Пређи на садржај

Манастир Покајница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 31.223.145.147 (разговор) на последњу измену корисника Sadko
ознака: враћање
ознака: уређивање извора (2017)
 
(Није приказано 14 међуизмена 7 корисника)
Ред 2: Ред 2:
{{Споменик културе
{{Споменик културе
|Име=Манастир Покајница
|Име=Манастир Покајница
|Слика=File:Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 334.jpg
|Слика=Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 334.jpg
|Опис слике=
|Опис слике=
|Место=[[Старо Село (Велика Плана)|Старо Село]]
|Место=[[Старо Село (Велика Плана)|Старо Село]]
Ред 8: Ред 8:
|ДРЖ=СРБ
|ДРЖ=СРБ
|Време=[[1818]].
|Време=[[1818]].
|Тип=[[Списак споменика културе од изузетног значаја|Споменик културе од изузетног значаја]]
|Тип=[[Списак споменика културе од изузетног значаја|Споменик културе од изузетног значаја]] управник игуманија [[Евгенија Николић]]
|Установа=[[Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево]]
|Установа=[[Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево]]
| гшир=44.2895
| гшир=44.2895
| гдуж=21.090166
| гдуж=21.090166
|Величина_слике=290п}}
|Величина_слике=290п}}
'''Манастир Покајница''' је првобитно подигнута као [[црква брвнара]] у [[Старо Село (Велика Плана)|Старом Селу]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], посвећена је преносу [[мошти]]ју [[Свети Никола|Светог Николе]]. Представља [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја.
'''Манастир Покајница''' је женски манастир [[Епархија браничевска|Епархије браничевске]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Првобитно подигнута као [[црква брвнара]] у [[Старо Село (Велика Плана)|Старом Селу]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], посвећена је преносу [[мошти]]ју [[Свети Никола|Светог Николе]]. Представља [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја.

Старешине манастира Покајнице били су; [[Васијан Мишић]] (1953—1977), Герасим Животић (1977—1986), Стефан Ђурђевић (1986—1994), Иларија Сретеновић (1994—2003).<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/drustvo/ime-sve-govori-pokajnica-crkva-i-manastir/|title=Ime sve govori: Pokajnica – crkva i manastir|last=Đ|first=Piše: D.|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2020-05-28}}</ref>


== Историја ==
== Историја ==
Цркву је подигао [[1818]]. године кнез [[Смедерево|Смедеревске]] [[Нахија|нахије]], војсковођа и народни старешина [[Вујица Вулићевић]]. О томе сведочи запис на икони [[свети Георгије|Светог Ђорђа]], као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] тумачен је као чин [[pokajanje|покајања]], по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до [[1954]]. када је претворена у [[манастир]].<ref>[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]</ref>
Цркву је подигао [[1818]]. године кнез [[Смедерево|Смедеревске]] [[Нахија|нахије]], војсковођа и народни старешина [[Вујица Вулићевић]]. О томе сведочи запис на икони [[свети Георгије|Светог Ђорђа]], као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] тумачен је као чин [[pokajanje|покајања]], по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до [[1954]]. када је претворена у [[манастир]].<ref>[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]</ref>


Оригинални [[иконостас]] остварење је [[Константин Зограф|Константина Зографа]] који је радио у [[Србија|Србији]] у другој и трећој деценији [[19. век]]а. У порти се налази дрвена [[звоник|звонара]] с [[кров]]ом од [[клис]]а, као и [[конак]], вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на [[прозор]]има.
Оригинални [[иконостас]] остварење је [[Константин Зограф|Константина Зографа]] који је радио у [[Србија|Србији]] у другој и трећој деценији [[19. век]]а. У порти се налази дрвена [[звоник|звонара]] с [[кров]]ом од [[клис]]а, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на [[прозор]]има.

⚫
Конзерваторски радови на цркви изведени су [[1951]]. године, а на иконостасу [[1987]]/[[1988]]. године


== Старешине манастира ==
⚫
Конзерваторски радови на цркви изведени су [[1951]]. године, а на иконостасу [[1987]]/[[1988]]. године.


* [[Васијан Мишић]], (1953—1977)
Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време. Иларија Сретеновић била је игуманија Манастира Покајнице од 1992.г. до свог упокојења 2003.
* [[Тадеј Штрбуловић]], (1977—1978)
* [[Герасим Животић]], (1978—1986)
* [[Стефан Ђурђевић]], (1986—1992)
* [[Игуманија Иларија (Сретеновић)|Иларија Сретеновић]], (1992—2003)
* [[Евгенија Николић]], (2003—тренутна)


== Галерија ==
== Галерија ==
<center><gallery widths="170px" heights="170px" perrow=4>
<center><gallery widths="170px" heights="170px" perrow="5">
Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 325.jpg
Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 325.jpg
Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 323.jpg
Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 323.jpg
Ред 43: Ред 48:


== Литература ==
== Литература ==
{{CommonsCat|Pokajnica Monastery}}
* [[Регионална привредна комора Пожаревац]], приредила др [[Радмила Новаковић Костић]], 2005. година.
* [[Регионална привредна комора Пожаревац]], приредила др [[Радмила Новаковић Костић]], 2005. година.
* [http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_pokajnica.htm О манастиру на сајту Манастири-цркве]
* [http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_pokajnica.htm О манастиру на сајту Манастири-цркве]
Ред 53: Ред 57:
{{Манастири епархије браничевске}}
{{Манастири епархије браничевске}}
{{НКД - Подунавски управни округ}}
{{НКД - Подунавски управни округ}}
{{портал бар|Србија|Православље}}
{{нормативна контрола}} {{Портал бар|Православље}}
{{Subject bar|d=yes}}


[[Категорија:Цркве брвнаре]]
[[Категорија:Цркве брвнаре у Србији]]
[[Категорија:Манастири Епархије браничевске|П]]
[[Категорија:Манастири Епархије браничевске|П]]
[[Категорија:Споменици културе од изузетног значаја]]
[[Категорија:Споменици културе од изузетног значаја у Србији]]
[[Категорија:Туристичке атракције у Србији]]
[[Категорија:Туристичке атракције у Србији]]
[[Категорија:Верски објекти у Великој Плани]]
[[Категорија:Верски објекти у Великој Плани]]
[[Категорија:Православни манастири]]
[[Категорија:Православни манастири]]
[[Категорија:Споменици културе у Подунавском округу]]
[[Категорија:Споменици културе у Подунавском округу]]
[[Категорија:Непокретна културна добра]]
[[Категорија:Народно неимарство]]
[[Категорија:Народно неимарство]]

Тренутна верзија на датум 4. март 2024. у 02:17

За другу употребу, погледајте страницу Црква брвнара.
Манастир Покајница
Опште информације
МестоСтаро Село
ОпштинаВелика Плана
Држава Србија
Време настанка1818.
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја управник игуманија Евгенија Николић
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир Покајница је женски манастир Епархије браничевске, Српске православне цркве. Првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Историја

[уреди | уреди извор]

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.[1]

Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године

Старешине манастира

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Републички завод за заштиту споменика културе - Београд

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Покајница&oldid=27434870”