Пређи на садржај

Оклопњача — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење магичних речи
м нормативна контрола
 
(Није приказано 28 међуизмена 12 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Solferino(1861).jpg|мини|десно|300п|[[Француска оклопњача Солферино]]]]
[[Датотека:Solferino(1861).jpg|мини|десно|250п|[[Француска оклопњача Солферино]]]]
'''Оклопњача''' у најширем смислу означава сваки [[ратни брод]] који на себи има гвоздени [[оклоп]] у сврху заштите од непријатељске бродске или обалне [[артиљерија|артиљерије]].
'''Оклопњача''' ({{Јез-енгл|armoured ship}}) у најширем смислу означава сваки [[ратни брод]] који на себи има гвоздени [[оклоп]] у сврху заштите од непријатељске бродске или обалне [[артиљерија|артиљерије]]. У ужем смислу, '''оклопњача''' ({{Јез-енгл|ironclad}}, {{Јез-нем|Panzerschiff}}) је подврста бојног брода, названа тако по оклопној заштити у почетној фази свог развоја.<ref name=":0">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.339.</ref>


== Развој ==
== Развој ==
Иако су се прве оклопњаче појавиле у [[Кореја|Кореји]] крајем [[XVI век]]а облику тзв. [[брод-корњача|бродова-корњача]] употребљених у [[Имјински рат|имјинском рату]], под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином [[XIX век]]а захваљујући новим достигнућима у [[металургија|металургији]], бродском погону и производњи [[експлозив]]а.
Иако су се прве оклопњаче појавиле у [[Кореја|Кореји]] крајем [[16. век|XVI века]] облику тзв. [[брод-корњача|бродова-корњача]] употребљених у [[Имјински рат|Имјинском рату]], под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином [[19. век|XIX века]] захваљујући новим достигнућима у [[металургија|металургији]], бродском погону и производњи [[експлозив]]а.


Потицај за развој оклопњача била је побједа Руса у [[битка код Синопеа|бици код Синопеа]] на почетку [[кримски рат|кримског рат]]а, када су [[Пајханови топови]] и експлозивне гранате у потпуности уништиле [[Отоманско царство|отоманску]] флоту. Када су Британија и Француска кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардирања руских обалних утврђења на обали [[Црно море|Црног мора]]. Зато су бомбардирања уместо неоклопљеним [[линијски брод|линијским брод]]овима вршена у ту сврху посебно саграђеним пловећим батеријама заштићеним оклопом.
Потицај за развој оклопњача била је побједа [[Руска Империја|Руса]] у [[битка код Синопа|бици код Синопа]] на почетку [[Кримски рат|Кримског рата]], када су [[Пајханови топови]] и експлозивне гранате у потпуности уништиле [[Османско царство|отоманску]] флоту. Када су [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]] кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардовања руских обалних утврђења на обали [[Црно море|Црног мора]]. Зато су бомбардовања уместо неоклопљеним [[линијски брод|линијским бродовима]] вршена у ту сврху посебно саграђеним [[Пловећа батерија|пловећим батеријама]] заштићеним оклопом.


Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је [[1859]]. године стигао у облику ''[[Ла Глоар]]'', прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним [[бојни брод|бојним бродом]]. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ''[[ХМС Воријор]]''.
Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је [[1859]]. године стигао у облику ''[[Ла Глоар]]'', прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним [[бојни брод|бојним бродом]]. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ''[[ХМС Воријор]]''.


Оклопњаче су своју прву борбену примену имали у [[амерички грађански рат|америчком грађанском рату]], при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао [[Конфедерација америчких држава|Југ]], настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ''[[ЦСС Манасас]]'', које је у октобру [[1861]]. успешно напало сјеверњачке бродове на реци [[Мисисипи]]. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче ''[[УСС Монитор]]'', по којој ће касније добити посебна [[Монитор (брод)|класа бродова]]. УСС Монитор се у марту [[1862]]. сукобио с јужњачком оклопњачом ''[[ЦСС Меримак]]'' у чувеној [[битка код Хамптон Роадса|бици код Хамптон Роадса]], који се сматра првим сукобом оклопњача у историји.
Оклопњаче су своју прву борбену примену имале у [[амерички грађански рат|Америчком грађанском рату]], при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао [[Конфедеративне Америчке Државе|Југ]], настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ''[[ЦСС Манасас]]'', које је у октобру [[1861]]. успешно напало сјеверњачке бродове на реци [[Мисисипи]]. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче ''[[УСС Монитор]]'', по којој ће касније име добити посебна [[Монитор (брод)|класа бродова]]. УСС Монитор се у марту [[1862]]. сукобио с јужњачком оклопњачом ''[[ЦСС Меримак]]'' у чувеној [[битка код Хемптон Роудса|бици код Хемптон Роудса]], који се сматра првим сукобом оклопњача у историји.


Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у [[Вишка битка|вишкој битци]] - највећем поморском окршају [[XIX век]]а. Искуства из тог окршаја су утјецала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења [[кљунов удар|кљуновог удара]] на непријатељске бродове.
Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у [[битка код Виса|вишкој бици]] највећем поморском окршају XIX века. Искуства из тог окршаја су утицала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења [[кљунов удар|кљуновог удара]] на непријатељске бродове.


Оклопњаче су се у другој половици XIX вијека почеле специјализирати и класифицирати. Тако су се развиле тзв. [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]], [[оклопни крсташ]]и и бојни бродови-[[преддреднот]]и, односно нешто мање [[оклопна топовњача|оклопне топовњаче]] и [[монитор (брод)|монитори]].
Оклопњаче су се у другој половини 19. вијека почеле специјализовати и класификовати. Тако су се развиле тзв. [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]], [[оклопни крсташ]]и и бојни бродови-[[преддреднот]]и, односно нешто мање [[оклопна топовњача|оклопне топовњаче]] и [[монитор (брод)|монитори]].


== Типови оклопњача ==
[[Категорија:Ратни бродови]]
Јачањем пробојне моћи бродске артиљерије увођењем експлозивних зрна и олучних цеви средином 19. века, дотадашње дрвене плоче којима су били обложени бокови великих ратних бродова нису више пружале довољну заштиту па се прешло, нарочито после искуства из кримског рата (1853-1856), на заштиту бродског трупа бочним гвозденим оклопом.<ref name=":0" />


У тражењу најбољег решења којим би се уравнотежили захтеви наоружања и оклопне заштите, развило се у периоду 1860-1890. неколико подврста оклопњача (поређане хронолошким редом)<ref name=":0" />:
[[en:Ironclad warship]]

* [[батеријска оклопњача]]
* [[казаматна оклопњача]]
* [[цитаделна оклопњача]]
* [[оклопњача са кулама]]
* [[барбетна оклопњача]]

Стандардизацијом оклопне заштите и наоружања почев од 1890, уместо назива '''оклопњача''' усталио се назив [[бојни брод]].<ref name=":0" />

== Литература ==

* [[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.339.

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ironclads}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Ратни бродови]]

Тренутна верзија на датум 16. јануар 2024. у 00:56

Француска оклопњача Солферино

Оклопњача (енгл. armoured ship) у најширем смислу означава сваки ратни брод који на себи има гвоздени оклоп у сврху заштите од непријатељске бродске или обалне артиљерије. У ужем смислу, оклопњача (енгл. ironclad, нем. Panzerschiff) је подврста бојног брода, названа тако по оклопној заштити у почетној фази свог развоја.[1]

Иако су се прве оклопњаче појавиле у Кореји крајем XVI века облику тзв. бродова-корњача употребљених у Имјинском рату, под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином XIX века захваљујући новим достигнућима у металургији, бродском погону и производњи експлозива.

Потицај за развој оклопњача била је побједа Руса у бици код Синопа на почетку Кримског рата, када су Пајханови топови и експлозивне гранате у потпуности уништиле отоманску флоту. Када су Британија и Француска кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардовања руских обалних утврђења на обали Црног мора. Зато су бомбардовања уместо неоклопљеним линијским бродовима вршена у ту сврху посебно саграђеним пловећим батеријама заштићеним оклопом.

Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је 1859. године стигао у облику Ла Глоар, прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним бојним бродом. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ХМС Воријор.

Оклопњаче су своју прву борбену примену имале у Америчком грађанском рату, при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао Југ, настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ЦСС Манасас, које је у октобру 1861. успешно напало сјеверњачке бродове на реци Мисисипи. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче УСС Монитор, по којој ће касније име добити посебна класа бродова. УСС Монитор се у марту 1862. сукобио с јужњачком оклопњачом ЦСС Меримак у чувеној бици код Хемптон Роудса, који се сматра првим сукобом оклопњача у историји.

Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у вишкој бици — највећем поморском окршају XIX века. Искуства из тог окршаја су утицала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења кљуновог удара на непријатељске бродове.

Оклопњаче су се у другој половини 19. вијека почеле специјализовати и класификовати. Тако су се развиле тзв. заштићене крстарице, оклопни крсташи и бојни бродови-преддредноти, односно нешто мање оклопне топовњаче и монитори.

Типови оклопњача

[уреди | уреди извор]

Јачањем пробојне моћи бродске артиљерије увођењем експлозивних зрна и олучних цеви средином 19. века, дотадашње дрвене плоче којима су били обложени бокови великих ратних бродова нису више пружале довољну заштиту па се прешло, нарочито после искуства из кримског рата (1853-1856), на заштиту бродског трупа бочним гвозденим оклопом.[1]

У тражењу најбољег решења којим би се уравнотежили захтеви наоружања и оклопне заштите, развило се у периоду 1860-1890. неколико подврста оклопњача (поређане хронолошким редом)[1]:

Стандардизацијом оклопне заштите и наоружања почев од 1890, уместо назива оклопњача усталио се назив бојни брод.[1]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.339.