Пређи на садржај

Октобар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
 
(Није приказано 26 међуизмена 16 корисника)
Ред 7: Ред 7:


По Црквеном рачунању циклуса времена је други месец.
По Црквеном рачунању циклуса времена је други месец.



== Порекло речи или Етимологија ==
== Порекло речи или Етимологија ==
Ред 13: Ред 12:


Октобар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и Митровдански месец, Листопад, и Шумопад као и у старосрпском.
Октобар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и Митровдански месец, Листопад, и Шумопад као и у старосрпском.

Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.<ref>{{Cite book|last=Кончаревић|first=Ксенија|authorlink=Ксенија Кончаревић|title=Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику|year=2022|url=|publisher=СПЦ|pages=39|location=Београд|isbn=}}</ref>


Код Хрвата и Срба се назива Листопад, слично старословенском Листопад.
Код Хрвата и Срба се назива Листопад, слично старословенском Листопад.
На староруском ГРЈАЗНИК, белоруском КАСТРИЧНИК, украјинском ЖОВТЕН, пољском ПАЖЏИЕРНИК, код Чеха РИЈЕН, а код Словенаца и ВИНОТОК.
На староруском ГРЈАЗНИК, белоруском КАСТРЫЧНІК, украјинском ЖОВТЕН, пољском ПАЖЏИЕРНИК, код Чеха РИЈЕН, а код Словенаца и ВИНОТОК.


== Верски календари ==
== Верски календари ==
Ред 23: Ред 24:
* Свети [[Петар I Петровић Његош|Петар Цетињски]]
* Свети [[Петар I Петровић Његош|Петар Цетињски]]
* Србљак
* Србљак

* [[Житије Светих за октобар]]
* [[Житије Светих за октобар]]
*[[Лука Јеванђелиста|Свети Лука Јеванђелист]]
* Mark Tven dobija ideju za pisanje knjige `` Dozivljaji Haklberi Fina ``.


=== Исламски празници ===
=== Исламски празници ===
* Islam je dobio svasta


=== Јеврејски празници ===
=== Јеврејски празници ===
Ред 34: Ред 33:


== Историјски догађаји ==
== Историјски догађаји ==
* [[1608]]. године [[Холанђани|холандски]] оптичар Ханс Липерсхеј приказао у [[Хаг]]у први [[телескоп]].
* [[1926]]. године у [[Београд]]у отворена [[пијаца]] на Зеленом венцу.
* [[2000]]. године у [[Србија|Србији]] оборен режим [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].
* [[2000]]. године у [[Србија|Србији]] оборен режим [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].
* [[2008]]. године велика економска криза погодила свет.
* [[2008]]. године велика економска криза погодила свет.

== Референце ==
{{рефлист}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

{{Други пројекти
| commons = October
| wikispecies =
| wiktionary = Октобар
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews =
}}
{{Месеци}}
{{Месеци}}
{{нормативна контрола}}
{{Subject bar|d=yes|n=yes|wiktionary=yes}}


[[Категорија:Месеци]]
[[Категорија:Месеци]]

Тренутна верзија на датум 13. март 2024. у 16:18

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 

Октобар је десети месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је други месец.

Порекло речи или Етимологија

[уреди | уреди извор]

Октобар је добио име од латинског (October). Месец је назван по „окто“ (осми месец) Римског календара.

Октобар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и Митровдански месец, Листопад, и Шумопад као и у старосрпском.

Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[1]

Код Хрвата и Срба се назива Листопад, слично старословенском Листопад. На староруском ГРЈАЗНИК, белоруском КАСТРЫЧНІК, украјинском ЖОВТЕН, пољском ПАЖЏИЕРНИК, код Чеха РИЈЕН, а код Словенаца и ВИНОТОК.

Верски календари

[уреди | уреди извор]

Хришћански празници

[уреди | уреди извор]

Исламски празници

[уреди | уреди извор]

Јеврејски празници

[уреди | уреди извор]
  • Цом Гедаља, пост, 2. октобар 2011

Историјски догађаји

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]