Порторико — разлика између измена

Комонвелт Порторико
Estado Libre Asociado de Puerto Rico
Commonwealth of Puerto Rico
Комонвелт Порторико; Estado Libre Asociado de Puerto Rico; Commonwealth of Puerto Rico
	Застава Грб
	Крилатица: Juan es su nombre (Хуан му је име)
	Химна: La Borinqueña
Главни град	Сан Хуан
Службени језик	Шпански, енглески
Владавина
Облик државе	Република
— Председник	Барак Обама
— Гувернер	Луис Фортуњо
Историја
	‍
Географија
Површина	‍
— укупно	9,104 km2 (169)
— вода (%)	1.6
Становништво	‍
— 2007.	3,994,259 (127)
— густина	438.736,71 ст./km2
Економија
Валута	Амерички долар
Остале информације
Временска зона	UTC -4
Интернет домен	‍.pr‍
Позивни број	+1-787 и +1-939

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 18. август 2012. у 01:17

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:18_15_N_66_30_W_type:isle_region:PR_scale:1000000
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Комонвелт Порторико (шпа. Estado Libre Asociado de Puerto Rico; енгл. Commonwealth of Puerto Rico) је једно од острвских територија САД, острвска држава Кариба удружена са САД-ом. Састоји се од острва Порторико и више мањих острва, Вијекес, Кулебра, Кулебрита, Паломино, Мона и Монита. Порторико је најисточније и најмање острво Великих Антила.

Историја

Открио га је Кристифор Колумбо на свом другом путовању 1493. и тако постало део шпанских поседа. Петнаест година касније Хуан Понсе де Леон је почео са колонизовањем острва, што је довело до истребљења Индијанаца и насилног довођења црних робова из Африке.

Још пре добијања унутрашње аутономије 1897. од Шпаније, на острву је 1837. укинуто ропство.

Годину дана касније, 10. децембра 1898., Сједињене Америчке Државе су анектирале Порторико. То је била последица шпанско-америчког рата. Са доношењем Џонсовог акта (1917.) Порторико поново добија право на унутрашњу самоуправу, која се 1948. још проширује. 25. јула 1952. острво добија комонвелтски статус.

У гласањима 1967. и 1993. Порториканци су се изјаснили против независности и за наставак повезаности са САД. Реорганизацију у стандардну америчку савезну државу су одбили и предност су дали статусу из 1952. године.

Политика

Порторико је придружена слободна држава унутар САДа.

Парламент: Заступнички дом са 54 члана и Сенат са 28 чланова.
Директно се бира гувернер сваке 4. године.

Порториканци су грађани САД, али на изборима у САД немају гласачко право. У представничком дому Конгреса САД Порторико је заступљен са једним представником, али без права гласа.

На једном од малих острва испред Порторика, Виекуесу, морнарица САД-а је од Другог светског рата тестирала оружје, не обазирући се при томе превише на становништво и екологију. Грађани су повремено запоседали то подручје. Борили су се за тренутни прекид маневара, делом потпомогнути локалним политичарима. Муниција, међу осталим и оно са осиромашеним ураном и остаци хемикалија доводе, по њиховом мишљењу, до повећаног оболевања деце од рака као и других нежељених утицаја на здравље становништва. Након политичке борбе која је трајала десенијама, 2001. је постигнут договор са Владом САД, па је у мају 2003. почело повлачење војних снага САД са острва Виекуес.

Странке

Политичко поднебље у Порторику се разликује од америчког. Имају више странака које су својим деловањем окренуте пре свега унутрашњим проблемима Порторика.

Географија

Острво има много брдовитих подручја (60% површине), али има и подручја са прашумама, пустињама и плажама.

Највиши врх: Церро Ла Пунта (1.338 m)
Најдужа река: Ла Плата (80 km)

Острво је окружено врло дубоким деловима океана: дуж севера острва протеже се Порториканска бразда са дубином од 9.219 m у Атлантику, а на југу је венецуелански базен дубине 5.649 m у карипском мору.

Становништво

Становништво Порторика је подељено на 78 општина. Више од 80% од непуних 4 милиона становника Порторика су католици (практични католици су њих око 55%). Иако је острво део САД, само њих око 10% се изјашњава да су Американци. Већина (читавих 87%) сами себе виде као потомке Шпанаца или афричких робова. Као први језик, шпански говори више од 93%, а први језик је енглески само за њих 7%. На универзитетима се углавном предаје само на енглеском.

Привреда

Најважнији пољопривредни производи су им шећерна трска, банане, кафа, ананас и дуван, а важан је и риболов. Важније индустријске гране су прехрамбена производња, текстилна и цементна индустрија и производња машина, али је важан привредни фактор и туризам.

У Арецибу се у једној котлини налази Телескоп Арецибо, највећи радио-телескоп на свету.

Клима

На острву влада субтропска клима са просечном температуром од 28°C. Северна обала и виши делови острва имају редовне пљускове, док је јужни део релативно сув.