Бирмингем — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: додато my:ဘာမင်ဂမ်မြို့ |
м Робот: додато mzn:بیرمنگام |
||
| Ред 127: | Ред 127: | ||
[[mr:बर्मिंगहॅम]] |
[[mr:बर्मिंगहॅम]] |
||
[[my:ဘာမင်ဂမ်မြို့]] |
[[my:ဘာမင်ဂမ်မြို့]] |
||
[[mzn:بیرمنگام]] |
|||
[[nl:Birmingham (Engeland)]] |
[[nl:Birmingham (Engeland)]] |
||
[[no:Birmingham]] |
[[no:Birmingham]] |
||
Верзија на датум 17. јул 2012. у 19:10
 |
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:52_28_48_N_1_54_36_W_type:city(992100)_region:GB
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Бирмингем енгл. Birmingham | |
|---|---|
 Поглед на Бирмингем | |
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Конститутивна земља |  Енглеска |
| Регија | Западни Мидлендс |
| Грофовија | Западни Мидлендс |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 992.400 |
| — густина | 3.706,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 29′ С; 1° 55′ З / 52.48° С; 1.91° З |
| Површина | 267,77 km2 |
  Бирмингем Бирмингем на карти Уједињеног Краљевства | |
| Веб-сајт | |
| www.birmingham.gov.uk | |
Бирмингем (енгл. Birmingham) је град у Енглеској, односно Великој Британији, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.
Град Бирмингем има 992.400 становника, по процени из 2004. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.
Становници Бирмингема се популарно зову Брумиз (Brummies), а град има надимак Брум, по дијалекатском имену града: Брумагем.
Бирмингем је етнички и културно веома шарен град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба, Кинези и припадници мешаних раса.
Историја
На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауруиран.
Економија
Привреда града се данас заснива на произвидњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од 4 највеће британске банке су основане у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
