згради Патријаршије 1946. основао Завод за израду свећа. Руковођење Српском православном црквом преузео је патријарх Гаврило по повратку из логора [[Концентрациони логор Дахау|Дахау]] у Београд 1946. године. Митрополит Јосиф је са сарадницима написао ''„Извештај Светог Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору СПЦ о раду од 1941. до 1947. године“'', то је текст на око 500 куцаних страна који сведочи о тешком ратном периоду и који је Сабор СПЦ 1947. усвојио.
+Током рата организовао је екипу Српске православне цркве која је сарађивала са Комесаријатом за избеглице [[Тома Максимовић|Томе Максимовића]]. После Другог светског рата Српска православна црква је остала без имања и прихода, па је митрополит Јосиф у згради Патријаршије 1946. основао Завод за израду свећа. Руковођење Српском православном црквом преузео је патријарх Гаврило по повратку из логора [[Логор Дахау|Дахау]] у Београд 1946. године. Митрополит Јосиф је са сарадницима написао ''„Извештај Светог Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору СПЦ о раду од 1941. до 1947. године“'', то је текст на око 500 куцаних страна који сведочи о тешком ратном периоду и који је Сабор СПЦ 1947. усвојио.
-После Другог светског рата власт му није дозволила да се врати у Скопље и преузме управљање својом епархијом. Настанио се тада у [[Врање|Врању]] да би управљао [[Епархија врањска|делом Скопске епархије]] коме је Врање припадало. Међутим и одатле је протеран. Био је од априла 1945. до новембра 1946. администратор [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополије црногорско-приморске]]. У другој половини 1950. је ухапшен и држан у затвору без суђења, касније је притворен у [[манастир Жича|манастиру Жича]]. После пуштања на слободу био је скоро 18 месеци администратор [[епархија жичка|Епархије жичке]] у одсуству владике Николаја. Када је оболео живео је у [[манастир Ваведење|манастиру Ваведење]] у [[Београд]]у где је и умро 3. јула 1957. године. Сахрањен је у манастирском дворишту поред митрополита загребачког [[Доситеј Васић|Доситеја]].
+После Другог светског рата власт му није дозволила да се врати у Скопље и преузме управљање својом епархијом. Настанио се тада у [[Врање|Врању]] да би управљао [[Епархија врањска|делом Скопске епархије]] коме је Врање припадало. Међутим и одатле је протеран. Био је од априла 1945. до новембра 1946. администратор [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополије црногорско-приморске]]. У другој половини 1950. је ухапшен и држан у затвору без суђења, касније је притворен у [[манастир Жича|манастиру Жича]]. После пуштања на слободу, крајем новембра 1951,<ref>''METROPOLITAN JOSIF FREE; Serbian Church Leader Released From House Arrest by Tito'' (New York Times, Nov. 29, 1951)</ref> био је скоро 18 месеци администратор [[епархија жичка|Епархије жичке]] у одсуству владике Николаја. Када је оболео живео је у [[манастир Ваведење Пресвете Богородице (Београд)|манастиру Ваведење]] у [[Београд]]у где је и умро 3. јула 1957. године. Сахрањен је у манастирском дворишту поред митрополита загребачког [[Доситеј Васић|Доситеја]].
 == Наслеђе ==
 После Другог светског рата на подручју [[Република Македонија|Македоније]] успостављена је канонски непризната [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија]] са којом је 2002. [[Нишки споразум (2002)|Нишким споразумом]] покушано превазилажење раскола из чега је настала [[Православна охридска архиепископија]].
-Митрополит Јосиф је написао „[[Списак српских мемоара|Мемоаре]]“, 1. издање [[„Светигора]]“, Цетиње, 2006. године, 396 страна, ISBN 86-7760-029-6. Друго издање је било 2008. године. Његов [[ђакон]] Добривоје Каписазовић је написао књигу ''„Анегдоте из живота митрополита српског Јосифа Цвијовића (1878-1957) са кратким биографским подацима“'', издао аутор, Београд 1982. године, 93 стране. Осим тога у издању ''„Светигоре“'' изашла је 2007. књига ''„Мудри орач њиве Господње: споменица Јосифа Цвијовића епископа битољског и митрополита скопског“'', 445 страна, ISBN 978-86-82797-73-9.
+Митрополит Јосиф је написао „[[Списак српских мемоара|Мемоаре]]“, 1. издање „[[Светигора]]“, Цетиње, 2006. године, 391 страна, {{COBISS|ID=1536958185}}. Друго издање је било 2008. године. Његов [[ђакон]] Добривоје Каписазовић је написао књигу „Анегдоте из живота митрополита српског Јосифа Цвијовића (1878-1957) са кратким биографским подацима“, издао аутор, Београд 1982. године, 93 стране. Осим тога у издању „Светигоре“ изашла је 2007. књига „Мудри орач њиве Господње: споменица Јосифа Цвијовића епископа битољског и митрополита скопског“, 445 страна. {{page|year=|isbn=978-86-82797-73-9|pages=}}.
 У Дрежнику је поводом 130 година од рођења, 28. августа 2008. године, свечано отворен Спомен-дом посвећен животу и раду митрополита Јосифа. Овом скупу присуствовала је и Милева Каракашевић, Јосифова унука. Јосиф је са супругом Милевом имао две ћерке, старија је рођена маја 1904. и од ње има потомство. Млађа ћерка је рођена септембра 1905. и умрла 1. новембра 1905. а 21. новембра 1905. умрла је и Јосифова супруга.
+== Галерија ==
+<center>
+<gallery widths=240 heights=160 perrow=3>
+Vladika Josif, Bitola.jpg|Владика Јосиф у Битољу
+Vladimir Zecevic and Metropolitan bishop Josif in Belgrade, November 1944.jpg|[[Влада Зечевић]] и митрополит Јосиф новембра 1944.
+Passport of Metropolitan bishop Josif, 1948.jpg|Пасош митрополита Јосифа за пут у [[Совјетски Савез]] 1948.
+Epitaph of Metropolitan bishop Josif.jpg|Јосифов својеручни епитаф.
+Свјетлопис гроба митрополита скопског у св. обитељи Ваведење, Сењак, Биоград.jpg|Гроб митрополита скопског Јосифа Цвијовића на гробљу свете обитељи [[манастир Ваведење Пресвете Богородице (Београд)|Ваведење]] у [[Београд]]у
+Свјетлопис гроба митрополита скопског у св. обитељи Ваведење, Сењак, Биоград2.jpg|Натпис са друге стране надгробне спомен плоче
+</gallery>
+</center>
+== Референце ==
+{{референце}}
 == Литература ==
+{{почетак литературе}}
+{{чишћење-одељак|разлог=користити шаблоне {{tl|cite book}}}}
 * Митрополит скопски Јосиф: „Мемоари“, Светигора, Цетиње, 2008. године
 * [[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Јосиф (Цвијовић) митрополит скопски 1932-1957“ стр. 261-263.
 * Српска православна црква 1920-1970, споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Београд 1971.
+{{крај литературе}}
 == Спољашње везе ==
+{{почетак спољашњих веза}}
+* [https://web.archive.org/web/20140221041332/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/998/tekst/spomen-dom-mitropolitu-josifu-cvijovicu/ Спомен дом митрополиту Јосифу Цвијовићу („Православље, број 998, 15. октобар 2008.“)]
+* [http://spc.rs/sr/nova_knjiga_o_mitropolitu_skopskom_josifu Нова књига о Митрополиту скопском Јосифу (СПЦ, 12. август 2016)] {{Wayback|url=http://spc.rs/sr/nova_knjiga_o_mitropolitu_skopskom_josifu |date=20160813135211 }}
+* [http://spc.rs/sr/izlozhba_o_mitropolitu_josifu_cvijovitshu_u_uzhicu Изложба о митрополиту Јосифу Цвијовићу у Ужицу (СПЦ, 25. април 2017)] {{Wayback|url=http://spc.rs/sr/izlozhba_o_mitropolitu_josifu_cvijovitshu_u_uzhicu |date=20170427004717 }}
+* [http://www.politika.rs/scc/clanak/380058/Cestit-rodoljub-na-celu-SPC-u-najtezem-vremenu Честит родољуб на челу СПЦ у најтежем времену („Политика”, 7. мај 2017)]
+* [http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1997/1997-04.pdf Предраг Пузовић: Прилог биографији митрополита Јосифа (Богословље, 1997)]
+{{крај спољашњих веза}}
+{{низ
-* [http://pravoslavlje.spc.rs/broj/998/tekst/spomen-dom-mitropolitu-josifu-cvijovicu/ Спомен дом митрополиту Јосифу Цвијовићу („Православље, број 998, 15. октобар 2008.“)]
+|пре=[[Пелагонијска епархија|пелагонијски митрополит]] [[Хрисостом Кавуридис]]<br />[[Патријарх српски Варнава|Варнава Росић]] <small>(администратор)</small>
+|списак=[[битољска епархија|епископ битољски]]<br />[[1920]]—[[1931]].
-{{низ|
-пре=[[Варнава Росић]] <small>(администратор)</small>|
+| после=[[Николај Велимировић]] <small>(као охридско-битољски)</small>
+| пре2=[[Патријарх српски Варнава|Варнава Росић]]
-списак=[[Битољска епископија|епископ битољски]]<br />[[1920]]—[[1931]].|
+| списак2=[[митрополија скопска|митрополит скопски]]<br />[[1932]]—[[1957]].
-после=[[Николај Велимировић]] <small>(као охридско-битољски)</small>|
+| после2= [[Јован Илић (епископ)|Јован Илић]] <small>(администратор дела Скопске епархије)</small><br />[[Јован Вранишковски|Јован VI]] <small>(архиепископ охридски и митрополит скопски)</small>
-пре2=[[Варнава Росић]]|
-списак2=[[митрополија скопска|митрополит скопски]]<br />[[1932]]—[[1957]].|
-после2= [[Јован Илић (епископ)|Јован Илић]] <small>(администратор дела Скопске епархије)</small><br />[[Јован Вранишковски|Јован VI]] <small>(архиепископ охридски и митрополит скопски)</small>
 }}
+{{Четници у Македонији}}
-{{DEFAULTSORT:Цвијовић, Јосиф}}
+{{Подножје|Биографија|Православље}}
+{{DEFAULTSORT:Јосиф (Цвијовић)}}
-[[Категорија:Рођени 1878.]]
-[[Категорија:Умрли 1957.]]
 [[Категорија:Ужичани]]
-[[Категорија:Митрополити Српске православне цркве]]
+[[Категорија:Епископи битољски]]
-[[Категорија:Епископи Српске православне цркве]]
+[[Категорија:Митрополити скопски]]
+[[Категорија:Српска акција у Македонији]]
 [[Категорија:Срби на Духовној академији у Кијеву]]
+[[Категорија:Српски мемоаристи]]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Немачка Сједињене Државе
Остале	COBISS.SR