Пређи на садржај

Букурешт — разлика између измена

Координате: 44° 26′ 00″ С; 26° 06′ 00″ И / 44.433333° С; 26.1° И / 44.433333; 26.1
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.7.3) (Робот: додато ur:بخارسٹ
Ред 314: Ред 314:
[[udm:Бухарест]]
[[udm:Бухарест]]
[[uk:Бухарест]]
[[uk:Бухарест]]
[[ur:بخارسٹ]]
[[ug:بۇخارېست]]
[[ug:بۇخارېست]]
[[vec:Bùcarest]]
[[vec:Bùcarest]]

Верзија на датум 24. септембар 2012. у 17:15

Букурешт
рум. București
Датотека:Bucharest-Calea-Victoriei-Aerial-View.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
Основан1459.
Становништво
Становништво
 — 1.628.426
 — густина7.142,22 ст./km2
Агломерација2.000.000
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 00″ С; 26° 06′ 00″ И / 44.433333° С; 26.1° И / 44.433333; 26.1
Апс. висина60-90 m
Површина228 km2
Букурешт на карти Румуније
Букурешт
Букурешт
Букурешт на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникСорин Опреску
Веб-сајт
pmb.ro

Букурешт (рум. București) је главни град и индустријски, културни и трговински центар Румуније. Он се налази у јужном делу земље, у историјској покрајини Влашка, на реци Димбовици. Букурешт чини истоимени град-округ у Румунији, док га окружује у потпуности округ Илфов.

Букурешт носи епитет „Малог Париза“ или „Париза Истока“.

Букурешт се простире се на 228 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 1.628.426 становника[1]. То га чини шестим градом по величини у Европској унији ако се гледају управне границе самог града.

Географија

Поглед на град из сателита

Град Букурешт развио се у средишњем делу румунске покрајине Влашке и то у њеном источном делу, познатом као Мунтенија. Данас је главни град Румуније асиметрично постављен у оквиру граница земље. Тако је Букурешт од северне границе државе удаљен преко 500 km, док ка југу он удаљен свега 65 km од Дунава, који чини државну граниоцу ка Бугарској. Букурешт је удаљен 265 km од Црног мора.

Букурешт се образован у средишњем делу Влашке низије и надморска висина износи 88 метара. Терен у граду је раван до мало валовит. Град се данас налази на две реке, на Колентини и Дамбовици. Река Колентина пролази кроз само језгро града и делимично тече подземно (вештачки изграђени тунели), док река Дамбовица, која пролази кроз северни део града, гради низ од 7 језера, која су данас места слободног времена његових суграђана. Град је богат парковима, од којих је најпознатији Цишмиђу.

Клима

Клима у граду је умерено континентална, особена по топлим и сувим летима и хладним зимама.

Клима Букурешта
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,1
(62,8)
22,6
(72,7)
27,0
(80,6)
32,2
(90)
35,0
(95)
39,0
(102,2)
41,2
(106,2)
40,7
(105,3)
37,2
(99)
35,0
(95)
24,8
(76,6)
18,4
(65,1)
41,2
(106,2)
Средњи максимум, °C (°F) 1,5
(34,7)
4,1
(39,4)
10,5
(50,9)
18,0
(64,4)
23,3
(73,9)
26,8
(80,2)
28,8
(83,8)
28,5
(83,3)
24,6
(76,3)
18,0
(64,4)
10,0
(50)
3,8
(38,8)
16,5
(61,7)
Средњи минимум, °C (°F) −5,5
(22,1)
−3,3
(26,1)
0,3
(32,5)
5,6
(42,1)
10,5
(50,9)
14,0
(57,2)
15,6
(60,1)
15,0
(59)
11,1
(52)
5,7
(42,3)
1,6
(34,9)
−2,6
(27,3)
5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −24,0
(−11,2)
−26,1
(−15)
−19,9
(−3,8)
−7,0
(19,4)
−1,1
(30)
1,6
(34,9)
7,0
(44,6)
5,0
(41)
−3,0
(26,6)
−8,0
(17,6)
−18,8
(−1,8)
−25,6
(−14,1)
−26,1
(−15)
Количина падавина, mm (in) 40
(15,7)
36
(14,2)
38
(15)
46
(18,1)
70
(27,6)
77
(30,3)
64
(25,2)
58
(22,8)
42
(16,5)
32
(12,6)
49
(19,3)
43
(16,9)
595
(234,3)
Извор: worldweather.org, Погода и Клима

Историја

Букурешт 1837. г.
Смотра гарде испред краљевске палате у Букурешту почетком прошлог века

Подручје града Букурешта било је насељено још од праисторије. Међутим, као градско насеље Букурешт се спомиње тек крајем средњег века, па стога спада у најмлађе престоне градове Европе.

Букурешт се први пут спомиње 1459. године као „Утврђење од Букурештија" (Citadel of Bucureşti) и убрзо постаје седиште влашког војводе Влада III Дракуле. Ускоро град добија на значају и постаје такмац северно постављеном Трговишту, средњовековној престоници Влашке. Ово је делом било узроковано и чвршћим везивањем Влашке за Отоманско цартво преко Дунава.

Нестабилност и чести ратови на овом подручју у следћим вековима нису спречили раст и развој града. У 17. веку Букурешт су спалиле Османлије. После тога град се почео развијати у смеру који се и данас види у градској уличној мрежи са средиштем у четврти Липшани. Тада град постаје и најважније седиште Влашке, а сигурно после 1698. када се овде премешта Врховни суд Влашке. Ово није осигурало град, па је Букурешт током 18. и 19. века неколико пута био освајан од стране Хабзбурга и Русије, а 1848. године град је био поприште Револуције 1848/49..

Када су се 1861. Влашка и Молдавија ујединиле у краљевину Румунију Букурешт је постао престоница. Ово је дало полет граду и он је током следећих пола века доживео нагли успон и раст становништва. У развоју Букурешта краљевина се ослањала на Француску, па су у граду изграђене многе палате, булевари и паркови. Велики део зграда изградили су стране архитекте, најчешће Французи и Италијани. Тада је град добио надимке „Мали Париз" или „Париз Истока“. Развој града био је прекинут у Првом светском рату, када је град био под немачком окупацијом од 1916. до 1918. Међутим, после рата Букурешт постаје средиште тзв. „Велике Румуније“, једне од највећих држава у Европи, што је граду дало најгли успон и раст.

Током Другог светског рата град није много страдао, али је комунстички режим из корена изменио град. Посебно се ово везује за раздобље Николаја Чаушескуа (1965-89. г.), када је град доживео масовну рубанизацију и трансформацију добрим делом и разарањем старог и вредног урбаног ткива. Додатно, 1977. је град задесио снажан земљотрес, у коме је погинуло око 1500 људи и уништено много старих зграда.

Године 1989. десила Румунска револуција, која је била посебно „крвава" у Букурешту. Полсе тога град и државу задесиле су године дубоке кризе, па је Букурешт први пут у историји опао по броју становника у време мира. Од 2000. са брзим интеграцијама Румуније у ЕУ град је дожувео поново раст и брз развој. Данас је Букурешт велико градилиште.

Становништво

Центар града

Град Букурешт данас има око 2 милиона становника на градском подручју, док метрополитенско подручје обухвата око 2,6 милиона људи. Током развоја града број становника се кретао следећим темпом:

  • 1789. г. - 30.030
  • 1831. г. - 60.587
  • 1859. г. - 122.000
  • 1900. г. - 282.000
  • 1918. г. - 383.000
  • 1930. г. - 639.000
  • 1948. г. - 1.041.807
  • 1956. г. - 1.177.661
  • 1966. г. - 1.366.684
  • 1977. г. - 1.807.239
  • 1990. г. - 2.127.194
  • 2002. г. - 1.926.334 (8,9% становништва државе)
  • 2011. г. - 1.628.426[1]

Букурешт спада и у најхомогеније престонице Европе будући да етнички Румуни чине 97% становништва града, док су мањине Роми са 1,4% и Мађари са 0,3%. Некада значајни Грци, Армени и Јевреји данас броје симболичан број припадника. Претежна већина градског становништва је православна - 96,1%, од чега су четвртина активни верници.

Управна подела

Једна станица Букурештанског метроа

Град Букурешт чини истоимени град-округ у Румунији, док га окружује у потпуности округ Илфов. Град је подељен на 6 општина - сектора.

Саобраћај

Букурешт као милионски град има развијен јавни градски превоз. Градом саобраћају аутобуси, тролејбуси, трамваји, али је најважније превозно средство Букурештански метро са 4 метро линије.

Град је главни саобраћајни чвор у Румунији. У граду постоје три велике железничке станице, а на северном ободу града смештена су два међународно значајна аеродрома: већи Аеродром „Хенри Коанда“, некад Отопени и мањи Аеродром „Аурел Влајку“, некад Банеаса.

Култура

Као престоница велике државе Букурешт има веома развијен културни живот са бројним позориштима, музејима, библиотекама, галеријама, културним центрима. Ту су и државна опера и филхармонија.

Галерија


Референце

Спољашње везе

Шаблон:Wikitravel

Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA