Бајка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. јул 2024. у 07:09

Illustration of the fairy tale character, Tom Thumb, on a hillside, next to a giant's foot. — Илустрација бајке Мали палад и огра Александра Зика из 1865. године

Бајка је посебна књижевна врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка.^[1]Назив бајка долази од речи бајати - чарати, лечити бољку тајанственим речима.^[2] У већини бајки између природног и натприродног, стварног и измишљеног нема правих супротности, односно прелаз из различитих светова за јунака је безболан и лако остварљив. Ликови су устаљени, типски. Присутни су карактеристични родбински односи, попут односа маћехе и пасторке или неколико браће, при чему је најмлађи обично носилац радње. Међу ликовима се, осим породичних, појављују и ликови који су носиоци неког друштвеног статуса, попут краљева, принчева, принцеза или слугу. Натприродна дешавања у бајкама играју важну улогу. Јунак бајке живи окружен чаролијама добрих вила и злих вештица, патуљака или џинова, змајева, аждаја и захвалних животиња.

Главни јунак бајке је носилац позитивних особина и најчешће руши неки табу или забрану. Радња бајке се заснива на враћању равнотеже која је на почетку бајке поремећена. У бајци се често прелазе велика пространства да би се задатак остварио. Бајке најчешће имају срећне завршетке, јер правда на крају тријумфује. За разлику од митова и легенди, бајка се не преноси као веродостојна повест. Она се казује као измишљена прича, у којој нема података о времену и месту збивања. Тако она обично почиње са Био једном, Био једном један цар. Јунак бајке је безимен, као и земља у коју ступа. Отуд се бајка лако преноси са поколења на поколење, од једног народа другоме, путујући, као и њени јунаци преко седам вода и седам гора. Системско записивање и издавање бајки започиње у Европи крајем XVII века. Од тада су и неки писци, угледајући се на стил усмене бајке, почели да пишу сличне маштовите приче, намењене првенствено деци.^[3]

Елементи бајке су уткани и у средњовековне витешке романе и у ренесансне епове, какав је Аристов "Бесни Роландо", једна од италијанских пародија старог француског јуначког спева "Еп о Роланду". Изложеност разним чаролијама бајословног света била је изражена већ у античком роману, какв је Апулејов "Златни магарац". Традицији таквог романа као што је "Етиопика" од Хелиодора припадају и разне љубавне повести које се завршавају венчањем заљубљених после низа чудесно савладаних препрека. Примећено је да се у ту схему добро уклапају и рани српски романи из пера Милована Видаковића.

У свету су најславније бајке браће Грим, Шарлa Перoа, Ханса Кристијанa Андерсена и Оскара Вајлда. Српске народне бајке је сакупио Вук Стефановић Караџић.

Дефиниција

A painting from the fairy tale "The Facetious Nights of Straparola", showing people observing as a person jumps inside a building. — Из бајке *The Facetious Nights of Straparola*, аутора Ђиовани Франческо Страпарола.

Иако је бајка посебан жанр у већој категорији народних прича, дефиниција која означава дело као бајку извор је значајног спора.^[4] Сам израз потиче од превода Мадам Долнојевог назива Conte de fées, први пут употребљеног у њеној збирци 1697.^[5] Свакодневни говор повезује бајке са причама о зверима и другим народним причама. Научници се разликују у погледу степена до којег би требало узети у обзир присуство вила и/или сличних митских бића (нпр. вилењака, гоблина, тролова, дивова, огромних чудовишта или сирена) као диференцијатор. Владимир Проп је у својој Морфологији народне приче критиковао уобичајено прављење разлике између „бајки“ и „прича о животињама“ на бази тога што многе приче садрже поред елемената фантастике и животиње.^[6] Упркос тога, за одабир дела за своју анализу, Проп је користио све руске народне приче класификоване као фолклорне, Арн–Томпсон–Атеров индекс 300–749, - у систему каталогизације који је направио такву разлику - да би се добио јасан скуп прича.^[7] Његова сопствена анализа идентификовала је бајке по елементима заплета, али то је само исто тако било критиковано, јер се анализа не може лако позабавити причама које не укључују трагање, а штавише, исти елементи заплета налазе се и радовима који нису бајке.^[8]

Да су ме питали, шта је бајка? Требало би да одговорим, прочитајте Ундине: то је бајка ... од свих бајки које знам, мислим да је Ундине најлепша.
— Џорџ Макдоналд, The Fantastic Imagination

Као што Стит Томпсон истиче, чини се да су животиње које говоре и присуство магије уобичајеније у бајци него саме виле.^[9] Међутим, пуко присуство животиња које говоре не чини причу бајком, посебно када је животиња очигледно маска на људском лицу, као у баснама.^[10]

У свом есеју „О бајковитим причама”, Џ. Р. Р. Толкин се сложио са искључењем „вила” из дефиниције, дефинишући бајке као приче о авантурама човека у Вилинској земљи, земљи вила, принчева и принцеза из бајки, патуљака, вилењака, и не само других магичних врсте, већ и многа друга чуда.^[11] Међутим, исти есеј искључује приче које се често сматрају бајкама, наводећи као пример Мајмуново срце, које је Ендру Ланг уврстио у Јоргованску књигу вила.^[10]

Стевен Свон Џоунс је идентификовао присуство магије као особину по којој се бајке могу разликовати од других врста народних прича.^[12] Дејвидсон и Чодри идентификују „трансформацију“ као кључну карактеристику жанра.^[13] Са психолошког гледишта, Жан Ширијак је у овим наративима заговарао неопходност фантастичног.^[14]

У погледу естетских вредности, Итало Калвино је навео бајку као најбољи пример „брзине” у књижевности, због економичности и језгровитости прича.^[15]

Историја жанра

A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children — Слика Гиставa Доре за илустровану бајку Мајка Гуска

Корени жанра потичу од различитих усмених прича које су део наслеђа европске културе. Жанр су први обележили ренесансни писци, попут Ђованија Франческа Страпароле и Ђанбатисте Басила, а стабилизован је кроз дела каснијих колекционара, попут Шарла Пероа и браће Грим.^[16] У овој еволуцији, име је настало када су précieuses почели да са писањем књижевних прича; Мадам Долној је измислила израз Конт де фе, или бајка, крајем 17. века.^[17]

Пре дефинисања жанра фантазије, многа дела која би се сада класификовала као фантазија названа су „бајке“, укључујући Толкиновог Хобита, Животињску фарму Џорџа Орвела и Чудесног чаробњака из Оза Л. Франка Баума.^[18] Заиста, Толкинова књига „О бајковитим причама” укључује расправе о Worldbuildingu и сматра се виталним делом критике фантазије. Иако се фантазија, а посебно поджанр фантазијске бајке, у великој мери ослања на мотиве фантазије из бајке,^[19] ови жанрови се сада сматрају различитим.

Види још

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 96. ISBN 86-331-2075-5.
^ Помозите бајкама у учењу језика
^ Теорија књижевности, Тартаља Иво, 1998
^ Heidi Anne Heiner, "What Is a Fairy Tale?
^ Windling, Terri (2000). „Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France”. Realms of Fantasy. Архивирано из оригинала 2014-03-28. г.
^ Propp, стр. 5
^ Propp, стр. 19
^ Swann Jones, p. 15.
^ Stith Thompson, The Folktale, p. 55, University of California Press, Berkeley Los Angeles London, 1977
^ ^а ^б Tolkien, стр. 15
^ Tolkien, стр. 10–11
^ The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination. Routledge. 2002. стр. 8. .
^ A companion to the fairy tale. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer. 2006. стр. 39..
^ „Psychoanalysis and Fairy-Tales”. Freudfile.org. Приступљено 13. 3. 2013.
^ Calvino, Italo (1988). Six Memos for the Next Millennium. Harvard University Press. стр. 36–37. ISBN 0-674-81040-6. .
^ Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, pp. xi–xii
^ Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, p. 858.
^ Attebery, Brian (22. 11. 1980). The Fantasy Tradition in American Literature. Indiana University Press. стр. 83. ISBN 0-253-35665-2. .
^ Martin, стр. 38–42

Литература

Attebery, Brian (22. 11. 1980). The Fantasy Tradition in American Literature. Indiana University Press. стр. 83. ISBN 0-253-35665-2.
Calvino, Italo (1988). Six Memos for the Next Millennium. Harvard University Press. стр. 36–37. ISBN 0-674-81040-6.
Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 96. ISBN 86-331-2075-5.
K.M. Briggs, The Fairies in English Tradition and Literature, University of Chicago Press, London, 1967.
A.S. Byatt, "Introduction", Maria Tatar, ed. Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (2004). The Annotated Brothers Grimm. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-05848-4.
Calvino, Italo (1980). Italian Folktales. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-15-645489-0.
Clute, John; John Grant (1997). The Encyclopedia of Fantasy. New York: St Martin's Press. ISBN 0-312-15897-1. . (Hardcover)
Degh, Linda (1991). „What Did the Grimm Brothers Give To and Take From the Folk?”. Ур.: McGlathery, James M. The Brothers Grimm and Folktale. University of Illinois Press. стр. 66—90. ISBN 9780252061912.
Drazen, Patrick (2003). Anime Explosion!: The What? Why? & Wow! of Japanese Animation. ISBN 1-880656-72-8.
García Carcedo, Pilar (2020): Entre brujas y dragones. Travesía comparativa por los cuentos tradicionales del mundo. Madrid: ed. Verbum. (Comparative study in Spanish about Fairy Tales in the world)
Martin, Philip (2002). The Writer's Guide of Fantasy Literature: From Dragon's Lair to Hero's Quest. Writer Books. ISBN 978-0-87116-195-6.
Jones, Steven Swann (1995). The Fairy Tale: The Magic Mirror of Imagination. New York: Twayne Publishers. ISBN 0-8057-0950-9.
Orenstein, Catherine (3. 7. 2002). Little Red Riding Hood Undressed. Basic Books. ISBN 0-465-04125-6.
Propp, Vladimir; Dundes, Alan; Wagner, Louis A. (2008). Morphology of the Folktale. ISBN 978-0-292-78376-8.
Tatar, Maria (1987). The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales. Princeton University Press. ISBN 0-691-06722-8.
J.R.R. Tolkien, "On Fairy-Stories", The Tolkien Reader
Harry Velten, "The Influences of Charles Perrault's Contes de ma Mère L'oie on German Folklore, Jack Zipes, ed., The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm.
Zipes, Jack (2001). The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm. W.W. Norton. ISBN 0-393-97636-X.
„Kidnapped by Fairies / The Hitch Hiker”. Shakespir. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 08. 09. 2021.
Heidi Anne Heiner, "The Quest for the Earliest Fairy Tales: Searching for the Earliest Versions of European Fairy Tales with Commentary on English Translations"
Heidi Anne Heiner, "Fairy Tale Timeline"
Vito Carrassi, "Il fairy tale nella tradizione narrativa irlandese: Un itinerario storico e culturale", Adda, Bari 2008; English edition, "The Irish Fairy Tale: A Narrative Tradition from the Middle Ages to Yeats and Stephens", John Cabot University Press/University of Delaware Press, Roma-Lanham 2012.
Antti Aarne and Stith Thompson: The Types of the Folktale: A Classification and Bibliography (Helsinki, 1961)
Tatar, Maria. The Annotated Classic Fairy Tales. W.W. Norton & Company. . 2002. ISBN 0-393-05163-3. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. ISBN 0-520-03537-2.
d'Huy, Julien (1. 6. 2019). „Folk-Tale Networks: A Statistical Approach to Combinations of Tale Types”. Journal of Ethnology and Folkloristics. 13 (1): 29—49. S2CID 198317250. doi:10.2478/jef-2019-0003 .
Bortolini, Eugenio; Pagani, Luca; Crema, Enrico R.; Sarno, Stefania; Barbieri, Chiara; Boattini, Alessio; Sazzini, Marco; da Silva, Sara Graça; Martini, Gessica; Metspalu, Mait; Pettener, Davide; Luiselli, Donata; Tehrani, Jamshid J. (22. 8. 2017). „Inferring patterns of folktale diffusion using genomic data”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 114 (34): 9140—9145. Bibcode:2017PNAS..114.9140B. JSTOR 26487305. PMC 5576778 . PMID 28784786. doi:10.1073/pnas.1614395114 .
Goldberg, Christine. "Strength in Numbers: The Uses of Comparative Folktale Research". In: Western Folklore 69, no. 1 (2010): 19-34. Accessed September 5, 2021. http://www.jstor.org/stable/25735282.
Le Marchand, Bérénice Virginie. "Reframing the Early French Fairy Tale: A Selected Bibliography". In: Marvels & Tales 19, no. 1 (2005): 86-122. Accessed 7 September 2020. http://www.jstor.org/stable/41388737.
Utley, Francis Lee, Robert Austerlitz, Richard Bauman, Ralph Bolton, Earl W. Count, Alan Dundes, Vincent Erickson, Malcolm F. Farmer, J. L. Fischer, Åke Hultkrantz, David H. Kelley, Philip M. Peek, Graeme Pretty, C. K. Rachlin, and J. Tepper. "The Migration of Folktales: Four Channels to the Americas [and Comments and Reply]." Current Anthropology 15, no. 1 (1974): 5-27. Accessed September 5, 2021. http://www.jstor.org/stable/2740874.
Benedek Katalin. "Mese és fordítás idegen nyelvről magyarra és magyarról idegenre". In: Aranyhíd. Tanulmányok Keszeg Vilmos tiszteletére. BBTE Magyar Néprajz és Antropológia Intézet; Erdélyi Múzeum-Egyesület; Kriza János Néprajzi Társaság. Aranyhíd: Tanulmányok Keszeg Vilmos tíszteletére. Kriza János Néprajzi Társaság. 2017. стр. 1001—1013. ISBN 978-973-8439-92-4. . (In Hungarian) [for collections of Hungarian folktales].
Windling, Terri (1995). „White as Ricotta, Red as Wine: The Magic Lore of Italy”. Realms of Fantasy. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г.

Спољашње везе

Once Upon a Time – How Fairy Tales Shape Our Lives, by Jonathan Young, PhD
Once Upon A Time: Historical and Illustrated Fairy Tales. Special Collections, University of Colorado Boulder
Fairy tales in Ukrainian

[британика_1-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 96. ISBN 86-331-2075-5.

[2] Помозите бајкама у учењу језика

[3] Теорија књижевности, Тартаља Иво, 1998

[4] Heidi Anne Heiner, "What Is a Fairy Tale?

[Windling1-5] Windling, Terri (2000). „Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France”. Realms of Fantasy. Архивирано из оригинала 2014-03-28. г.

[6] Propp, стр. 5

[7] Propp, стр. 19

[8] Swann Jones, p. 15.

[9] Stith Thompson, The Folktale, p. 55, University of California Press, Berkeley Los Angeles London, 1977

[Tolkien15-10] а ^б Tolkien, стр. 15

[11] Tolkien, стр. 10–11

[12] The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination. Routledge. 2002. стр. 8. .

[companion-13] A companion to the fairy tale. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer. 2006. стр. 39..

[14] „Psychoanalysis and Fairy-Tales”. Freudfile.org. Приступљено 13. 3. 2013.

[15] Calvino, Italo (1988). Six Memos for the Next Millennium. Harvard University Press. стр. 36–37. ISBN 0-674-81040-6. .

[16] Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, pp. xi–xii

[17] Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, p. 858.

[18] Attebery, Brian (22. 11. 1980). The Fantasy Tradition in American Literature. Indiana University Press. стр. 83. ISBN 0-253-35665-2. .

[19] Martin, стр. 38–42

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{short description|Измишљена прича која обично садржи фолклорне фантазијске ликове и магију}}
 {{Друго значење2|Бајка}}
-[[File:Däumling.jpg|thumb|250px|alt= Illustration of the fairy tale character, Tom Thumb, on a hillside, next to a giant's foot.|Илустрација бајке [[Hop-o'-My-Thumb|Мали палад]] и [[огр]]а [[Alexander Zick|Александра Зика]] из 1865. године]]
+[[File:Däumling.jpg|thumb|alt= Illustration of the fairy tale character, Tom Thumb, on a hillside, next to a giant's foot.|Илустрација бајке [[Hop-o'-My-Thumb|Мали палад]] и [[огр]]а [[Alexander Zick|Александра Зика]] из 1865. године]]
-'''Бајка''' је посебна [[књижевност|књижевна]] врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка.  <ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=96}}</ref>Назив бајка долази од речи ''бајати'' - чарати, лечити бољку тајанственим речима.<ref>[https://welcome-english.ru/blog/skazki-na-anglijskom-yazyke-dlya-skazochnogo-proiznosheniya/ Помозите бајкама у учењу језика]</ref> У већини бајки између природног и натприродног, стварног и измишљеног нема правих супротности, односно прелаз из различитих светова за јунака је безболан и лако остварљив. Ликови су устаљени, типски. Присутни су карактеристични родбински односи, попут односа маћехе и пасторке или неколико браће, при чему је најмлађи обично носилац радње. Међу ликовима се, осим породичних, појављују и ликови који су носиоци неког друштвеног статуса, попут краљева, принчева, принцеза или слугу. Натприродна дешавања у бајкама играју важну улогу. Јунак бајке живи окружен чаролијама добрих вила и злих вештица, патуљака или џинова, змајева, аждаја и захвалних животиња.
+'''Бајка''' је посебна [[књижевност|књижевна]] врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка.<ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=96}}</ref>Назив бајка долази од речи ''бајати'' - чарати, лечити бољку тајанственим речима.<ref>[https://welcome-english.ru/blog/skazki-na-anglijskom-yazyke-dlya-skazochnogo-proiznosheniya/ Помозите бајкама у учењу језика]</ref> У већини бајки између природног и натприродног, стварног и измишљеног нема правих супротности, односно прелаз из различитих светова за јунака је безболан и лако остварљив. Ликови су устаљени, типски. Присутни су карактеристични родбински односи, попут односа маћехе и пасторке или неколико браће, при чему је најмлађи обично носилац радње. Међу ликовима се, осим породичних, појављују и ликови који су носиоци неког друштвеног статуса, попут краљева, принчева, принцеза или слугу. Натприродна дешавања у бајкама играју важну улогу. Јунак бајке живи окружен чаролијама добрих вила и злих вештица, патуљака или џинова, змајева, аждаја и захвалних животиња.
 Главни јунак бајке је носилац позитивних особина и најчешће руши неки табу или забрану. Радња бајке се заснива на враћању равнотеже која је на почетку бајке поремећена. У бајци се често прелазе велика пространства да би се задатак остварио. Бајке најчешће имају срећне завршетке, јер правда на крају тријумфује. За разлику од [[митови|митова]] и [[легенде|легенди]], бајка се не преноси као веродостојна повест. Она се казује као измишљена прича, у којој нема података о времену и месту збивања. Тако она обично почиње са ''Био једном'', ''Био једном један цар''. Јунак бајке је безимен, као и земља у коју ступа. Отуд се бајка лако преноси са поколења на поколење, од једног народа другоме, путујући, као и њени јунаци ''преко седам вода и седам гора''.
-Системско записивање и издавање бајки започиње у Европи крајем XVII века. Од тада су и неки писци, угледајући се на стил усмене бајке, почели да пишу сличне маштовите приче, намењене првенствено деци. <ref>Теорија књижевности, Тартаља Иво, 1998</ref>
+Системско записивање и издавање бајки започиње у Европи крајем XVII века. Од тада су и неки писци, угледајући се на стил усмене бајке, почели да пишу сличне маштовите приче, намењене првенствено деци.<ref>Теорија књижевности, Тартаља Иво, 1998</ref>
 Елементи бајке су уткани и у средњовековне витешке [[роман]]е и у ренесансне [[епска поезија|епове]], какав је [[Арист]]ов "[[Бесни Роландо]]", једна од италијанских [[пародија]] старог француског јуначког спева "Еп о Роланду". Изложеност разним чаролијама бајословног света била је изражена већ у [[антички роман|античком роману]], какв је [[Апулеј]]ов "[[Златни магарац]]". Традицији таквог романа као што је "Етиопика" од [[Хелиодор]]а припадају и разне љубавне повести које се завршавају венчањем заљубљених после низа чудесно савладаних препрека. Примећено је да се у ту схему добро уклапају и рани српски романи из пера [[Милован Видаковић|Милована Видаковића]].
@@ Ред 14: / Ред 13: @@
 == Дефиниција ==
-[[Датотека:Straparola's The Crucifix Comes To Life.jpg|thumb|right|250px|alt=A painting from the fairy tale "The Facetious Nights of Straparola", showing people observing as a person jumps inside a building.|Из бајке -{''[[The Facetious Nights of Straparola]]''}-, аутора [[Giovanni Francesco Straparola|Ђиовани Франческо Страпарола]]. ]]
+[[Датотека:Straparola's The Crucifix Comes To Life.jpg|thumb|alt=A painting from the fairy tale "The Facetious Nights of Straparola", showing people observing as a person jumps inside a building.|Из бајке -{''[[The Facetious Nights of Straparola]]''}-, аутора [[Giovanni Francesco Straparola|Ђиовани Франческо Страпарола]]. ]]
 Иако је бајка посебан жанр у већој категорији народних прича, дефиниција која означава дело као бајку извор је значајног спора.<ref>Heidi Anne Heiner, "[https://www.surlalunefairytales.com/intro-pages/what-is-a-fairy-tale.html What Is a Fairy Tale?]</ref> Сам израз потиче од превода Мадам Долнојевог назива -{''Conte de fées''}-, први пут употребљеног у њеној збирци 1697.<ref name="Windling1">{{cite journal | last = Windling | first = Terri | url = http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20140328002739/http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-date = 2014-03-28 | title = Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France | journal = Realms of Fantasy | year = 2000}}</ref> Свакодневни говор повезује бајке са [[Animal tale|причама о зверима]] и другим народним причама. Научници се разликују у погледу степена до којег би требало узети у обзир присуство вила и/или сличних митских бића (нпр. [[Вилењаци|вилењака]], [[goblin|гоблина]], [[трол]]ова, дивова, огромних чудовишта или сирена) као диференцијатор. [[Vladimir Propp|Владимир Проп]] је у својој ''Морфологији народне приче'' критиковао уобичајено прављење разлике између „бајки“ и „прича о животињама“ на бази тога што многе приче садрже поред елемената [[Фантастика|фантастике]] и животиње.<ref>{{harvnb|Propp||pp=5}}</ref> Упркос тога, за одабир дела за своју анализу, Проп је користио све [[Folklore of Russia|руске народне приче]] класификоване као фолклорне, [[Aarne–Thompson–Uther Index|Арн–Томпсон–Атеров индекс]] 300–749, - у систему каталогизације који је направио такву разлику - да би се добио јасан скуп прича.<ref>{{harvnb|Propp||pp=19}}</ref> Његова сопствена анализа идентификовала је бајке по елементима заплета, али то је само исто тако било критиковано, јер се анализа не може лако позабавити причама које не укључују [[квест (модул МСС)|трагање]], а штавише, исти елементи заплета налазе се и радовима који нису бајке.<ref>Swann Jones, p. 15.</ref>
@@ Ред 24: / Ред 23: @@
 У свом есеју „[[On Fairy-Stories|О бајковитим причама]]”, [[Џ. Р. Р. Толкин]] се сложио са искључењем „вила” из дефиниције, дефинишући бајке као приче о авантурама човека у ''[[Fairyland|Вилинској земљи]]'', земљи вила, принчева и принцеза из бајки, [[патуљак]]а, вилењака, и не само других магичних врсте, већ и многа друга чуда.<ref>{{harvnb|Tolkien||pp=10–11}}</ref> Међутим, исти есеј искључује приче које се често сматрају бајкама, наводећи као пример ''[[The Heart of a Monkey|Мајмуново срце]]'', које је [[Andrew Lang|Ендру Ланг]] уврстио у ''[[Lang's Fairy Books|Јоргованску књигу вила]]''.<ref name="Tolkien15" />
-Стевен Свон Џоунс је идентификовао присуство магије као особину по којој се бајке могу разликовати од других врста народних прича.<ref>{{cite book|author= |title=|title=The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination|publisher=Routledge|year=2002|isbn=|pages=8}}.</ref> Дејвидсон и Чодри идентификују „трансформацију“ као кључну карактеристику жанра.<ref name="companion">''A companion to the fairy tale''. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer. {{page|year=2006|isbn=|pages=39}}.</ref> Са психолошког гледишта, [[Jean Chiriac|Жан Ширијак]] је у овим наративима заговарао неопходност [[fantastic|фантастичног]].<ref>{{cite web|url=http://www.freudfile.org/psychoanalysis/fairy_tales.html |title=Psychoanalysis and Fairy-Tales |publisher=Freudfile.org |access-date=13. 3. 2013.}}</ref>
+Стевен Свон Џоунс је идентификовао присуство магије као особину по којој се бајке могу разликовати од других врста народних прича.<ref>{{cite book|author= |title=The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination|publisher=Routledge|year=2002|isbn=|pages=8}}.</ref> Дејвидсон и Чодри идентификују „трансформацију“ као кључну карактеристику жанра.<ref name="companion">''A companion to the fairy tale''. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer. {{page|year=2006|isbn=|pages=39}}.</ref> Са психолошког гледишта, [[Jean Chiriac|Жан Ширијак]] је у овим наративима заговарао неопходност [[fantastic|фантастичног]].<ref>{{cite web|url=http://www.freudfile.org/psychoanalysis/fairy_tales.html |title=Psychoanalysis and Fairy-Tales |publisher=Freudfile.org |access-date=13. 3. 2013.}}</ref>
-У погледу естетских вредности, [[Итало Калвино]] је навео бајку као најбољи пример „брзине” у књижевности, због економичности и језгровитости прича.<ref>{{Cite book|last=Calvino| first = Italo |title=Six Memos for the Next Millennium|year=1988| url = https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv |isbn=0-674-81040-6|pages=[https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv/page/36 36]–37}}.</ref>
+У погледу естетских вредности, [[Итало Калвино]] је навео бајку као најбољи пример „брзине” у књижевности, због економичности и језгровитости прича.<ref>{{Cite book|last=Calvino| first = Italo |title=Six Memos for the Next Millennium|year=1988| url = https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv |isbn=0-674-81040-6|pages=[https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv/page/36 36]–37| publisher = Harvard University Press }}.</ref>
 === Историја жанра  ===
-[[File:Perrault1.jpg|десно|thumb|250px|alt=A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children|Слика [[Гистав Доре|Гиставa Доре]] за илустровану бајку [[Mother Goose|Мајка Гуска]]]]
+[[File:Perrault1.jpg|thumb|alt=A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children|Слика [[Гистав Доре|Гиставa Доре]] за илустровану бајку [[Mother Goose|Мајка Гуска]]]]
 Корени жанра потичу од различитих усмених прича које су део наслеђа европске културе. Жанр су први обележили [[Књижевност ренесансе|ренесансни]] писци, попут [[Ђовани Франческо Страпарола|Ђованија Франческа Страпароле]] и [[Ђанбатиста Басил|Ђанбатисте Басила]], а стабилизован је кроз дела каснијих колекционара, попут [[Шарл Перо|Шарла Пероа]] и [[Браћа Грим|браће Грим]].<ref>Zipes, ''The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm'', pp. xi–xii</ref> У овој еволуцији, име је настало када су -{''[[précieuses]]''}- почели да са писањем књижевних прича; [[Мадам Долној]] је измислила израз ''Конт де фе'', или бајка, крајем 17. века.<ref>Zipes, ''The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm'', p. 858.</ref>
-Пре дефинисања жанра фантазије, многа дела која би се сада класификовала као фантазија названа су „бајке“, укључујући Толкиновог ''[[Хобит (роман)|Хобита]]'', ''[[Животињска фарма|Животињску фарму]]'' [[Џорџ Орвел|Џорџа Орвела]] и ''[[Чудесни чаробњак из Оза|Чудесног чаробњака из Оза]]'' [[Л. Френк Баум|Л. Франка Баума]].<ref>{{Cite book|last=Attebery| first = Brian |title=The Fantasy Tradition in American Literature| date = 22 November 1980 |isbn=0-253-35665-2|pages=83}}.</ref> Заиста, Толкинова књига „О бајковитим причама” укључује расправе о ''[[Worldbuilding]]u'' и сматра се виталним делом критике фантазије. Иако се фантазија, а посебно поджанр фантазијске бајке, у великој мери ослања на мотиве [[бајковита фантазија|фантазије из бајке]],<ref>{{harvnb|Martin||pp=38–42}}</ref> ови жанрови се сада сматрају различитим.
+Пре дефинисања жанра фантазије, многа дела која би се сада класификовала као фантазија названа су „бајке“, укључујући Толкиновог ''[[Хобит (роман)|Хобита]]'', ''[[Животињска фарма|Животињску фарму]]'' [[Џорџ Орвел|Џорџа Орвела]] и ''[[Чудесни чаробњак из Оза|Чудесног чаробњака из Оза]]'' [[Л. Френк Баум|Л. Франка Баума]].<ref>{{Cite book|last=Attebery| first = Brian |title=The Fantasy Tradition in American Literature|url=https://archive.org/details/fantasytradition0000atte| date = 22 November 1980 |isbn=0-253-35665-2|pages=[https://archive.org/details/fantasytradition0000atte/page/83 83]| publisher = Indiana University Press }}.</ref> Заиста, Толкинова књига „О бајковитим причама” укључује расправе о ''[[Worldbuilding]]u'' и сматра се виталним делом критике фантазије. Иако се фантазија, а посебно поджанр фантазијске бајке, у великој мери ослања на мотиве [[бајковита фантазија|фантазије из бајке]],<ref>{{harvnb|Martin||pp=38–42}}</ref> ови жанрови се сада сматрају различитим.
 == Види још ==
@@ Ред 53: / Ред 52: @@
 == Литература ==
-{{refbegin|30em}}
+{{Литература|30em}}
-* {{Cite book| last = Attebery | first = Brian |title=The Fantasy Tradition in American Literature| date = 22 November 1980 |isbn=0-253-35665-2|pages=83}}
+* {{Cite book| last = Attebery | first = Brian |title=The Fantasy Tradition in American Literature| url = https://archive.org/details/fantasytradition0000atte | date = 22 November 1980 |isbn=0-253-35665-2|pages=[https://archive.org/details/fantasytradition0000atte/page/83 83]| publisher = Indiana University Press }}
-* {{Cite book| last = Calvino | first = Italo |title=Six Memos for the Next Millennium| year = 1988 | url = https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv |isbn=0-674-81040-6|pages=[https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv/page/36 36]–37}}
+* {{Cite book| last = Calvino | first = Italo |title=Six Memos for the Next Millennium| year = 1988 | url = https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv |isbn=0-674-81040-6|pages=[https://archive.org/details/sixmemosfornextm0000calv/page/36 36]–37| publisher = Harvard University Press }}
 * {{Cite book|editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=96}}
 * K.M. Briggs, ''The Fairies in English Tradition and Literature'', University of Chicago Press, London, 1967.
-* [[A.S. Byatt]], "Introduction", Maria Tatar, ed. {{cite book|author=|title=The Annotated Brothers Grimm|year=|isbn=0-393-05848-4|pages=}}
+* [[A.S. Byatt]], "Introduction", Maria Tatar, ed. {{cite book|title=The Annotated Brothers Grimm|url=https://archive.org/details/annotatedbrother0000unse|isbn=0-393-05848-4|pages= |last1=Grimm |first1=Jacob |last2=Grimm |first2=Wilhelm |date=2004 |publisher=W. W. Norton & Company }}
-* {{Cite book|last=Calvino|first=Italo|authorlink=Italo Calvino|title=Italian Folktales|year=1980|isbn=0-15-645489-0|pages=}}
+* {{Cite book|last=Calvino|first=Italo|authorlink=Italo Calvino|title=Italian Folktales|year=1980|isbn=0-15-645489-0|pages=|publisher=Houghton Mifflin Harcourt }}
-* {{cite book| last = Clute | first = John | authorlink = John Clute |author2= [[John Grant (author)|John Grant]]|title=[[The Encyclopedia of Fantasy]]|location=New York|publisher=St Martin's Press|year=1997|isbn=0-312-15897-1|pages=}}. (Hardcover)
+* {{cite book| last = Clute | first = John | authorlink = John Clute |author2= John Grant|authorlink2= John Grant (author)|title=[[The Encyclopedia of Fantasy]]|location=New York|publisher=St Martin's Press|year=1997|isbn=0-312-15897-1|pages=}}. (Hardcover)
-* {{cite book| last = Degh | first = Linda |chapter=What Did the Grimm Brothers Give To and Take From the Folk?|title=The Brothers Grimm and Folktale|url=https://books.google.com/books?id=9UNnjHtSZnkC&pg=PA66 |location=|publisher=|year=1991|isbn=9780252061912|pages=66–90|editor-last=McGlathery|editor-first1=James M.}}
+* {{cite book| last = Degh | first = Linda |chapter=What Did the Grimm Brothers Give To and Take From the Folk?|title=The Brothers Grimm and Folktale|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9UNnjHtSZnkC&pg=PA66 |location=|publisher=University of Illinois Press|year=1991|isbn=9780252061912|pages=66–90|editor-last=McGlathery|editor-first1=James M.}}
 * {{Cite book|last=Drazen|first=Patrick|title=Anime Explosion!: The What? Why? & Wow! of Japanese Animation|url=https://archive.org/details/animeexplosionwh00draz|year=2003|isbn=1-880656-72-8|pages=}}
 * García Carcedo, Pilar (2020): ''Entre brujas y dragones. Travesía comparativa por los cuentos tradicionales del mundo''. Madrid: ed. Verbum. (Comparative study in Spanish about Fairy Tales in the world)
-* {{Cite book|last=Martin|first=Philip|title=The Writer's Guide of Fantasy Literature: From Dragon's Lair to Hero's Quest| year=2002| url=https://archive.org/details/writersguidetofa0000unse|isbn=978-0-87116-195-6|pages=}}
+* {{Cite book|last=Martin|first=Philip|title=The Writer's Guide of Fantasy Literature: From Dragon's Lair to Hero's Quest| year=2002| url=https://archive.org/details/writersguidetofa0000unse|isbn=978-0-87116-195-6|pages=|publisher=Writer Books }}
 * {{Cite book|last=Jones|first=Steven Swann|title=The Fairy Tale: The Magic Mirror of Imagination|publisher=Twayne Publishers|location=New York|year=1995|isbn=0-8057-0950-9|pages=}}
-* {{Cite book|last=Orenstein|first=Catherine|title=Little Red Riding Hood Undressed|date=3 July 2002 |isbn=0-465-04125-6|pages=}}
+* {{Cite book|last=Orenstein|first=Catherine|title=Little Red Riding Hood Undressed|url=https://archive.org/details/littleredridingh0000oren_t9q3|date=3 July 2002 |isbn=0-465-04125-6|pages=|publisher=Basic Books }}
 * {{Cite book|last1=Propp|first1=Vladimir|authorlink=Vladimir Propp|last2=Dundes|first2=Alan| last3 = Wagner| first3 = Louis A.|title=Morphology of the Folktale|year=2008|isbn=978-0-292-78376-8|pages=}}
-* {{Cite book|last=Tatar|first=Maria|title=The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales|year=1987|isbn=0-691-06722-8|pages=}}
+* {{Cite book|last=Tatar|first=Maria|title=The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales|url=https://archive.org/details/hardfactsofgrimm0000tata|year=1987|isbn=0-691-06722-8|pages=|publisher=Princeton University Press }}
 * [[J.R.R. Tolkien]], "[[On Fairy-Stories]]", ''The Tolkien Reader''
 * Harry Velten, "The Influences of Charles Perrault's ''Contes de ma Mère L'oie'' on German Folklore, Jack Zipes, ed., ''The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm''.
-* {{Cite book|last=Zipes|first=Jack|authorlink=Jack Zipes|title=The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm| year=2001| url=https://archive.org/details/greatfairytaletr00zipe|isbn=0-393-97636-X|pages=}}
+* {{Cite book|last=Zipes|first=Jack|authorlink=Jack Zipes|title=The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm| year=2001| url=https://archive.org/details/greatfairytaletr00zipe|isbn=0-393-97636-X|pages=|publisher=W.W. Norton }}
 * {{cite web |title=Kidnapped by Fairies / The Hitch Hiker |url=https://shakespir.com/ebook/kidnapped-by-fairies-the-hitch-hiker-324103 |website=Shakespir |access-date=08. 09. 2021 |archive-date=08. 09. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210908222610/https://shakespir.com/ebook/kidnapped-by-fairies-the-hitch-hiker-324103 |url-status= }}
 * Heidi Anne Heiner, [https://www.surlalunefairytales.com/intro-pages/earliest-fairy-tales.html "The Quest for the Earliest Fairy Tales: Searching for the Earliest Versions of European Fairy Tales with Commentary on English Translations"]
@@ Ред 84: / Ред 83: @@
 * Le Marchand, Bérénice Virginie. "Reframing the Early French Fairy Tale: A Selected Bibliography". In: ''Marvels & Tales'' 19, no. 1 (2005): 86-122. Accessed 7 September 2020. http://www.jstor.org/stable/41388737.
 * Utley, Francis Lee, Robert Austerlitz, Richard Bauman, Ralph Bolton, Earl W. Count, Alan Dundes, Vincent Erickson, Malcolm F. Farmer, J. L. Fischer, Åke Hultkrantz, David H. Kelley, Philip M. Peek, Graeme Pretty, C. K. Rachlin, and J. Tepper. "The Migration of Folktales: Four Channels to the Americas [and Comments and Reply]." <i>Current Anthropology</i> 15, no. 1 (1974): 5-27. Accessed September 5, 2021. http://www.jstor.org/stable/2740874.
-* Benedek Katalin. "[http://kjnt.ro/szovegtar/tanulmany/2017_JAZs-VA_szerk_Aranyhid_72_BenedekK Mese és fordítás idegen nyelvről magyarra és magyarról idegenre]". In: ''Aranyhíd. Tanulmányok Keszeg Vilmos tiszteletére''. BBTE Magyar Néprajz és Antropológia Intézet; Erdélyi Múzeum-Egyesület; Kriza János Néprajzi Társaság. {{cite book|author= |title= |year=2017|isbn=978-973-8439-92-4|pages=1001–1013}}. (In Hungarian) [for collections of Hungarian folktales].
+* Benedek Katalin. "[http://kjnt.ro/szovegtar/tanulmany/2017_JAZs-VA_szerk_Aranyhid_72_BenedekK Mese és fordítás idegen nyelvről magyarra és magyarról idegenre]". In: ''Aranyhíd. Tanulmányok Keszeg Vilmos tiszteletére''. BBTE Magyar Néprajz és Antropológia Intézet; Erdélyi Múzeum-Egyesület; Kriza János Néprajzi Társaság. {{cite book|author= |title= Aranyhíd: Tanulmányok Keszeg Vilmos tíszteletére|year=2017|isbn=978-973-8439-92-4|pages=1001–1013|publisher= Kriza János Néprajzi Társaság}}. (In Hungarian) [for collections of Hungarian folktales].
 * {{cite journal | last = Windling | first = Terri | url = http://www.endicott-studio.com/rdrm/forital.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20140210083152/http://www.endicott-studio.com/rdrm/forital.html |archive-date=10. 2. 2014. | title = White as Ricotta, Red as Wine: The Magic Lore of Italy | journal = Realms of Fantasy | year = 1995 }}
+{{Литература крај}}
-{{refend}}
 == Спољашње везе ==
-{{Други пројекти|commons=Fairy tales|wiktionary=Бајка}}
 * [http://www.folkstory.com/articles/onceupon.html Once Upon a Time] – How Fairy Tales Shape Our Lives, by Jonathan Young, PhD
 * [https://web.archive.org/web/20110613213236/http://libcudl.colorado.edu:8180/luna/servlet/UCBOULDERCB1~53~53 Once Upon A Time: Historical and Illustrated Fairy Tales. Special Collections, University of Colorado Boulder]
 * [https://derevo-kazok.org/ Fairy tales in Ukrainian]
-{{Нормативна контрола}}
+{{нормативна контрола}}
+{{портал бар|Књижевност}}
+{{Subject bar|d=yes}}
 [[Категорија:Бајке|*]]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Израел Сједињене Државе Јапан Чешка Пољска
Остале	Енциклопедија Британика