Пређи на садржај

Београдска тврђава — разлика између измена

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м r2.6.4) (Робот додаје: be:Белградская крэпасць
Ред 249: Ред 249:


[[bg:Белградска крепост]]
[[bg:Белградска крепост]]
[[be:Белградская крэпасць]]
[[de:Festung von Belgrad]]
[[de:Festung von Belgrad]]
[[fr:Forteresse de Belgrade]]
[[fr:Forteresse de Belgrade]]

Верзија на датум 20. јул 2011. у 03:25

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44_49_24.96_N_20_27_1.8_E_type:landmark_region:CS
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

За парк око Београдске тврђаве, погледајте Калемегдан
Београдска тврђава
Датотека:Tvdjava iz vazduha.jpg
Поглед на тврђаву из ваздуха
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаГрад Београд
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанкаI-XVIII век
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
www.beogradskatvrdjava.co.rs

Београдска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегданским пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.

Положај

Тврђава се налази на врху 125,5 m високог завршног гребена шумадијске геолошке плоче.[1] Литице гребена гледају према Великом ратном острву и ушћу реке Саве у Дунав. Окружују је три улице: Булевар Петра Бојовића, Улица Тадеуша Кошћушког и Париска улица.

Изглед тврђаве

Основу тврђаве чине два дела:

  • Горњи Град - обухвата плато некадашњег римског каструма, византијског кастела односно Деспотовог Града и артиљеријска проширења према копну односно ка југу и истоку.
  • Доњи Град - обухвата Милутиново Западно Подграђе и Деспотово Подграђе на обали, артиљеријско проширење ка истоку.

Стратешки положај тврђаве

Београдска тврђава, а самим тим и сам Београд, има врло значајан стратешки положај у оквиру целокупне југоисточне Европе. Смештена је на граници Панонске низије и Балканског полуострва и раскрсница је путних праваца који су од давнива повезивали Цариград (Via Militaris) односно Солун (Via Egnatia) са унутрашњошћу европског континента. Поред копнених путева који се на том месту спајају, на њему се укрштају и пловни путеви оличени у Сави и поготово Дунаву који представља најзначајнију европску реку.

У локалном смислу гледано, тврђава се налази на крају гребенског платоа који се на том месту стрмо спушта ка ушћу Саве у Дунав. На тај начин је рекама спречен приступ тврђави са севера и истока Дунавом и запада Савом.

Прошлост Београдске тврђаве

Римски каструм

Главни чланак: Београдска тврђава у доба Римљана

Трагови насеља на простору Београдске тврђаве датирају још из неолита, да би се у доба Келта на простору данашње Карабурме развио прави град под именом Сингидунум.

Најстарије утврђење на месту данашње Београдске тврђаве подигнуто је највероватније између 6. и 11. године н. е. у време када су варварска племена почела да угрожавају северне границе Римског царства. Тада је на платоу од Народног музеја и Позоришта до Студентског парка [2] подигнуто утврђење од земљаних бедема и палисада које је касније, највероватније у II веку, прерасло у класични римски каструм који је чинио саставни део чувеног лимеса. Каструм је имао правоугаону основу димензија 560m са 350m и обухватао је данашњи Горњи Град са делом Калемегданског парка до данашње Париске улице. Током првих векова нове ере био је стално седиште IV Флавијеве легије. После поделе Римског царства 395. године тврђава улази у састав Источног римског царства под именом Сингидон, да би 441. године била разрушена у великом нападу Хуна. Теодорик Велики је осваја 471. године, да би је 498. године напустио током Остроготске сеобе на Апенинско полуострво.

Касноантичка односно рановизантијска утврда

Тврђава бива обновљена и ојачана нешто пре 535. године током владавине византијског цара Јустинијана I (527-565). Том приликом је њена површина сведена највероватније само на правоугаони простор данашњег Горњег Града. Око ње се током словенског насељавања на Балканско полуострво смештају Срби. Тврђаву су у VIII веку разорили Обри, после чега је она неко време била напуштена.

Средњовековна утврда

Не зна се поуздано када су обновљени бедеми и живот у Београдској тврђави, али је извесно да је у средином IX века постојало утврђено насеље. Оно је највероватније обухватало западни угао некадашње касноантичке утврде (простор будућег византијског Кастела и Деспотовог Града) као цитаделу утврђену каменом, док је остатак простора некадашње касноантичке утврде односно правоугаони простор Горњег Града био опасан земљаним бедемом са палисадом испред кога се налазио суви шанац чиме се Београдска тврђава није у многоме разликовала од већине осталих утврђења у Европи тог доба.

Рановизантијска (касноантичка) тврђава је била грађена од белог камена који је блијештао са свог уздигнутог положаја над панонском равницом, због чега су јој Срби дали назив Бели Град односно Београд под којим се тврђава и насеље први пут помињу 16. априлa 878. године у писму римског патријарха Јована VIII упућеног бугарском кану Борису (852-889).

Током векова тврђавом и градом управљају на смену Бугари, Византинци и Мађари, да би у XI веку поново дошла у руке Византијског царства после слома Самуиловог царства (1018). Пошто је град тада постао истурена гранична утврда Византије, некадашњи касноантички бедеми су обновљени.

Мађари су покушали да заузму град 1071. године, да би 1127. године успели на кратко да заузму град, али пошто нису били у стању да град задрже порушили су утврду и тако добијени материјал су искористили за утврђивање Земунског Града. За време владавине Манојла Комнина (1143-1180) Византинци заузимају Земун, а камен који је три деценије раније прешао Саву, враћен је и уграђен назад у Београдску тврђаву која у периоду од 1151. до 1165, године бива претворена у кастел у облику делтоида димензија око 135 m са око 60 m, смештеног на простору некадашње цитаделе.

Град 1183. или 1184. године пада у руке Мађара који владају њиме све до почетка XV века са малим прекидом од 1284. године је њиме управљао прво тзв. сремски краљ Драгутин (краљ Србије 1276-1282, краљ Срема 1282-1316), а потом и његов брат Милутин (1282-1321), да би га Мађари поново повратили 1319. године. Током своје владавине Милутин је проширио утврду на запад, спустивши бедеме до Саве (тзв. Западно Подграђе). Српски цар Душан (1331-1355) и касније кнез Лазар (1371-1389) су покушали да заузму тврђаву, али без успеха.

Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића

Датотека:Zapadna kapija.JPG
Краљ капија или Западна капија. Налази се испод Победника и изграђена је на месту старије, средњовековне капије у барокном стилу астуријске тврђаве.
Главни чланак: Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића

Вазалним уговор који је са мађарским краљем Жигмундом (1387-1437) закључио 1403. године српски деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) српска деспотовина је добила Београд и још неке области. Током његове управе градом, тврђава коју су Османлије 1397. године разрушиле је обновљена и значајно проширена у периоду од 1403. до 1407. године када је обновљен кастел који је претворен у деспотов утврђени дворац (1405), после чега је обновљено Западно Подграђе у коме је подигнуто Ратно пристаниште. Радови на проширењу утврде су трајали све до смрти деспота Стефана 1427. године, а у самом граду се од 1405. године налази престоница Србије која је до тада била у Крушевцу (види Град цара Лазара). Током Стефанове владавине у граду је обновљен:

  1. Манојлов кастел који је претворен у деспотов утврђени дворац са првобитном кулом Небојша као донжоном (окончано 1405)
  2. Западно Пограђе које је ојачано и уз које је подигнуто Ратно пристаниште (окончано 1407) док су као потпуно нови делови тврђаве у периоду од 1407. до 1427. године редом подизани:
  3. Горњи Град који је опасан системом двоструких бедема, попут ниског и задњег бедема у цариградским Теодосијевим бедемима
  4. Дубоки суви шанац испред Горњег града са копнене стране
  5. Доњи Град са Градским пристаништем чији је улаз чувала кула која је касније прерађена у данашњу кулу Небојшу

чиме је површина која је опасана бедемима за нешто мање од четврт века увећана десетоструко.

После Стефанове смрти, Београд бива враћен Мађарима који га додатно ојачавају због све веће опасности од Османлија, које су га три пута опседале:

Током своје владавине Мађари су додавали барбикане испред главних градских капија, истурени део утврде на истоку и прерадили су данашњу кулу Небојшу у типичну артиљеријску кулу тог доба.

Артиљеријско утврђење

Београдска тврђава 1895. године

Аустријанци освајају тврђаву 1688. године и почињу са опсежном обновом и прерадом из средњовековног у артиљеријско утврђење. Посао је поверен Андреју Корнару који га је већином привео крају 1696. године под Османлијама које су у међувремену повратиле град. Том приликом је током бомбардовања погођен барутни магацин смештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цео Деспотов Град. Међутим Корнарова решења су већ тада била застарела, а због сталних борби никада нису ни у потпуности завршена.

Аустријанци заузимају 1717. године Београд и у периоду од 1723. до 1736. године Швајцарац Никола Морес фон Доксат изводи велике преправке и дограђивања тврђаве у склопу којих је планирано и подизање додатних утврда на левим обалама Саве и Дунава која би била повезана са самом утврдом. Међутим тврђава је Београдским миром из 1739. године без борбе враћена Османлијама, а Аустријанци су били приморани да поруше новоизграђене бедеме у року од три (бастиона траса око вароши) односно шест (утврде у склопу тврђаве) месеци. По окончању тих радова град бива у јуну 1740. године предат Османлијама. Зарад потребе очувања својих северних граница Отоманска империја је морала да обнови и додатно утврду Београдску тврђаву, али је услед лошег финансијског стања у самом царству та обнова трајала преко две деценије и није унела ништа ново, већ је представљала поједностављену обнову тада већ застарелих Доксатових решења.

Београдска тврђава октобра 1789. године поново пада у аустријске руке, али већ 1791. године бива враћена Османлијама према одредбама Свиштовског мира.

Српски устаници под Карађорђем освајају тврђаву 1807. године и она остаје у саставу устаничке Србије све до пропасти Првог српског устанка 1813. године. Према уговору о Османлијском напуштању Србије кнезу Михајлу Обреновићу (1839-1842, 1860-1868) 19. априлa 1867. године бивају симболично предати кључеви Београдске тврђаве. Непосредно после овога утврда губи свој војни карактер, а од 1869. године цео простор некадашње тврђаве и њене околине почиње да се претвара у Калемегдански парк.

Простор тврђаве је страдао током бомбардовања за време Првог светског рата и том приликом су уништене скоро све зграде у њеној унутрашњости, а сами бедеми су претрпели тешка оштећења. Током Другог светског рата у склопу тврђаве су биле стациониране немачке окупационе снаге, да би се после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године у њу сместиле трупе ЈНА, које су је напустиле 1946. године када је цео простор тврђаве и парка стављен под заштиту државе.

Значајне године

Године градње и рушења

Деспотова капија са кулом где је смештена астрономска опсерваторија.

Године борби смена власти

Споменик Победник

Београдска тврђава данас

Београдска тврђава данас представља претежно типично артиљеријско утврђење, попут Петроварадина, али су у њој видљиви остаци и претходних епоха. Та разлика се најбоље види у материјалу градње:

Природњачки музеј

Тврђава је данас власништво државе Србије и под њеном је заштитом, а директну управу над њом има ЈП „Београдска тврђава“. Она је стално отворена за посетиоце, а у њеном склопу се налазе:

У склопу тврђаве се стално изводе како мала археолошка истраживања, тако и конзерваторски и реконструкциони радови.

Остаци римског каструма

Трагови римског каструма могу се данас у траговима видети у основи северног и западног бедема Горњег Града и чине их велики правилни тесаници.

Остаци Деспотовог града

Најочуванији део некадашњег Деспотовог Београда представља североисточни део Горњег Града који чини:

Поред тога значајни остатак представља и цео источни бедем Горњег и Доњег Града са остацима Источне капије Доњег Града, као и северни бедем Горњег Града.

Недалеко од Дефтердареве капије се могу видети темељи улазне куле и бедема Деспотовог Града са стубовима носачима моста којим се некада улазило у њега. На падини између северног бедема Горњег Града и платоа Малог Града простиру су се остаци митрополијског двора у оквиру кога се налазила и црква посвећена Богородици.

Кула Јакшића са бедемом

Капије

Спомен плоча посвећена Видин капији

Куле

Референце

  1. ^ Beograd u brojkama 2006
  2. ^ Марко Поповић, „Београдска тврђава“ (друго допуњено издање), Београд 2006. ISBN 86-908427-0-5

Литература

Види још

Спољашње везе

Београдска тврђава на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдска_тврђава&oldid=4566994”