Манастир Покајница — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
{{Споменик културе |
{{Споменик културе |
||
|Име=Манастир Покајница |
|Име=Манастир Покајница |
||
|Слика= |
|Слика=File:Wiki Šumadija XVI Pokajnica Monastery 334.jpg |
||
|Опис слике= |
|Опис слике= |
||
|Место=[[Старо Село (Велика Плана)|Старо Село]] |
|Место=[[Старо Село (Велика Плана)|Старо Село]] |
||
|Општина=[[Општина Велика Плана|Велика Плана]] |
|Општина=[[Општина Велика Плана|Велика Плана]] |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
| гшир=44.2895 |
| гшир=44.2895 |
||
| гдуж=21.090166 |
| гдуж=21.090166 |
||
|Величина_слике=290п}} |
|||
}} |
|||
'''Манастир Покајница''' је првобитно подигнута као [[црква брвнара]] у [[Старо Село (Велика Плана)|Старом Селу]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], посвећена је преносу [[мошти]]ју [[Свети Никола|Светог Николе]]. Представља [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја. |
'''Манастир Покајница''' је првобитно подигнута као [[црква брвнара]] у [[Старо Село (Велика Плана)|Старом Селу]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], посвећена је преносу [[мошти]]ју [[Свети Никола|Светог Николе]]. Представља [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја. |
||
Верзија на датум 30. мај 2020. у 13:02
| Манастир Покајница | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Старо Село |
| Општина | Велика Плана |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1818. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Манастир Покајница је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Старешине манастира Покајнице били су; Васијан Мишић (1953—1977), Герасим Животић (1977—1986), Стефан Ђурђевић (1986—1994), Иларија Сретеновић (1994—2003).[1]
Историја
Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.[2]
Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.
Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године.
Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време. Иларија Сретеновић била је игуманија Манастира Покајнице од 1992.г. до свог упокојења 2003.
Галерија
Види још
Извори
- ^ Đ, Piše: D. „Ime sve govori: Pokajnica – crkva i manastir”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-05-28.
- ^ Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
Литература
- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
