Паразитизам

Паразитизам' (је таква врста интерспецијског односа у коме једна врста живи на рачун друге. Паразит (грч. para - поред и sitos- храна) је живо биће које за време целог или једног дела свог живота живи на рачун других живих бића, тзв. домаћина. Паразит се храни на рачун домаћина узимајући његове сокове или ћелије (епителне, крвне и др.). Као последица специфичног начина живота код паразита се јавља низ адаптација које се огледају у томе да неки органи закржљају или нестану, док се на њихов рачун развијају други.

Подела паразита

Према броју домаћина у којима паразитирају деле се на:

1. моноксене (monoxenes) који паразитирају само у једној врсти домаћина (каква је нпр. Ascaris lumbricoides);

2. хетероксене (heteroxenes) који живе на рачан два или више домаћина при чему се разликују два типа домаћина :

• стални (дефинитивни) у коме паразитирају одрасле јединке
• прелазни у коме живе ларве.

Однос паразита према домаћину може бити:

1. услован (факултативан) паразитизам када могу да живе слободно или паразитски и организму домаћина не наносе ниаккву штету:

2. прави (облигатни) паразитизам када живе на рачун домаћина.

У погледу места у домаћину у коме паразитирају деле се на:

1.ектопаразите који живе на површини тела или у приступачним природним дупљама (нпр. шугарац);

2. ендопаразите који живе дубоко у шупљинама организма домаћина, у његовом ткиву или крви.