Младен Братић — разлика између измена

Младен Братић
Младен Братић
Лични подаци
Датум рођења	6. јун 1933.
Место рођења	Подграђе, Краљевина Југославија
Датум смрти	2. новембар 1991. (58 год.)
Место смрти	Вуковар, Хрватска, СФР Југославија
Место укопа	Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Војна каријера
Служба	СФР Југославија; 1953–1991
Војска	ЈНА
Чин	генерал-мајор
Командант	Новосадски корпус
Учешће у ратовима	Рат у Хрватској Битка за Вуковар †;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 14. јул 2024. у 11:56

Младен Братић (Подграђе, 6. јун 1933 — Вуковар, 2. новембар 1991) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Као командант Новосадског корпуса, погинуо је у бици за Вуковар.^[1]

Биографија

Младен Братић рођен је 6. јуна 1933. године у селу Подграђе код Невесиња, од оца Ђорђа и мајке Милене. Пре распада Југославије, Братић (тада пуковник) је био командант тенковске касарне у Панчеву. Изабран је за команданта Новосадског корпуса Југословенске народне армије 8. јула 1990. године и на тој функцији дочекао је рат у Хрватској. Када је отпочела битка за Вуковар, Братић је изабран за једног од команданата. Братић је командовао северним делом операције а Миле Мркшић јужним делом. У северном делу је била једна механизована бригада, један механизовани пук из Панчева и 211 тенкова као појачање из Барање (који су били стационирани у Борову насељу).

Братићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

ЈНА је 2. новембра 1991. отпочела искрцавање поморског десанта на Дунаву. Током ове операције, генерал Братић је погинуо када је погођен топовском ватром у шуми Ђергај код Борова насеља. После погибије, наследио га је генерал-потпуковник Андрија Биорчевић (који је такође учествовао у бици за Вуковар) као командант Новосадског корпуса. Свеукупно, око 1.300 војника ЈНА изгубило је живот у бици у Вуковару и околним местима.

Сахрањен је, на иницијативу тадашњег председника Скупштине града Београда Милорада Унковића, 6. новембра 1991. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[2] Сахрани су присуствовали Жељко Ражнатовић, Момчило Голијанин, Горан Хаџић, Живота Панић и Благоје Аџић између осталих.^[3] Братић и генерал Војске Републике Српске Рајко Балаћ су једини генерали на југословенској/српској страни који су погинули у ратовима на простору бивше Југославије.

На дан Прве бригаде Копнене војске, 8. новембра 2019. године, у касарни „Југовићево” у Новом Саду је откривена спомен-плоча у част генералу Братићу.^[4]

Референце

^ Mario Šebetovsky (July 2002): "The Battle of Vukovar: The Battle That Saved Croatia" (pp. 9–10). Приступљено 23. 7. 2016.
^ Списак сахрањених
^ Транскрипт са суђења у Хагу
^ Откривена спомен плоча генералу Младену Братићу погинулом у Вуковару („Политика”, 8. новембар 2019)

Спољашње везе

Краћи биографски подаци

[ReferenceA-1] Mario Šebetovsky (July 2002): "The Battle of Vukovar: The Battle That Saved Croatia" (pp. 9–10). Приступљено 23. 7. 2016.

[2] Списак сахрањених

[3] Транскрипт са суђења у Хагу

[4] Откривена спомен плоча генералу Младену Братићу погинулом у Вуковару („Политика”, 8. новембар 2019)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 39: / Ред 39: @@
 ЈНА је 2. новембра 1991. отпочела искрцавање поморског десанта на [[Дунав|Дунаву]]. Током ове операције, генерал Братић је погинуо када је погођен топовском ватром у шуми Ђергај код Борова насеља. После погибије, наследио га је генерал-потпуковник Андрија Биорчевић (који је такође учествовао у бици за Вуковар) као командант Новосадског корпуса. Свеукупно, око 1.300 војника ЈНА изгубило је живот у бици у Вуковару и околним местима.
-Сахрањен је, на иницијативу тадашњег [[Градоначелник Београда|председника скупштине Града Београда]] [[Милорад Унковић|Милорада Унковића]], 6. новембра 1991. у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.<ref>[http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/c5d682d99fdce852c125713a007b67ae?OpenDocument Списак сахрањених]</ref> Сахрани су присуствовали [[Аркан|Жељко Ражнатовић]], [[Момчило Голијанин]], [[Горан Хаџић]], [[Живота Панић]] и [[Благоје Аџић]] између осталих.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/hadzic/trans/en/130610ED.htm Транскрипт са суђења у Хагу]</ref> Братић и генерал [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] [[Рајко Балаћ]] су једини генерали на југословенској/српској страни који су погинули у ратовима на простору бивше Југославије.
+Сахрањен је, на иницијативу тадашњег [[Градоначелник Београда|председника Скупштине града Београда]] [[Милорад Унковић|Милорада Унковића]], 6. новембра 1991. у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.<ref>[http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/c5d682d99fdce852c125713a007b67ae?OpenDocument Списак сахрањених]</ref> Сахрани су присуствовали [[Аркан|Жељко Ражнатовић]], [[Момчило Голијанин]], [[Горан Хаџић]], [[Живота Панић]] и [[Благоје Аџић]] између осталих.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/hadzic/trans/en/130610ED.htm Транскрипт са суђења у Хагу]</ref> Братић и генерал [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] [[Рајко Балаћ]] су једини генерали на југословенској/српској страни који су погинули у ратовима на простору бивше Југославије.
 На дан Прве бригаде Копнене војске, 8. новембра 2019. године, у касарни „Југовићево” у Новом Саду је откривена спомен-плоча у част генералу Братићу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/441517/Otkrivena-spomen-ploca-generalu-Mladenu-Braticu-poginulom-u-Vukovaru Откривена спомен плоча генералу Младену Братићу погинулом у Вуковару („Политика”, 8. новембар 2019)]</ref>