Подјеле Пољске

Пре Поделе. Пољско-литванска унија у доба највећег обима

Поделе Пољске одиграле су се у 18. веку и тим поделама престала је постојати Пољска (Пољско-литванска унија) као независна држава. Постојале су три поделе Пољске:

• 5. августа 1772.
• 23. јануара 1793.
• 24. октобра 1795.

Пољску су поделили Русија, Пруска и Хабзбуршка монархија

Увод

"Рејтан - Пад Пољске", уље на платну, рад Јана Матејак, 1866, 282 x 487 цм, краљевски дворац у Варшави

Крајем 18. века пре поделе Пољско-литванска унија није била потпуно суверена држава. Била је под великим утицајем Русије, тако да су руски цареви утицали на избор пољског краља. То се посебно односило на пољског краља Станислава Августа, који је једно време био и љубавник руске царице Катарине Велике.

За време владавине Владислава IV (1632—1648) развио се принцип либерум вета. Либерум вето је подразумевао да сваки посланик у пољском Сејму може да блокира закон. Закони су се доносили једногласно. Постало је јако тешко деловати под тим условима. Либерум вето је створио услове за распад Пољске. Стране дипломате би потплатиле једног посланика, а тај је онда могао да спречава доношење одлука у складу са захтевима страних сила. Држава је постала изузетно неефикасна.

За време Седмогодишњег рата, Пољска је остала неутрална, иако је имала симпатије за савез Француске, Аустрије и Русије. Дозволила је руској војсци да нападне Пруску преко Пољске. Фридрих Велики се осветио штампајући лажне пољске новчанице и на тај начин је Пољску економски тешко оштетио. Русија је контролисала велики део пољског племства, па је 1767. преко руског амбасадора у Варшави Николаса Репнина и Русији лојалног пољског племства, присилила Сејм на доношење Репниновог устава 1767. Пре тога су заробили и протерали неколико противника тога устава. На том заседању одлуке се нису доносиле принципом либерум вета, него принципом конфедералног Сејма, тј. већином. Новим уставом поништене су краљеве реформе из 1764. године. Новим уставом из 1767. и даље се гарантовао либерум вето. Међутим Пољско-литванска унија је присиљена да пред пруским захтевима тражи заштиту Русије. Пруска је захтевала део северозапада да би спојила своју територију око Кенигсберга са осталим територијама.

Прва подела Пољске (1772).

Репнин је захтевао верске слободе за православне и протестанте. То је изазвало жестоку реакцију католичке цркве и дошло је до рата Конфедерације из Бара са Русијом. Рат је трајао од 1768. до 1772. године. Конфедерацију из Бара представљало је пољско племство (шљахта), које је било незадовољно руским мешањем у пољске унутрашње ствари, а били су незадовољни и краљем. Пољско племство позивало је у помоћ стране силе. Тада је започео и рат Турске против Русије (1768—1774). Стране силе су се почеле мешати. Аустрија је у почетку помагала Пољаке.

Катарина Велика је тајном дипломатијом придобила Пруску и Аустрију. Три силе су склопиле договор да одржавају статус кво и да се не мењају пољски закони. Тај савез је касније постао познат и под именом "савез три црна орла", јер су све три велесиле имале црног орла у грбу. Пољаци су покушали да истерају стране силе у побуни Конфедерације из Бара (1768—1772), али нису имали никакве шансе против добро обучене руске војске, која их је тешко поразила. У то доба хаоса и украјински сељаци су се побунили 1768. и побили су шљахту и католичке, унијатске и јеврејске свештенике.

Прва подела Пољске

У Бечу је 19. фебруара 1772. склопљен договор о подели Пољске. У августу су исто време у Пољску ушле аустријска, руска и пруска војска и заузеле су оне области за које су се претходно договориле. Манифест о томе је издан 5. августа 1772. и изазвао је велико запрепаштење у већ исцрпљеној Пољској.

Војска Конфедерације из Бара није положила оружје. Упорно су бранили сваку тврђаву. Краков је пао тек 28. априла 1773. када га је заузео руски генерал Суворов. Помоћ Конфедерацији није стигла ни из Француске ни из Велике Британије иако су у њих полагали наде. Рат са Русијом и страним силама коштао је конфедерацију из Бара око сто хиљада војника, а земља је била у рушевина и без великога дела територија.

Подела Пољске је ратификована 22. септембра 1772. године. Фридрих Велики је био одушевљен територијалним добицима, а преузео је и бригу за своје нове поданике. Позвао је велики број католичких учитеља, а увео је и обавезу да пруски престолонаследник мора знати пољски.

Друга подела Пољске (1793)

Поделом је Пољска изгубила 30% територије са око 4 милиона становника. Најважнији део је отишао Хабзбуршкој монархији. Када су завршили поделу територија стране силе су захтевале од пољског краља и сејма (пољске скупштине) да одобре те одлуке. Краљ се обратио земљама западне Европе за помоћ. Помоћ од запада није стизала, а стране војске су заузеле Варшаву да би оружјем присилили на усвајање одлука које њима одговарају. Представници Катарине Велике су похапсили и протерали у Сибир оне посланике у Сејму, који су се залагали против одлука великих сила. Локалне скупштине су одбијале да изаберу делегате за Сејм, али након некога времена сакупљен је кворум за Сејм.

Седнице Сејма је водио председник Сејма Адам Понински, који је одлучио да се не примењује либерум вето, него принцип конфедералног Сејма. Такав Сејм је изабрао комисију тридесеторице, која се требала бавити различитим питањима у име Сејма. Комисија је 18. септембра 1773. формално потписала са се слаже са поделом Пољске.

Пољска се губитком територија нашла у тешкој ситуацији. Пруска је добила контролу над 80% увоза и извоза Пољско-литванске уније. Пруска је искористила прилику, па је наметнула високе дажбине за пролаз робе преко сада пруске територије.

Друга подела Пољске

Три поделе Пољске на једној мапи

До 1790, стање у Пољској се толико погоршало да је била присиљена да уђе у савез са Пруском. Потписан је пољско-пруски пакт 1790. године. Услови пакта су били такви да је постала неизбежна нова подела Пољске.

Пољска је 3. маја 1791. донела либерални Мајски устав, по коме су одвојене законодавна, извршна и правна власт. Елиминисане су злоупотребе из Репниновог устава из 1767. године. Мајским уставом је уведена једнакост племства и грађана, а по први пут сељаци су под заштитом власти од злоупотреба у систему кметства. Русија је била љута због доношења устава, јер Пољску је посматрала као једну верзију свога протектората. Русија се удружила са конфедерацијом из Тарговице, делу племства, који се противио уставу. Започео је Пољско-руски рат 1792. Пруска је издала Пољску, па је Русија лако поразила Пољску.

Друга подела Пољске је изведена 23. јануара 1793. године.

Трећа подела Пољске

Главни чланак: Кошћушков устанак

Спољашње везе

• The Partitioning Of Poland - historical forum
• [http://www.euratlas.net/cartogra/pologne/index.html An antique map of Poland before the Partitions