Густав Холст — разлика између измена
м Бот: Special:Diff/27547949 |
|||
(Није приказано 5 међуизмена 4 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Short description|Енглески композитор (1874–1934)}} |
{{Short description|Енглески композитор (1874–1934)}} |
||
{{Биографија |
{{Инфокутија Биографија |
||
| име = Густав |
| име = Густав Холст |
||
| презиме = Холст |
|||
| слика = Gustav Holst.jpg |
| слика = Gustav Holst.jpg |
||
| ширина_слике = |
| ширина_слике = |
||
| опис_слике = Густав Холст око 1921. |
| опис_слике = Густав Холст око 1921. |
||
| пуно_име = Густав Теодор Холст |
| пуно_име = Густав Теодор Холст |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1874|9|21}} |
|||
| дан_рођења = 21. |
|||
| месец_рођења = септембар |
|||
| година_рођења = 1874. |
|||
| место_рођења = [[Челтнам]] |
| место_рођења = [[Челтнам]] |
||
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] |
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|1934|5|25|1874|9|21}} |
|||
| дан_смрти = 25. |
|||
| месец_смрти = мај |
|||
| година_смрти = 1934. |
|||
| место_смрти = [[Лондон]] |
| место_смрти = [[Лондон]] |
||
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]] |
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]] |
||
| отац = |
|||
| мајка = |
|||
| супружник = |
|||
| деца = |
|||
}} |
}} |
||
Ред 33: | Ред 32: | ||
=== Младост === |
=== Младост === |
||
==== Породично порекло ==== |
==== Породично порекло ==== |
||
[[ |
[[Датотека:Holst-family-tree.tif|мини|upright=1.4|десно|alt=family tree diagram showing Gustav in relation to three earlier generations|{{center|Холстово породично стабло (поједностављено)}}]] |
||
Холст је рођен у [[Челтнам]]у, [[Глостершир]], као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,{{refn|Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.<ref>{{harvnb|Holst|1969|pp=6}}</ref>|group=n}} ћерка угледног [[Cirencester|сајренчестерског]] адвоката;<ref name="m3">{{harvnb|Mitchell|2001|pp=3}}</ref> Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.<ref name="m2">{{harvnb|Mitchell|2001|pp=2}}</ref> |
Холст је рођен у [[Челтнам]]у, [[Глостершир]], као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,{{refn|Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.<ref>{{harvnb|Holst|1969|pp=6}}</ref>|group=n}} ћерка угледног [[Cirencester|сајренчестерског]] адвоката;<ref name="m3">{{harvnb|Mitchell|2001|pp=3}}</ref> Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.<ref name="m2">{{harvnb|Mitchell|2001|pp=2}}</ref> |
||
Ред 39: | Ред 38: | ||
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је [[Балтички Немци|немачког порекла]]; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="grove"/> Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,<ref name="short9">{{harvnb|Short|1990|pp=9}}</ref> био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name="h196952"/>|group=n}} |
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је [[Балтички Немци|немачког порекла]]; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="grove"/> Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,<ref name="short9">{{harvnb|Short|1990|pp=9}}</ref> био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name="h196952"/>|group=n}} |
||
Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у [[All Saints' Church, Cheltenham|Цркви свих светаца]], [[Челтнам]];<ref name="Short, p. 10">{{harvnb|Short|1990|pp=10}}</ref> такође је предавао и држао клавирске рецитале.<ref name="Short, p. 10"/> Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као [[Ernest Cossart|Ернест Косарт]], успешан глумац у [[Позориште Вест Енд|Вест Енду]] у [[Њујорк]]у и у [[Холивуд]]у.<ref>{{harvnb|Short||p=476}}; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Cite web |
Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у [[All Saints' Church, Cheltenham|Цркви свих светаца]], [[Челтнам]];<ref name="Short, p. 10">{{harvnb|Short|1990|pp=10}}</ref> такође је предавао и држао клавирске рецитале.<ref name="Short, p. 10"/> Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као [[Ernest Cossart|Ернест Косарт]], успешан глумац у [[Позориште Вест Енд|Вест Енду]] у [[Њујорк]]у и у [[Холивуд]]у.<ref>{{harvnb|Short||p=476}}; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Cite web|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3|title=Архивирана копија|archive-url=https://web.archive.org/web/20140219050530/http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3|archive-date=19. 02. 2014|url-status=unfit|access-date=06. 09. 2021}}; and Jones, Idwal. [https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html "Buttling a Way to Fame"], ''The New York Times'', 7 November 1937 {{subscription}}</ref> Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,{{refn|Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.<ref name="dnb">{{cite web|author-link= John Warrack|last= Warrack|first= John|title= Holst, Gustav Theodore|url= http://www.oxforddnb.com/view/article/33963?docPos=1|publisher= Oxford Dictionary of National Biography Online edition|date= January 2011|accessdate= 4 April 2013|archive-date= 20 June 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210620115640/https://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-33963;jsessionid=888D81E17EB3EF4A9B587C296B19218D?docPos=1|url-status= live}}{{subscription}}</ref><ref>{{harvnb|Short||pp=11}}</ref>|group=n}} где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.<ref name="m3"/> Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).<ref name="m34"/> Мари фон Холст је била заокупљена [[Теозофија (Блаватскијска)|теозофијом]] и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,<ref name="m34">{{harvnb|Mitchell||pp=3–4}}</ref> а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."<ref>{{harvnb|Dickinson|1957|pp=135}}</ref> |
||
== Планете == |
== Композиције - Планете == |
||
{{multi-listen start}} |
{{multi-listen start}} |
||
{{multi-listen item|filename=Gustav Holst - the planets, op. 32 - i. mars, the bringer of war.ogg|title=Mars, the Bringer of War|description=Mars, from ''The Planets'', performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of [http://www.musopen.com Musopen]|format=[[ogg]]}} |
{{multi-listen item|filename=Gustav Holst - the planets, op. 32 - i. mars, the bringer of war.ogg|title=Mars, the Bringer of War|description=Mars, from ''The Planets'', performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of [http://www.musopen.com Musopen]|format=[[ogg]]}} |
||
Ред 60: | Ред 59: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{ |
{{Литература|30em}} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last=Boult | first=Adrian |author-link=Adrian Boult|title=My Own Trumpet | location=London | publisher=Hamish Hamilton | year=1973 | isbn=0-241-02445-5}} |
* {{Cite book | ref=harv|last=Boult | first=Adrian |author-link=Adrian Boult|title=My Own Trumpet | location=London | publisher=Hamish Hamilton | year=1973 | isbn=0-241-02445-5}} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last= Boult | first= Adrian | year=1979 | title=Music and Friends | url= https://archive.org/details/musicfriendsseve0000unse | location= London | publisher= Hamish Hamilton | isbn = 0-241-10178-6}} |
* {{Cite book | ref=harv|last= Boult | first= Adrian | year=1979 | title=Music and Friends | url= https://archive.org/details/musicfriendsseve0000unse | location= London | publisher= Hamish Hamilton | isbn = 0-241-10178-6}} |
||
Ред 74: | Ред 73: | ||
* {{Cite book | ref=harv|last =Holst | first= Imogen | year= 1986|edition=third| title= The Music of Gustav Holst| url =https://archive.org/details/musicofgustavhol0000hols | location= Oxford| publisher= Oxford University Press| isbn= 0-19-315458-7 }} |
* {{Cite book | ref=harv|last =Holst | first= Imogen | year= 1986|edition=third| title= The Music of Gustav Holst| url =https://archive.org/details/musicofgustavhol0000hols | location= Oxford| publisher= Oxford University Press| isbn= 0-19-315458-7 }} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last=Hughes | first=Gervase |author-link=Gervase Hughes| title=The Music of Arthur Sullivan | location=London | publisher=Macmillan | year=1960 | oclc=16739230}} |
* {{Cite book | ref=harv|last=Hughes | first=Gervase |author-link=Gervase Hughes| title=The Music of Arthur Sullivan | location=London | publisher=Macmillan | year=1960 | oclc=16739230}} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last= Hughes | first= Gervase |author2=Herbert Van Thal| year= 1971| title= The Music Lover's Companion| location= London| publisher= Eyre and Spottiswoode | isbn=0-413-27920-0}} |
* {{Cite book | ref=harv|last= Hughes | first= Gervase |author2=Herbert Van Thal| year= 1971| title= The Music Lover's Companion| url=https://archive.org/details/musicloverscompa0000hugh| location= London| publisher= Eyre and Spottiswoode | isbn=0-413-27920-0}} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last=Kennedy | first= Michael |author-link=Michael Kennedy (music critic)| title=Elgar: Orchestral Music | location=London|publisher=BBC | year=1970 | oclc=252020259}} |
* {{Cite book | ref=harv|last=Kennedy | first= Michael |author-link=Michael Kennedy (music critic)| title=Elgar: Orchestral Music | location=London|publisher=BBC | year=1970 | oclc=252020259}} |
||
* {{Cite book | ref=harv|editor-last=March |editor-first=Ivan |year=2007 |title=The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008 |location=London |publisher=Penguin |isbn= 0-14-103336-3}} |
* {{Cite book | ref=harv|editor-last=March |editor-first=Ivan |year=2007 |title=The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008 |location=London |publisher=Penguin |isbn= 0-14-103336-3}} |
||
Ред 98: | Ред 97: | ||
* {{Cite book | ref=harv|last= Short | first= Michael | title= Gustav Holst: The Man and his Music| year= 1990| location =Oxford and New York | publisher= Oxford University Press |url= https://archive.org/details/gustavholstmanhi0000shor|isbn=978-0-19-314154-4 }} |
* {{Cite book | ref=harv|last= Short | first= Michael | title= Gustav Holst: The Man and his Music| year= 1990| location =Oxford and New York | publisher= Oxford University Press |url= https://archive.org/details/gustavholstmanhi0000shor|isbn=978-0-19-314154-4 }} |
||
* {{Cite book | ref=harv|last = Vaughan Williams | first = Ursula | title = RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams | year = 1964 | location = Oxford | publisher = Oxford University Press |url=https://archive.org/details/rvwbiographyofra0000vaug/page/n7/mode/2u|isbn = 978-0-19-315411-7 }} |
* {{Cite book | ref=harv|last = Vaughan Williams | first = Ursula | title = RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams | year = 1964 | location = Oxford | publisher = Oxford University Press |url=https://archive.org/details/rvwbiographyofra0000vaug/page/n7/mode/2u|isbn = 978-0-19-315411-7 }} |
||
{{Литература крај}} |
|||
{{refend}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Ред 112: | Ред 111: | ||
* {{Librivox author |id=205}} |
* {{Librivox author |id=205}} |
||
{{Нормативна контрола}} |
|||
{{Authority control}} |
|||
{{порталбар|Биографија}} |
{{порталбар|Биографија}} |
||
Тренутна верзија на датум 10. април 2024. у 04:05
Густав Холст | |
---|---|
Густав Холст око 1921. | |
Пуно име | Густав Теодор Холст |
Датум рођења | 21. септембар 1874. |
Место рођења | Челтнам, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 25. мај 1934.59 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Густав Теодор Холст (енгл. Gustav Theodore Holst; Челтнам, 21. септембар 1874 — Лондон, 25. мај 1934) био је енглески композитор.
Рођен је у музичкој породици (отац - оргуљаш, мајка - пијанисткиња).[1] Од младости ради као оргуљаш у цркви, а водио је једно време црквени хор. Студирао је на Лондонском колеџу за музику и неколико година свира тромбон у оркестрима. У периоду од 1919. до 1923. предавао је композицију на Лондонском колеџу за музику.[2]
Компоновао је чувену седмоставачну свиту Планете у време када је у Европи беснео Први светски рат.[3][4] Најпознатија композиција је Јупитер, планета радости.
Имао је значајан утицај на један број млађих енглеских композитора, укључујући и Едмунда Рубру, Мајкла Типета и Бенџамина Бритна.
Астероид 3590 Холст назван је по овом композитору.[5]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Младост[уреди | уреди извор]
Породично порекло[уреди | уреди извор]
Холст је рођен у Челтнаму, Глостершир, као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,[n 1] ћерка угледног сајренчестерског адвоката;[7] Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.[8]
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је немачког порекла; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у Санкт Петербургу.[9] Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,[10] био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.[n 2]
Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у Цркви свих светаца, Челтнам;[12] такође је предавао и држао клавирске рецитале.[12] Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као Ернест Косарт, успешан глумац у Вест Енду у Њујорку и у Холивуду.[13] Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,[n 3] где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.[7] Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).[16] Мари фон Холст је била заокупљена теозофијом и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,[16] а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."[17]
Композиције - Планете[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.[6]
- ^ Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."[11]
- ^ Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.[14][15]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
- ^ A Biography of Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ RTS:Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ Planete » Moj svet muzike
- ^ Lutz D. Schmadel, International Astronomical Union Dictionary of Minor Planet Names. — 5-th Edition. — Berlin Heidelberg New-York: Springer-Verlag, 2003. — 992 с. —. ISBN 978-3-540-00238-3.
- ^ Holst 1969, стр. 6
- ^ а б Mitchell 2001, стр. 3 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
- ^ Mitchell 2001, стр. 2 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
- ^ Matthews, Colin. „Holst, Gustav”. Grove Music Online. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2013.(потребна претплата)
- ^ Short 1990, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
- ^ Holst 1969, стр. 52
- ^ а б Short 1990, стр. 10 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
- ^ Short, стр. 476 ; "The Theatres", The Times, 16 May 1929, p. 1; Atkinson, Brooks. "Over the Coffee Cups", The New York Times, 5 April 1932 (потребна претплата) „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 06. 09. 2021. ; and Jones, Idwal. "Buttling a Way to Fame", The New York Times, 7 November 1937 (потребна претплата)
- ^ Warrack, John (јануар 2011). „Holst, Gustav Theodore”. Oxford Dictionary of National Biography Online edition. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2013.(потребна претплата)
- ^ Short, стр. 11
- ^ а б Mitchell, стр. 3–4
- ^ Dickinson 1957, стр. 135
Литература[уреди | уреди извор]
- Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-02445-5.
- Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-10178-6.
- Dickinson, Alan Edgar Frederic (1995). Alan Gibbs, ур. Holst's Music—A Guide. London: Thames. ISBN 0-905210-45-X.
- Dickinson, A E F (1957). „Gustav Holst”. Ур.: Alfred Louis Bacharach. The Music Masters IV: The Twentieth Century. Harmondsworth: Penguin. OCLC 26234192.
- Gibbs, Alan (2000). Holst Among Friends. London: Thames Publishing. ISBN 978-0-905210-59-9.
- Holmes, Paul (1998). Holst. Illustrated Lives of the Great Composers. London: Omnibus Press. OCLC 650194212.
- Holst, Gustav (1974). Letters to W. G. Whittaker. University of Glasgow Press. ISBN 0-85261-106-4.
- Holst, Imogen (1969). Gustav Holst (second изд.). London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-315417-X.
- Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber and Faber. ISBN 0-571-10004-X.
- Holst, Imogen (1980). „Holst, Gustavus Theodore von”. Ур.: Stanley Sadie. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 8. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2.
- Holst, Imogen (1981). The Great Composers: Holst (second изд.). London: Faber and Faber. ISBN 0-571-09967-X.
- Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst (third изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-315458-7.
- Hughes, Gervase (1960). The Music of Arthur Sullivan. London: Macmillan. OCLC 16739230.
- Hughes, Gervase; Herbert Van Thal (1971). The Music Lover's Companion. London: Eyre and Spottiswoode. ISBN 0-413-27920-0.
- Kennedy, Michael (1970). Elgar: Orchestral Music. London: BBC. OCLC 252020259.
- March, Ivan, ур. (2007). The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008. London: Penguin. ISBN 0-14-103336-3.
- Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
- Moore, Jerrold Northrop (1992). Vaughan Williams—A Life in Photographs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-816296-0.
- Rodmell, Paul (2002). Charles Villiers Stanford. Aldershot: Scolar Press. ISBN 1-85928-198-2.
- Rubbra, Edmund; Stephen Lloyd, ур. (1974). Gustav Holst. London: Triad Press. ISBN 0-902070-12-6.
- Sackville-West, Edward; Desmond Shawe-Taylor (1955). The Record Guide. London: Collins. OCLC 500373060.
- Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-314154-X.
- Tippett, Michael (1991). Those Twentieth Century Blues. London: Pimlico. ISBN 0-7126-6059-3.
- Vaughan Williams, Ralph (2008). Hugh Cobbe, ур. Letters of Ralph Vaughan Williams. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-925797-3.
- Bax, Clifford (1936). Ideas and People. London: Lovat Dickson. OCLC 9302579.
- Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-102445-4.
- Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-110178-0.
- Greene, Richard (1995). Holst: The Planets. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52-145000-3.
- Holst, Gustav (1921). The Planets: Suite for Large Orchestra. London: Boosey & Hawkes. OCLC 873691404.
- Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-110004-0.
- Holst, Imogen (1981). Holst. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-118032-5.
- Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315458-2.
- Holst, Imogen (2008) [1969]. Gustav Holst: A Biography (second изд.). London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-24199-6.
- Kennedy, Michael (1987). Adrian Boult. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-33-348752-5.
- Leo, Alan (1905). What is a Horoscope and How is it Cast? (second изд.). London: Modern Astrology. OCLC 561872689.
- Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-314154-4.
- Vaughan Williams, Ursula (1964). RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315411-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The Gustav Holst archive at the Britten-Pears Foundation
- Густав Холст на сајту IMDb (језик: енглески)
- Free scores by Густав Холст in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
- Gustav Holst (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
- The Gustav Holst Website (unofficial)
- Gustav Holst: The Lost Films (BBC production from the late 1970s, discovered 2009. Extracts)
- Turn back, O man (Op. 36a) – live recording by the Choir of Somerville College, Oxford (2012) на сајту YouTube
- Густав Холст на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Густав Холст на сајту LibriVox (језик: енглески)