Пређи на садржај

Паразитизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Синтакса – параметар у наводницима.
.
Ред 5: Ред 5:


Попут предације, паразитизам је тип [[Consumer-Resource Systems|интеракције потрошача и ресурса]],<ref name="pmid21199247">{{cite journal | last=Getz |first=W. M. | title=Biomass transformation webs provide a unified approach to consumer-resource modelling | journal=Ecology Letters | volume=14 | issue=2 | pages=113–124 | year=2011 | pmid=21199247 | pmc=3032891 | doi=10.1111/j.1461-0248.2010.01566.x}}</ref> али за разлику од [[Predacija|предатора]], паразити су, изузев паразитоида, типично много мањи од својих домаћина, не убијају их, и често живе у или на својим домаћинима током дугог периода. Паразити животиња су високо [[Generalist and specialist species|специјализовани]] и [[Репродукција|размножавају]] се брже од својих домаћина. Класични примери укључују интеракцију између [[кичмењаци|кичмењачког]] домаћина и [[пантљичара|пантљичаре]], [[метиљ]]а, врста рода -{''[[Plasmodium]]''}- које узрокују маларију и [[buve|бува]].
Попут предације, паразитизам је тип [[Consumer-Resource Systems|интеракције потрошача и ресурса]],<ref name="pmid21199247">{{cite journal | last=Getz |first=W. M. | title=Biomass transformation webs provide a unified approach to consumer-resource modelling | journal=Ecology Letters | volume=14 | issue=2 | pages=113–124 | year=2011 | pmid=21199247 | pmc=3032891 | doi=10.1111/j.1461-0248.2010.01566.x}}</ref> али за разлику од [[Predacija|предатора]], паразити су, изузев паразитоида, типично много мањи од својих домаћина, не убијају их, и често живе у или на својим домаћинима током дугог периода. Паразити животиња су високо [[Generalist and specialist species|специјализовани]] и [[Репродукција|размножавају]] се брже од својих домаћина. Класични примери укључују интеракцију између [[кичмењаци|кичмењачког]] домаћина и [[пантљичара|пантљичаре]], [[метиљ]]а, врста рода -{''[[Plasmodium]]''}- које узрокују маларију и [[buve|бува]].

== Еволуционе стратегије ==
{{see also|Паразитологија}}
{{anchor|Endoparasite}}{{anchor|Ectoparasite}}{{anchor|Semiparasite}}

=== Основни концепти ===
{{further|Паразитски животни циклус}}{{рут}}
[[File:Taenia solium tapeworm scolex with its four suckers and two rows of hooks 5262 lores.jpg|thumb|Head (scolex) of [[tapeworm]] ''[[Taenia solium]]'', an [[intestinal parasite]], has hooks and [[sucker (zoology)|suckers]] to attach to its [[host (biology)|host]]]]

Parasitism is a kind of [[symbiosis]], a close and persistent long-term biological interaction between a parasite and its host. Unlike [[saprotroph]]s, parasites feed on living hosts, though some parasitic fungi, for instance, may continue to feed on hosts they have killed. Unlike [[commensalism]] and [[mutualism (biology)|mutualism]], the parasitic relationship harms the host, either feeding on it or, as in the case of intestinal parasites, consuming some of its food. Because parasites interact with other species, they can readily act as [[Disease vector|vectors]] of pathogens, causing [[parasitic disease|disease]].<ref>{{cite book |title=Overview of Parasitology |url=http://parasite.org.au/para-site/introduction/introduction-essay.html |publisher=Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology |date=July 2010 |isbn=978-1-8649999-1-4 | quote=Parasitism is a form of symbiosis, an intimate relationship between two different species. There is a biochemical interaction between host and parasite; i.e. they recognize each other, ultimately at the molecular level, and host tissues are stimulated to react in some way. This explains why parasitism may lead to disease, but not always.}}</ref><ref name="SuzukiSasaki2019">{{cite journal |last1=Suzuki |first1=Sayaki U. |last2=Sasaki |first2=Akira |title=Ecological and Evolutionary Stabilities of Biotrophism, Necrotrophism, and Saprotrophism |journal=The American Naturalist |volume=194 |issue=1 |year=2019 |pages=90–103 |issn=0003-0147 |doi=10.1086/703485|pmid=31251653 |s2cid=133349792 |url=http://pure.iiasa.ac.at/id/eprint/15927/1/703485.pdf }}</ref> [[Predation]] is by definition not a symbiosis<!--def: a long-term relnship-->, as the interaction is brief, but the entomologist [[E. O. Wilson]] has characterised parasites as "predators that eat prey in units of less than one".<ref name=Wilson2014 />

Within that scope are many possible strategies. [[Taxonomist]]s classify parasites in a variety of overlapping schemes, based on their interactions with their hosts and on their [[Biological life cycle|life cycles]], which are sometimes very complex. An [[obligate parasite]] depends completely on the host to complete its life cycle, while a [[facultative parasite]] does not. Parasite life cycles involving only one host are called "direct"; those with a definitive host (where the parasite reproduces sexually) and at least one intermediate host are called "indirect".<ref>{{cite web |url=http://plpnemweb.ucdavis.edu/nemaplex/General/animpara.htm |title=A Classification of Animal-Parasitic Nematodes |work=plpnemweb.ucdavis.edu |access-date=25 February 2016 |archive-date=6 October 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171006152348/http://plpnemweb.ucdavis.edu/nemaplex/General/animpara.htm |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal |last=Garcia |first=L. S. |title=Classification of Human Parasites, Vectors, and Similar Organisms |journal=Clinical Infectious Diseases |year=1999 |volume=29 |issue=4 |pages=734–746 |pmid=10589879 |doi=10.1086/520425|doi-access=free}}</ref> An '''endoparasite''' lives inside the host's body; an '''ectoparasite''' lives outside, on the host's surface.<ref name=Para-Site>{{cite book |title=Overview of Parasitology |url=http://parasite.org.au/para-site/introduction/introduction-essay.html |publisher=Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology |date=July 2010 |isbn=978-1-8649999-1-4}}</ref> '''Mesoparasites'''—like some [[copepod]]s, for example—enter an opening in the host's body and remain partly embedded there.<ref>{{cite journal |last1=Vecchione |first1=Anna |last2=Aznar |first2=Francisco Javier |title=The mesoparasitic copepod Pennella balaenopterae and its significance as a visible indicator of health status in dolphins (Delphinidae): a review |journal=Journal of Marine Animals and Their Ecology |date=2008 |volume=7 |issue=1 |pages=4–11 |url=http://www.oers.ca/journal/volume7/issue1/briefCommunication.pdf |access-date=11 April 2018 |archive-date=10 April 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180410051646/http://www.oers.ca/journal/volume7/issue1/briefCommunication.pdf |url-status=dead }}</ref> Some parasites can be generalists, feeding on a wide range of hosts, but many parasites, and the majority of protozoans and [[helminth]]s that parasitise animals, are specialists and extremely host-specific.<ref name=Para-Site/> An early basic, functional division of parasites distinguished '''microparasites''' and '''macroparasites'''. These each had a [[mathematical model]] assigned in order to analyse the population movements of the host–parasite groupings.<ref name=Rollinson>{{cite book |last=Poulin |first=Robert |author-link=Robert Poulin (zoologist) |editor1=Rollinson, D. |editor2=Hay, S. I. |title=The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence |journal=Advances in Parasitology |url=https://books.google.com/books?id=9y4AlXka7t0C&pg=PA28 |year=2011 |volume=74 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-12-385897-9 |pages=27–28 |doi=10.1016/B978-0-12-385897-9.00001-X |pmid=21295676 }}</ref><ref name=PoulinRandhawa2015>{{cite journal |last1=Poulin |first1=Robert |author1-link=Robert Poulin (zoologist) |last2=Randhawa |first2=Haseeb S. |title=Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics |journal=Parasitology |date=February 2015 |volume=142 |issue=Suppl 1 |pages=S6–S15 |doi=10.1017/S0031182013001674 |pmc=4413784 |pmid=24229807}} {{open access}}</ref> The microorganisms and viruses that can reproduce and complete their life cycle within the host are known as microparasites. Macroparasites are the multicellular organisms that reproduce and complete their life cycle outside of the host or on the host's body.<ref name="Rollinson"/><ref>{{Cite web |url=https://search.credoreference.com/content/entry/bkeeem/parasitism/0 |title=Parasitism {{!}} The Encyclopedia of Ecology and Environmental Management |publisher=Blackwell Science |access-date=8 April 2018}}</ref>

Much of the thinking on types of parasitism has focussed on terrestrial animal parasites of animals, such as helminths. Those in other environments and with other hosts often have analogous strategies. For example, the [[snubnosed eel]] is probably a facultative endoparasite (i.e., it is '''semiparasitic''') that opportunistically burrows into and eats sick and dying fish.<ref name=Caira1997>{{cite journal |journal=Environmental Biology of Fishes |volume=49 |pages=139–144 |year=1997 |url=https://www.researchgate.net/publication/226076003 |title=Pugnose eels, ''Simenchelys parasiticus'' (Synaphobranchidae) from the heart of a shortfin mako, ''Isurus oxyrinchus'' (Lamnidae) |last1=Caira |first1=J. N. |last2=Benz |first2=G. W. |last3=Borucinska |first3=J. |last4=Kohler |first4=N. E.| doi=10.1023/a:1007398609346 |s2cid=37865366 }}</ref> [[phytophagous|Plant-eating]] insects such as [[scale insect]]s, [[aphid]]s, and [[caterpillar]]s closely resemble ectoparasites, attacking much larger plants; they serve as vectors of bacteria, fungi and viruses which cause [[plant pathology|plant diseases]]. As female scale insects cannot move, they are obligate parasites, permanently attached to their hosts.<ref name="Rollinson"/>

The sensory inputs that a parasite employs to identify and approach a potential host are known as "host cues". Such cues can include, for example, vibration,<ref>{{cite journal |last=Lawrence |first=P. O. |year=1981 |title=Host vibration—a cue to host location by the parasite, ''Biosteres longicaudatus'' |journal=Oecologia |volume=48 |issue=2 |pages=249–251 |pmid=28309807 |doi=10.1007/BF00347971 |bibcode=1981Oecol..48..249L |s2cid=6182657 }}</ref> exhaled [[carbon dioxide]], skin odours, visual and heat signatures, and moisture.<ref>{{cite journal |last=Cardé |first=R. T. |year=2015 |title=Multi-cue integration: how female mosquitoes locate a human host|journal=Current Biology |volume=25 |issue=18 |pages=R793–R795 |doi=10.1016/j.cub.2015.07.057 |pmid=26394099 |doi-access=free }} {{open access}}</ref> Parasitic plants can use, for example, light, host physiochemistry, and volatiles to recognize potential hosts.<ref>{{cite journal |last1=Randle |first1=C. P. |last2=Cannon |first2=B. C. |last3=Faust |first3=A. L. |display-authors=etal |year=2018 |title=Host Cues Mediate Growth and Establishment of Oak Mistletoe (Phoradendron leucarpum, Viscaceae), an Aerial Parasitic Plant |journal=Castanea |volume=83 |issue=2 |pages=249–262 |doi=10.2179/18-173 |s2cid=92178009 }}</ref>


== Подела паразита ==
== Подела паразита ==

Верзија на датум 7. септембар 2022. у 04:39

Шаблон:Short description

Рибљи паразит, изопод Cymothoa exigua, замењује језик рибе из рода Lithognathus

У еволуционој биологији, паразитизам (грч. para = „поред“ и sitos = „храна“) је таква врста интерспецијског односа у коме једна врста (паразит) живи на рачун друге (домаћина).[1] Као последица специфичног начина живота код паразита се јавља низ адаптација које се огледају у томе да неки органи закржљају или нестану, док се на њихов рачун развијају други. Последице присуства паразита по домаћина могу варирати од малих промена у понашању, преко очитих патолошких промена у ткивима, до смрти у неким случајевима. Ентомолог Е. О. Вилсон окарактерисао је паразите као „предаторе који једу плен у јединицама мањим од један”.[2] Паразити укључују протозое попут узрочника маларије, болести спавања и амебске дизентерије; животиње попут рударских глиста, ваши, комараца и вампирских шишмиша; гљивице као што су медне гљиве и узрочници дерматофитозе; и биљке попут имеле, вилине косице и воловотки. Постоји шест главних паразитских стратегија експлоатације животињских домаћина, а то су паразитска кастрација, директно преношена паразитизам (контактом), трофично преношени паразитизам (бити једен), паразитизам који се преноси векторима, паразитоидизам и микропредација.

Попут предације, паразитизам је тип интеракције потрошача и ресурса,[3] али за разлику од предатора, паразити су, изузев паразитоида, типично много мањи од својих домаћина, не убијају их, и често живе у или на својим домаћинима током дугог периода. Паразити животиња су високо специјализовани и размножавају се брже од својих домаћина. Класични примери укључују интеракцију између кичмењачког домаћина и пантљичаре, метиља, врста рода Plasmodium које узрокују маларију и бува.

Еволуционе стратегије

Види још: Паразитологија

Основни концепти

За више информација погледајте: Паразитски животни циклус
Head (scolex) of tapeworm Taenia solium, an intestinal parasite, has hooks and suckers to attach to its host

Parasitism is a kind of symbiosis, a close and persistent long-term biological interaction between a parasite and its host. Unlike saprotrophs, parasites feed on living hosts, though some parasitic fungi, for instance, may continue to feed on hosts they have killed. Unlike commensalism and mutualism, the parasitic relationship harms the host, either feeding on it or, as in the case of intestinal parasites, consuming some of its food. Because parasites interact with other species, they can readily act as vectors of pathogens, causing disease.[4][5] Predation is by definition not a symbiosis, as the interaction is brief, but the entomologist E. O. Wilson has characterised parasites as "predators that eat prey in units of less than one".[2]

Within that scope are many possible strategies. Taxonomists classify parasites in a variety of overlapping schemes, based on their interactions with their hosts and on their life cycles, which are sometimes very complex. An obligate parasite depends completely on the host to complete its life cycle, while a facultative parasite does not. Parasite life cycles involving only one host are called "direct"; those with a definitive host (where the parasite reproduces sexually) and at least one intermediate host are called "indirect".[6][7] An endoparasite lives inside the host's body; an ectoparasite lives outside, on the host's surface.[8] Mesoparasites—like some copepods, for example—enter an opening in the host's body and remain partly embedded there.[9] Some parasites can be generalists, feeding on a wide range of hosts, but many parasites, and the majority of protozoans and helminths that parasitise animals, are specialists and extremely host-specific.[8] An early basic, functional division of parasites distinguished microparasites and macroparasites. These each had a mathematical model assigned in order to analyse the population movements of the host–parasite groupings.[10][11] The microorganisms and viruses that can reproduce and complete their life cycle within the host are known as microparasites. Macroparasites are the multicellular organisms that reproduce and complete their life cycle outside of the host or on the host's body.[10][12]

Much of the thinking on types of parasitism has focussed on terrestrial animal parasites of animals, such as helminths. Those in other environments and with other hosts often have analogous strategies. For example, the snubnosed eel is probably a facultative endoparasite (i.e., it is semiparasitic) that opportunistically burrows into and eats sick and dying fish.[13] Plant-eating insects such as scale insects, aphids, and caterpillars closely resemble ectoparasites, attacking much larger plants; they serve as vectors of bacteria, fungi and viruses which cause plant diseases. As female scale insects cannot move, they are obligate parasites, permanently attached to their hosts.[10]

The sensory inputs that a parasite employs to identify and approach a potential host are known as "host cues". Such cues can include, for example, vibration,[14] exhaled carbon dioxide, skin odours, visual and heat signatures, and moisture.[15] Parasitic plants can use, for example, light, host physiochemistry, and volatiles to recognize potential hosts.[16]

Подела паразита

Према броју домаћина у којима паразитирају, паразите можемо делити на:

  • моноксене (monoxenes) који паразитирају само у једној врсти домаћина (каква је нпр. човечија глиста);
  • хетероксене (heteroxenes) који живе на рачун два или више домаћина при чему се разликују два типа домаћина:
    • стални (дефинитивни) у коме паразитирају одрасле јединке
    • прелазни у коме живе ларве;
  • аутохетероксене који цео животни циклус (јаје, ларва, адулт) проводе у једном домаћину, као што то чини нпр. трихинела

Однос паразита према домаћину може бити:

  1. услован (факултативан) паразитизам када могу да живе слободно или паразитски и организму домаћина не наносе ниаккву штету:
  2. прави (облигатни) паразитизам када живе на рачун домаћина.

У погледу места у домаћину у коме паразитирају деле се на:

  • Ектопаразити или спољашњи паразити су паразити који живе на кожи, длаци и перју својих домаћина. Према врсти домаћина у или на којем живе, паразити се деле на строго специфичне и не строго специфичне. Паразити из прве групе живе у веома ограниченом броју врста или само у једној врсти домаћина. Паразити из друге групе налазе услове за живот у већем броју врста домаћина.
  • Ендопаразити или унутрашњи паразити су паразити који живе у унутрашњим органима и ткивима домаћина. Током процеса развоја у домаћину многе врсте паразита пролазе (мигрирају) кроз различите органе док не стигну до места свог сталног боравка (локализације). Међутим, неке врсте могу током своје миграције да буду ендопаразити, а затим ектопаразити. Неке врсте ендопаразита могу повремено или стално насељавати саме ћелије појединих ткива и називају се ендоглобуларни паразити.

Према времену проведеном у домаћину деле се на:

  • перменентне који већи део или читав животни век проводе паразитирајући
  • интермитентни (темпорарни) који у домаћину проводе само одређено време потребно да би задовољили своје потребе

Адаптације на паразитски начин живота

Паразитизам је еволуциони процес током кога су развиле одређене особине као резултат прилагођавања на специфичне услове живота:

Паразитске болести животиња

Када се код инфицираних животиња клинички испољава паразитизам нарушавањем здравственог стања те животиње[17], онда говоримо о паразитским болестима.

Аналогно заразним болестима, према броју животиња које су оболеле разликују се:

  • ензоотије, када су у питању појединачни случајеви инфекције на ограниченом простору;
  • епизоотије, захватају већи број животиња на подручју једне државе или шире;
  • панзоотије, када су инфекцијом захваћене животиње једног континента или чак инфекција прелази и на суседни континент; јако ретко јављају
Главни чланак: паразитске болести

Види још

Референце

  1. ^ Poulin 2007, стр. 4–5.
  2. ^ а б Wilson, Edward O. (2014). The Meaning of Human Existence. W. W. Norton & Company. стр. 112. ISBN 978-0-87140-480-0. „Parasites, in a phrase, are predators that eat prey in units of less than one. Tolerable parasites are those that have evolved to ensure their own survival and reproduction but at the same time with minimum pain and cost to the host.” 
  3. ^ Getz, W. M. (2011). „Biomass transformation webs provide a unified approach to consumer-resource modelling”. Ecology Letters. 14 (2): 113—124. PMC 3032891 Слободан приступ. PMID 21199247. doi:10.1111/j.1461-0248.2010.01566.x. 
  4. ^ Overview of Parasitology. Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology. јул 2010. ISBN 978-1-8649999-1-4. „Parasitism is a form of symbiosis, an intimate relationship between two different species. There is a biochemical interaction between host and parasite; i.e. they recognize each other, ultimately at the molecular level, and host tissues are stimulated to react in some way. This explains why parasitism may lead to disease, but not always.” 
  5. ^ Suzuki, Sayaki U.; Sasaki, Akira (2019). „Ecological and Evolutionary Stabilities of Biotrophism, Necrotrophism, and Saprotrophism” (PDF). The American Naturalist. 194 (1): 90—103. ISSN 0003-0147. PMID 31251653. S2CID 133349792. doi:10.1086/703485. 
  6. ^ „A Classification of Animal-Parasitic Nematodes”. plpnemweb.ucdavis.edu. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2016. 
  7. ^ Garcia, L. S. (1999). „Classification of Human Parasites, Vectors, and Similar Organisms”. Clinical Infectious Diseases. 29 (4): 734—746. PMID 10589879. doi:10.1086/520425 Слободан приступ. 
  8. ^ а б Overview of Parasitology. Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology. јул 2010. ISBN 978-1-8649999-1-4. 
  9. ^ Vecchione, Anna; Aznar, Francisco Javier (2008). „The mesoparasitic copepod Pennella balaenopterae and its significance as a visible indicator of health status in dolphins (Delphinidae): a review” (PDF). Journal of Marine Animals and Their Ecology. 7 (1): 4—11. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 4. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  10. ^ а б в Poulin, Robert (2011). Rollinson, D.; Hay, S. I., ур. The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence. Advances in Parasitology. 74. Academic Press. стр. 27—28. ISBN 978-0-12-385897-9. PMID 21295676. doi:10.1016/B978-0-12-385897-9.00001-X. 
  11. ^ Poulin, Robert; Randhawa, Haseeb S. (фебруар 2015). „Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics”. Parasitology. 142 (Suppl 1): S6—S15. PMC 4413784 Слободан приступ. PMID 24229807. doi:10.1017/S0031182013001674.  open access publication - free to read
  12. ^ „Parasitism | The Encyclopedia of Ecology and Environmental Management”. Blackwell Science. Приступљено 8. 4. 2018. 
  13. ^ Caira, J. N.; Benz, G. W.; Borucinska, J.; Kohler, N. E. (1997). „Pugnose eels, Simenchelys parasiticus (Synaphobranchidae) from the heart of a shortfin mako, Isurus oxyrinchus (Lamnidae)”. Environmental Biology of Fishes. 49: 139—144. S2CID 37865366. doi:10.1023/a:1007398609346. 
  14. ^ Lawrence, P. O. (1981). „Host vibration—a cue to host location by the parasite, Biosteres longicaudatus”. Oecologia. 48 (2): 249—251. Bibcode:1981Oecol..48..249L. PMID 28309807. S2CID 6182657. doi:10.1007/BF00347971. 
  15. ^ Cardé, R. T. (2015). „Multi-cue integration: how female mosquitoes locate a human host”. Current Biology. 25 (18): R793—R795. PMID 26394099. doi:10.1016/j.cub.2015.07.057 Слободан приступ.  open access publication - free to read
  16. ^ Randle, C. P.; Cannon, B. C.; Faust, A. L.; et al. (2018). „Host Cues Mediate Growth and Establishment of Oak Mistletoe (Phoradendron leucarpum, Viscaceae), an Aerial Parasitic Plant”. Castanea. 83 (2): 249—262. S2CID 92178009. doi:10.2179/18-173. 
  17. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2008. 

Литература

  • Combes, Claude (2005). The Art of Being a Parasite. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11438-5. 
  • Desowitz, Robert (1998). Who Gave Pinta to the Santa Maria?. Harvest Books. ISBN 978-0-15-600585-2. 
  • Poulin, Robert (2007). Evolutionary Ecology of Parasites. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12085-0. 
  • Zimmer, Carl (2001). Parasite Rex. Free Press. ISBN 978-0-7432-0011-0. 
  • Dr Nevenka Aleksić Parazitske Bolesti,Fkultet Veterinarske Medicine Beograd,2004
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Паразитск болести за четврти разред ветеринарске школе, др Љубомир Цветковић

Спољашње везе

Паразитизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паразитизам&oldid=25199822”