Омер-паша Латас — разлика између измена

Омер-паша Латас
Омер-паша Латас
	Омер-паша Латас
Датум рођења	24. септембар 1806.
Место рођења	Јања Гора, Аустријско царство
Датум смрти	18. април 1871. (64 год.)
Место смрти	Цариград, Османско царство

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. август 2018. у 00:03

Сердар Екрем Омер-паша Латас^[1] (Јања Гора, 24. септембар 1806 — Цариград, 18. април 1871) је био османски паша српског^[2]^[3]^[4] поријекла, родом из Војне крајине у Хабсбуршкој монархији^[5].^[6]^[7]^[8]

Биографија

Његово рођено име било је Михаило. Рођен у 1806. године Јањој Гори тада плашћанска општина, која се у то вријеме налазила у Аустрији, као син нижег официра у аустријској војсци. Учио је "Мићо" средњу "војничку" школу у Госпићу, и ту остао само годину дана, док није као одличан ученик добио бесплатно мјесто питомца у кадетској школи у Задру. Као врло младог узеше га у војску; постао је кадет стражмештер у штапској писарници у Госпићу. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема (отац му је био казнено пензионисан у војсци због поткрадања, што га је коштало каријере), пребјегао је 1827. године код Кастелскога гребља^[1] у Босну, и доспио у Гламоч, одакле је ускоро прешао у Бању Луку, мучећи се да заради за преживљавање.

У Бањој Луци је, по препоруци свог тадашњег газде муслимана Хаџи Алије Бојића, прешао на ислам. Да би се решио аустријске потере због дезертерства, Мићо се тако "потурчио", и након сунећења узео ново име Омер. Послије двије године, уочи немира у Босни, отишао је "Омер ефендија" са писмом газда Алијиним, у Видин код пријатеља. Ту га је заповједник тврђаве Ибрахим-паша, узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. Омер се истицао цртежима и плановима и учинио се свом заштитнику способан и као такав користан за предстојеће реформе турске војске. Дочекао га је у Цариграду велики везир Хусреф-паша, којем се такође свидео. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонасљедника Абдул-Меџида и убрзо (1838) пуковник у царској војсци.

Извесно време провео је у Србији^[1], идући ка Видину, о чему сведочи Јован Ђ. Авакумовић у својим белешкама.

„Ја сам, за прве владе кнеза Милоша, прешао у Србију као аустријски војни бегунац. Примљен сам врло добро, добио сам за учитеља у Гружи. Ја бих тада и остао да служим Србији и српству, колико бих умео и могао својом спремом и знањем. Ну, после тог кратког бављења у Србији, Аустрија је затражила да ме Србија изда Аустрији... Кад ме тако затражила Аустрија, кнез Милош позвао ме је у свој двор, у Крагујевац, и казао ми: Синко, ја не могу због тебе војевати са Аустријом, али нећу ни да те предам њој јер сам обавештен да ниси кривац, као што Аустрија представља, а и да си одгојен у духу српства. Наредићу мојим властима да ти олакшају и изврше прелаз у Турску. Иди тамо и прими се службе. Турска је оскудна у људима; по твојој спреми и способности, сигуран сам да ћеш далеко догурати у турској служби...”.

Када је на пријесто дошао Абдул Меџид, Омер Латас је постао паша. Одличан војник, Омер-паша се истакао 1840. године у Сирији против султанових одметника, 1842. код гушења буне у Албанији, 1845. поново у Сирији и 1846. у Курдистану, увијек у борби с бунтовницима против централне власти. Послије тих успјеха, још врло млад, именован је за мушира. Године 1848/49. са Русима је извршио окупацију дунавских кнежевина.

Акције у Босни и Херцеговини

На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Против султанових реформи јавила се у Босни и Херцеговини јака опозиција још од времена Хусејин-бега Градашчевића. Једно вријеме се чинило да се стишала, али је од револуционарне 1848. године букнула новом снагом.

Устанак против Османлија избио је 1849. године у Босанској Крајини, и босански везир Тахир-паша није успио да га савлада. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговић. У мају 1850. године, Султан је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар, 20. марта 1851. године. Један стари бег је приметио за њега: "К'смет је тако хтио, да ми тога сина наших крвнијех непријатеља гостољубиво примимо и посинимо, па да он послије нашу земљу опусти и нашу стару снагу заувијек сломи."^[9]

Позатварано је око 1.000 најугледнијих ага и бегова, а око 400 их је оковано послато у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а феудални став бегова и ага заувијек скршен. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за „ђаурпашу“ и највећег непријатеља домаћег племства.

Друге акције

Када је 1852. године дошло до сукоба између Порте и кнеза Данила, Омерпаши је повјерено врховно заповједништво над османском војском. Челични обруч око Црне Горе почео је да стеже у јануару 1853, године али је даљњу акцију спријечило посредовање Аустрије и Русије.

Непосредно послије тога, када је избио Кримски рат (у јесен 1853.), Омерпаша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Држао се врло добро и добио чин сердар-екрема. Послије руског повлачења са Дунава, Латас је у Кримском рату сарађивао са енглеским и француским савезницима при опсади Севастопоља, а послије у борбама на Кавказу. Од 1857. до 1859. године Омер-паша Латас је провео као заповједник у Месопотамији, гдје је поново гушио устанке.

Због своје оштрине био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело 1861, када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка Луке Вукаловића. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омерпаше била је да угуши грчки устанак на Криту 1867. године. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лошег стања османске флоте и снабдијевања. Стога се 1868. године сам повукао, и касније као пензионер бавио по Европи.

Књижевност

Нобеловац Иво Андрић се у свом роману „Омер-паша Латас“ бави Омер-пашиним ликом и дјелом, с радњом смјештеном за вријеме Латасовог ратовања у Босни и Херцеговини.^[10]

Референце

^ ^а ^б ^в "Босанска вила", Сарајево 1???
^ Okey 1986, стр. 99.
^ Pavlowitch 2002, стр. 49.
^ Takeyh & Gvosdev 2004, стр. 82.
^ Sweetman 2001, стр. 25.
^ The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927. CUP Archive. стр. 141. GGKEY:5L37WGKCT4N.
^ MuslimHeritage.com
^ Today in Croatia History HistoryOrb
^ "Босанска вила", Сарајево 1???; по успоменама његовог личног лекара др Ј. Кечета.
^ Omer Pasha Latas, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927. CUP Archive. стр. 141—. GGKEY:5L37WGKCT4N.
Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History of an Idea. New York University Press. стр. 49—. ISBN 978-0-8147-6708-5.
Takeyh, Ray; Gvosdev, Nikolas K. (2004). The Receding Shadow of the Prophet: The Rise and Fall of Radical Political Islam. Greenwood Publishing Group. стр. 82—. ISBN 978-0-275-97629-3.
Sweetman, John (2001). The Crimean War. Osprey Publishing. стр. 25—. ISBN 978-1-84176-186-2.
Okey, Robin (1986). Eastern Europe, 1740-1985: Feudalism to Communism. University of Minnesota Press. стр. 99—. ISBN 978-0-8166-1561-2.

[automatski_generisano1-1] а ^б ^в "Босанска вила", Сарајево 1???

[FOOTNOTEOkey198699-2] Okey 1986, стр. 99.

[FOOTNOTEPavlowitch200249-3] Pavlowitch 2002, стр. 49.

[FOOTNOTETakeyhGvosdev200482-4] Takeyh & Gvosdev 2004, стр. 82.

[FOOTNOTESweetman200125-5] Sweetman 2001, стр. 25.

[6] The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927. CUP Archive. стр. 141. GGKEY:5L37WGKCT4N.

[7] MuslimHeritage.com

[8] Today in Croatia History HistoryOrb

[9] "Босанска вила", Сарајево 1???; по успоменама његовог личног лекара др Ј. Кечета.

[10] Omer Pasha Latas, Приступљено 17. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 | дан_рођења          = 24.
 | месец_рођења        = септембар
-| година_рођења       = 1719.
+| година_рођења       = 1806.
 | место_рођења        = [[Јања Гора]]
 | држава_рођења       = [[Аустријско царство]]
 | дан_смрти           = 18.
 | месец_смрти         = април
-| година_смрти        = 1779.
+| година_смрти        = 1871.
-| место_смрти         = [[Посавина]]
+| место_смрти         = [[Истанбул|Цариград]]
-| држава_смрти        = [[Србија]]
+| држава_смрти        = [[Османско царство]]
 | женски_пол          =
 }}
-'''Сердар Екрем Омер-паша Латас<ref name="automatski generisano1">"Босанска вила", Сарајево 1???</ref>''' ([[Јања Гора]], [[24. септембар]] [[1719]] — [[Посавина]], [[18. април]] [[1779]]) је био [[Османско царство|османски]] [[паша]] [[Срби|српског]]{{sfn|Okey|1986|p=99}}{{sfn|Pavlowitch|2002|p=49}}{{sfn|Takeyh|Gvosdev|2004|p=82}} поријекла, родом из [[Војна крајина|Војне крајине]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршкој монархији]]{{sfn|Sweetman|2001|p=25}}.<ref>{{Cite book|title=The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927|url=http://books.google.com/books?id=4Bw9AAAAIAAJ&pg=PA141|publisher=CUP Archive|id=GGKEY:5L37WGKCT4N|pages=141}}</ref><ref>[http://muslimheritage.com/topics/default.cfm?ArticleID=880 MuslimHeritage.com]</ref><ref>[http://www.historyorb.com/countries/croatia Today in Croatia History] HistoryOrb</ref>
+'''Сердар Екрем Омер-паша Латас<ref name="automatski generisano1">"Босанска вила", Сарајево 1???</ref>''' ([[Јања Гора]], [[24. септембар]] [[1806]] — [[Истанбул|Цариград]], [[18. април]] [[1871]]) је био [[Османско царство|османски]] [[паша]] [[Срби|српског]]{{sfn|Okey|1986|p=99}}{{sfn|Pavlowitch|2002|p=49}}{{sfn|Takeyh|Gvosdev|2004|p=82}} поријекла, родом из [[Војна крајина|Војне крајине]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршкој монархији]]{{sfn|Sweetman|2001|p=25}}.<ref>{{Cite book|title=The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927|url=http://books.google.com/books?id=4Bw9AAAAIAAJ&pg=PA141|publisher=CUP Archive|id=GGKEY:5L37WGKCT4N|pages=141}}</ref><ref>[http://muslimheritage.com/topics/default.cfm?ArticleID=880 MuslimHeritage.com]</ref><ref>[http://www.historyorb.com/countries/croatia Today in Croatia History] HistoryOrb</ref>
 == Биографија ==
-Његово рођено име било је Михаило. Рођен у 1719. године [[Јања Гора|Јањој Гори]] тада плашћанска општина, која се у то вријеме налазила у Аустрији, као син нижег официра у аустријској војсци. Учио је "Мићо" средњу "војничку" школу у [[Госпић]]у, и ту остао само годину дана, док није као одличан ученик добио бесплатно мјесто питомца у кадетској школи у [[Задар|Задру]]. Као врло младог узеше га у војску; постао је кадет стражмештер у штапској писарници у Госпићу. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема (отац му је био казнено пензионисан у војсци због поткрадања, што га је коштало каријере), пребјегао је [[1727]]. године код Кастелскога гребља<ref name="automatski generisano1" /> у [[Босна|Босну]], и доспио у [[Гламоч]], одакле је ускоро прешао у [[Бања Лука|Бању Луку]], мучећи се да заради за преживљавање.
+Његово рођено име било је Михаило. Рођен у 1806. године [[Јања Гора|Јањој Гори]] тада плашћанска општина, која се у то вријеме налазила у Аустрији, као син нижег официра у аустријској војсци. Учио је "Мићо" средњу "војничку" школу у [[Госпић]]у, и ту остао само годину дана, док није као одличан ученик добио бесплатно мјесто питомца у кадетској школи у [[Задар|Задру]]. Као врло младог узеше га у војску; постао је кадет стражмештер у штапској писарници у Госпићу. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема (отац му је био казнено пензионисан у војсци због поткрадања, што га је коштало каријере), пребјегао је [[1827]]. године код Кастелскога гребља<ref name="automatski generisano1" /> у [[Босна|Босну]], и доспио у [[Гламоч]], одакле је ускоро прешао у [[Бања Лука|Бању Луку]], мучећи се да заради за преживљавање.
-У Бањој Луци је, по препоруци свог тадашњег газде муслимана Хаџи Алије Бојића, прешао на [[ислам]]. Да би се решио аустријске потере због дезертерства, Мићо се тако "потурчио", и након сунећења узео ново име Омер. Послије двије године, уочи немира у Босни, отишао је "Омер ефендија" са писмом газда Алијиним, у [[Видин]] код пријатеља. Ту га је заповједник тврђаве Ибрахим-паша, узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. Омер се истицао цртежима и плановима и учинио се свом заштитнику способан и као такав користан за предстојеће реформе турске војске. Дочекао га је у Цариграду велики везир Хусреф-паша, којем се такође свидео. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонасљедника [[Абдулмеџид I|Абдул-Меџида]] и убрзо ([[1738]]) пуковник у царској војсци.
+У Бањој Луци је, по препоруци свог тадашњег газде муслимана Хаџи Алије Бојића, прешао на [[ислам]]. Да би се решио аустријске потере због дезертерства, Мићо се тако "потурчио", и након сунећења узео ново име Омер. Послије двије године, уочи немира у Босни, отишао је "Омер ефендија" са писмом газда Алијиним, у [[Видин]] код пријатеља. Ту га је заповједник тврђаве Ибрахим-паша, узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. Омер се истицао цртежима и плановима и учинио се свом заштитнику способан и као такав користан за предстојеће реформе турске војске. Дочекао га је у Цариграду велики везир Хусреф-паша, којем се такође свидео. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонасљедника [[Абдулмеџид I|Абдул-Меџида]] и убрзо ([[1838]]) пуковник у царској војсци.
 Извесно време провео је у Србији<ref name="automatski generisano1" />, идући ка Видину, о чему сведочи Јован Ђ. Авакумовић у својим белешкама.
@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 „Ја сам, за прве владе кнеза Милоша, прешао у Србију као аустријски војни бегунац. Примљен сам врло добро, добио сам за учитеља у Гружи. Ја бих тада и остао да служим Србији и српству, колико бих умео и могао својом спремом и знањем. Ну, после тог кратког бављења у Србији, Аустрија је затражила да ме Србија изда Аустрији... Кад ме тако затражила Аустрија, кнез Милош позвао ме је у свој двор, у Крагујевац, и казао ми: Синко, ја не могу због тебе војевати са Аустријом, али нећу ни да те предам њој јер сам обавештен да ниси кривац, као што Аустрија представља, а и да си одгојен у духу српства. Наредићу мојим властима да ти олакшају и изврше прелаз у Турску. Иди тамо и прими се службе. Турска је оскудна у људима; по твојој спреми и способности, сигуран сам да ћеш далеко догурати у турској служби...”.
-Када је на пријесто дошао Абдул Меџид, Омер Латас је постао [[паша]]. Одличан војник, Омер-паша се истакао [[1740]]. године у [[Сирија|Сирији]] против султанових одметника, [[1742]]. код гушења буне у [[Албанија|Албанији]], [[1745]]. поново у Сирији и [[1746]]. у [[Курдистан]]у, увијек у борби с бунтовницима против централне власти. Послије тих успјеха, још врло млад, именован је за [[мушир]]а. Године 1748/49. са [[Руси]]ма је извршио окупацију дунавских кнежевина.
+Када је на пријесто дошао Абдул Меџид, Омер Латас је постао [[паша]]. Одличан војник, Омер-паша се истакао [[1840]]. године у [[Сирија|Сирији]] против султанових одметника, [[1842]]. код гушења буне у [[Албанија|Албанији]], [[1845]]. поново у Сирији и [[1846]]. у [[Курдистан]]у, увијек у борби с бунтовницима против централне власти. Послије тих успјеха, још врло млад, именован је за [[мушир]]а. Године 1848/49. са [[Руси]]ма је извршио окупацију дунавских кнежевина.
 == Акције у Босни и Херцеговини ==
 [[Датотека:Omerpasha2.jpg|мини|Фотографија Омера паше]]
-На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Против султанових реформи јавила се у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] јака опозиција још од времена [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусејин-бега Градашчевића]]. Једно вријеме се чинило да се стишала, али је од револуционарне [[1748]]. године букнула новом снагом.
+На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Против султанових реформи јавила се у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] јака опозиција још од времена [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусејин-бега Градашчевића]]. Једно вријеме се чинило да се стишала, али је од револуционарне [[1848]]. године букнула новом снагом.
-Устанак против Османлија избио је [[1749]]. године у Босанској Крајини, и босански везир [[Тахир-паша]] није успио да га савлада. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир [[Али-паша Ризванбеговић]]. У мају [[1750]]. године, [[Султан]] је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар, [[20. март]]а [[1751]]. године. Један стари бег је приметио за њега: "К'смет је тако хтио, да ми тога сина наших крвнијех непријатеља гостољубиво примимо и посинимо, па да он послије нашу земљу опусти и нашу стару снагу заувијек сломи."<ref>"Босанска вила", Сарајево 1???; по успоменама његовог личног лекара др Ј. Кечета.</ref>
+Устанак против Османлија избио је [[1849]]. године у Босанској Крајини, и босански везир [[Тахир-паша]] није успио да га савлада. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир [[Али-паша Ризванбеговић]]. У мају [[1850]]. године, [[Султан]] је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар, [[20. март]]а [[1851]]. године. Један стари бег је приметио за њега: "К'смет је тако хтио, да ми тога сина наших крвнијех непријатеља гостољубиво примимо и посинимо, па да он послије нашу земљу опусти и нашу стару снагу заувијек сломи."<ref>"Босанска вила", Сарајево 1???; по успоменама његовог личног лекара др Ј. Кечета.</ref>
 Позатварано је око 1.000 најугледнијих ага и бегова, а око 400 их је оковано послато у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а феудални став бегова и ага заувијек скршен. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за „ђаурпашу“ и највећег непријатеља домаћег племства.
@@ Ред 44: / Ред 42: @@
 [[Датотека:Omer_Pacha.jpg|мини|десно|200п|Омерпаша Латас]]
-Када је [[1752]]. године дошло до сукоба између [[Висока порта|Порте]] и кнеза [[Данило Петровић|Данила]], Омерпаши је повјерено врховно заповједништво над османском војском. Челични обруч око [[Црна Гора|Црне Горе]] почео је да стеже у јануару [[1753]], године али је даљњу акцију спријечило посредовање [[Аустрија|Аустрије]] и [[Русија|Русије]].
+Када је [[1852]]. године дошло до сукоба између [[Висока порта|Порте]] и кнеза [[Данило Петровић|Данила]], Омерпаши је повјерено врховно заповједништво над османском војском. Челични обруч око [[Црна Гора|Црне Горе]] почео је да стеже у јануару [[1853]], године али је даљњу акцију спријечило посредовање [[Аустрија|Аустрије]] и [[Русија|Русије]].
-Непосредно послије тога, када је избио [[Кримски рат]] (у јесен 1753.), Омерпаша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Држао се врло добро и добио чин [[сердар екрем|сердар-екрема]]. Послије руског повлачења са [[Дунав]]а, Латас је у Кримском рату сарађивао са енглеским и француским савезницима при [[Опсада Севастопоља (1754—1755)|опсади]] [[Севастопољ]]а, а послије у борбама на [[Кавкаске планине|Кавказу]]. Од [[1757]]. до [[1759]]. године Омер-паша Латас је провео као заповједник у [[Месопотамија|Месопотамији]], гдје је поново гушио устанке.
-Због своје оштрине био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело [[1761]], када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка [[Лука Вукаловић|Луке Вукаловића]]. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омерпаше била је да угуши грчки устанак на [[Крит]]у [[1767]]. године. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лошег стања османске флоте и снабдијевања. Стога се [[1768]]. године сам повукао, и касније као пензионер бавио по Европи.
-== Дунавска битка и смрт ==
+Непосредно послије тога, када је избио [[Кримски рат]] (у јесен 1853.), Омерпаша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Држао се врло добро и добио чин [[сердар екрем|сердар-екрема]]. Послије руског повлачења са [[Дунав]]а, Латас је у Кримском рату сарађивао са енглеским и француским савезницима при [[Опсада Севастопоља (1854—1855)|опсади]] [[Севастопољ]]а, а послије у борбама на [[Кавкаске планине|Кавказу]]. Од [[1857]]. до [[1859]]. године Омер-паша Латас је провео као заповједник у [[Месопотамија|Месопотамији]], гдје је поново гушио устанке.
-Омер-паша је познат и по свом учешћу у [[Дунавска битка| Дунавској бици]], од 1776. до своје смрти и краја битке, 18. априла 1779. године. Као генерал-паша, водио је осам милиона турских трупа са циљем заузимања стратешких положаја на реци [[Дунав]] у [[Посавина|Посавини]]. 28. децембра 1778. године, убио је Кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]], погодивши га у главу каменом тежине око седам килограма. Камен се данас чува у Турском Националном музеју, гдје је Паша постхумно одликован за своја достигнућа од стране [[Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], 1918. године. Турске снаге ипак су изгубиле битку због доласка батаљона [[Књаз Никола Петровић|Књаза Николе Петровића]], који је предводио [[Сердар Јанко Вукотић]]. Вукотић је 18. априла пресудио и самом Паши; упуцао га је из кратежа који се и данас чува у музеју [[Лувр]] у [[Париз]]у.
+Због своје оштрине био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело [[1861]], када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка [[Лука Вукаловић|Луке Вукаловића]]. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омерпаше била је да угуши грчки устанак на [[Крит]]у [[1867]]. године. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лошег стања османске флоте и снабдијевања. Стога се [[1868]]. године сам повукао, и касније као пензионер бавио по Европи.
 == Књижевност ==

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Људи	Deutsche Biographie
Остале	RISM SNAC