Оклопњача — разлика између измена
м ispravke |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
== Развој == |
== Развој == |
||
Иако су се прве оклопњаче појавиле у [[Кореја|Кореји]] крајем [[XVI век]]а облику тзв. [[брод-корњача|бродова-корњача]] употребљених у [[Имјински рат| |
Иако су се прве оклопњаче појавиле у [[Кореја|Кореји]] крајем [[XVI век]]а облику тзв. [[брод-корњача|бродова-корњача]] употребљених у [[Имјински рат|Имјинском рату]], под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином [[XIX век]]а захваљујући новим достигнућима у [[металургија|металургији]], бродском погону и производњи [[експлозив]]а. |
||
Потицај за развој оклопњача била је побједа Руса у [[битка код |
Потицај за развој оклопњача била је побједа [[Руска Империја|Руса]] у [[битка код Синопа|бици код Синопа]] на почетку [[Кримски рат|Кримског рат]]а, када су [[Пајханови топови]] и експлозивне гранате у потпуности уништиле [[Османско царство|отоманску]] флоту. Када су [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]] кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардовања руских обалних утврђења на обали [[Црно море|Црног мора]]. Зато су бомбардовања уместо неоклопљеним [[линијски брод|линијским брод]]овима вршена у ту сврху посебно саграђеним пловећим батеријама заштићеним оклопом. |
||
Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је [[1859]]. године стигао у облику ''[[Ла Глоар]]'', прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним [[бојни брод|бојним бродом]]. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ''[[ХМС Воријор]]''. |
Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је [[1859]]. године стигао у облику ''[[Ла Глоар]]'', прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним [[бојни брод|бојним бродом]]. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ''[[ХМС Воријор]]''. |
||
Оклопњаче су своју прву борбену примену имали у [[амерички грађански рат| |
Оклопњаче су своју прву борбену примену имали у [[амерички грађански рат|Америчком грађанском рату]], при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао [[Конфедерација америчких држава|Југ]], настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ''[[ЦСС Манасас]]'', које је у октобру [[1861]]. успешно напало сјеверњачке бродове на реци [[Мисисипи]]. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче ''[[УСС Монитор]]'', по којој ће касније име добити посебна [[Монитор (брод)|класа бродова]]. УСС Монитор се у марту [[1862]]. сукобио с јужњачком оклопњачом ''[[ЦСС Меримак]]'' у чувеној [[битка код Хемптон Роудса|бици код Хемптон Роудса]], који се сматра првим сукобом оклопњача у историји. |
||
Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у [[Вишка битка|вишкој бици]] — највећем поморском окршају [[XIX век]]а. Искуства из тог окршаја су утицала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења [[кљунов удар|кљуновог удара]] на непријатељске бродове. |
Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у [[Вишка битка|вишкој бици]] — највећем поморском окршају [[XIX век]]а. Искуства из тог окршаја су утицала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења [[кљунов удар|кљуновог удара]] на непријатељске бродове. |
||
Верзија на датум 9. март 2014. у 02:45
Оклопњача у најширем смислу означава сваки ратни брод који на себи има гвоздени оклоп у сврху заштите од непријатељске бродске или обалне артиљерије.
Развој
Иако су се прве оклопњаче појавиле у Кореји крајем XVI века облику тзв. бродова-корњача употребљених у Имјинском рату, под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином XIX века захваљујући новим достигнућима у металургији, бродском погону и производњи експлозива.
Потицај за развој оклопњача била је побједа Руса у бици код Синопа на почетку Кримског рата, када су Пајханови топови и експлозивне гранате у потпуности уништиле отоманску флоту. Када су Британија и Француска кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардовања руских обалних утврђења на обали Црног мора. Зато су бомбардовања уместо неоклопљеним линијским бродовима вршена у ту сврху посебно саграђеним пловећим батеријама заштићеним оклопом.
Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је 1859. године стигао у облику Ла Глоар, прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним бојним бродом. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ХМС Воријор.
Оклопњаче су своју прву борбену примену имали у Америчком грађанском рату, при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао Југ, настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ЦСС Манасас, које је у октобру 1861. успешно напало сјеверњачке бродове на реци Мисисипи. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче УСС Монитор, по којој ће касније име добити посебна класа бродова. УСС Монитор се у марту 1862. сукобио с јужњачком оклопњачом ЦСС Меримак у чувеној бици код Хемптон Роудса, који се сматра првим сукобом оклопњача у историји.
Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у вишкој бици — највећем поморском окршају XIX века. Искуства из тог окршаја су утицала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења кљуновог удара на непријатељске бродове.
Оклопњаче су се у другој половици XIX вијека почеле специјализирати и класифицирати. Тако су се развиле тзв. заштићене крстарице, оклопни крсташи и бојни бродови-преддредноти, односно нешто мање оклопне топовњаче и монитори.
