Овидијеве Метаморфозе — разлика између измена
Грешка у куцању |
мНема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
[[Овидије]] је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''opus perpetuum'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита. |
[[Овидије]] је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''opus perpetuum'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита. |
||
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловоров цвет, о љубави Пирама и Тизбе, о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о Ниоби, [[ |
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловоров цвет, о љубави Пирама и Тизбе, о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о Ниоби, [[Дедал|Дедалу]] и [[Икар|Икару]], идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]]. |
||
==Референце== |
==Референце== |
||
[http://etext.lib.virginia.edu/latin/ovid/ovidillust.html Латински и енглески превод Метармофоза] |
[http://etext.lib.virginia.edu/latin/ovid/ovidillust.html Латински и енглески превод Метармофоза] |
||
Верзија на датум 4. август 2010. у 20:39
George Sandys's 1632 edition of Ovid's Metamorphosis Englished
Овидије, већ као зрео песник, објављује своје, обимом највеће дело, еп Метаморфозе. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је набијен фантастиком.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловоров цвет, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.
