Бирмингем — разлика између измена
Disambiguated: Западни Мидлендс → Западни Мидлендс (грофовија) (2) using Dab solver |
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
||
Ред 86: | Ред 86: | ||
[[Категорија:Градови у Енглеској]] |
[[Категорија:Градови у Енглеској]] |
||
{{Link GA|en}} |
Верзија на датум 24. март 2015. у 19:12
Бирмингем енгл. Birmingham | |
---|---|
Поглед на Бирмингем | |
Грб
| |
Административни подаци | |
Држава | |
Конститутивна земља | |
Регија | Западни Мидлендс |
Грофовија | Западни Мидлендс |
Становништво | |
Становништво | |
— 2007. | 989.141 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 29′ С; 1° 55′ З / 52.48° С; 1.91° З |
Површина | 267,77 km2 |
Позивни број | 0121 |
Веб-сајт | |
www.birmingham.gov.uk |
Бирмингем (енгл. Birmingham, IPA: /ˈbɜːmɪŋəm/) град је у Уједињеном Краљевству у Енглеској, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.
Према процени из 2007. у граду је живело 989.141 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.
Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, по дијалекатском имену града: Брамагем.
Бирмингем је етнички и културно веома шаролик град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.
Историја
На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.
Становништво
Према процени, у граду је 2008. живело 989.141 становника.
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
1.013.995 | 965.928[1] | 970.892[1] |
Економија
Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
Референце
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung