Пређи на садржај

Густав Холст — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: по захтеву Садка; козметичке измене
 
(Нису приказане 4 међуизмене 4 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Енглески композитор (1874–1934)}}
{{Short description|Енглески композитор (1874–1934)}}
{{Биографија
{{Инфокутија Биографија
| име = Густав
| име = Густав Холст
| презиме = Холст
| слика = Gustav Holst.jpg
| слика = Gustav Holst.jpg
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике =
| опис_слике = Густав Холст око 1921.
| опис_слике = Густав Холст око 1921.
| пуно_име = Густав Теодор Холст
| пуно_име = Густав Теодор Холст
| датум_рођења = {{датум рођења|1874|9|21}}
| дан_рођења = 21.
| месец_рођења = септембар
| година_рођења = 1874.
| место_рођења = [[Челтнам]]
| место_рођења = [[Челтнам]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1934|5|25|1874|9|21}}
| дан_смрти = 25.
| месец_смрти = мај
| година_смрти = 1934.
| место_смрти = [[Лондон]]
| место_смрти = [[Лондон]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]]
| отац =
| мајка =
| супружник =
| деца =
}}
}}


Ред 39: Ред 38:
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је [[Балтички Немци|немачког порекла]]; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="grove"/> Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,<ref name="short9">{{harvnb|Short|1990|pp=9}}</ref> био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name="h196952"/>|group=n}}
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је [[Балтички Немци|немачког порекла]]; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="grove"/> Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,<ref name="short9">{{harvnb|Short|1990|pp=9}}</ref> био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name="h196952"/>|group=n}}


Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у [[All Saints' Church, Cheltenham|Цркви свих светаца]], [[Челтнам]];<ref name="Short, p. 10">{{harvnb|Short|1990|pp=10}}</ref> такође је предавао и држао клавирске рецитале.<ref name="Short, p. 10"/> Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као [[Ernest Cossart|Ернест Косарт]], успешан глумац у [[Позориште Вест Енд|Вест Енду]] у [[Њујорк]]у и у [[Холивуд]]у.<ref>{{harvnb|Short||p=476}}; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Cite web |url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3 |title=Архивирана копија |access-date=06. 09. 2021 |archive-date=19. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140219050530/http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3 |url-status=unfit }}; and Jones, Idwal. [https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html "Buttling a Way to Fame"], ''The New York Times'', 7 November 1937 {{subscription}}</ref> Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,{{refn|Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.<ref name="dnb">{{cite web|author-link= John Warrack|last= Warrack|first= John|title= Holst, Gustav Theodore|url= http://www.oxforddnb.com/view/article/33963?docPos=1|publisher= Oxford Dictionary of National Biography Online edition|date= January 2011|accessdate= 4 April 2013|archive-date= 20 June 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210620115640/https://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-33963;jsessionid=888D81E17EB3EF4A9B587C296B19218D?docPos=1|url-status= live}}{{subscription}}</ref><ref>{{harvnb|Short||pp=11}}</ref>|group=n}} где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.<ref name="m3"/> Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).<ref name="m34"/> Мари фон Холст је била заокупљена [[Теозофија (Блаватскијска)|теозофијом]] и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,<ref name="m34">{{harvnb|Mitchell||pp=3–4}}</ref> а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."<ref>{{harvnb|Dickinson|1957|pp=135}}</ref>
Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у [[All Saints' Church, Cheltenham|Цркви свих светаца]], [[Челтнам]];<ref name="Short, p. 10">{{harvnb|Short|1990|pp=10}}</ref> такође је предавао и држао клавирске рецитале.<ref name="Short, p. 10"/> Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као [[Ernest Cossart|Ернест Косарт]], успешан глумац у [[Позориште Вест Енд|Вест Енду]] у [[Њујорк]]у и у [[Холивуд]]у.<ref>{{harvnb|Short||p=476}}; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Cite web|url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3|title=Архивирана копија|archive-url=https://web.archive.org/web/20140219050530/http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3|archive-date=19. 02. 2014|url-status=unfit|access-date=06. 09. 2021}}; and Jones, Idwal. [https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html "Buttling a Way to Fame"], ''The New York Times'', 7 November 1937 {{subscription}}</ref> Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,{{refn|Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.<ref name="dnb">{{cite web|author-link= John Warrack|last= Warrack|first= John|title= Holst, Gustav Theodore|url= http://www.oxforddnb.com/view/article/33963?docPos=1|publisher= Oxford Dictionary of National Biography Online edition|date= January 2011|accessdate= 4 April 2013|archive-date= 20 June 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210620115640/https://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-33963;jsessionid=888D81E17EB3EF4A9B587C296B19218D?docPos=1|url-status= live}}{{subscription}}</ref><ref>{{harvnb|Short||pp=11}}</ref>|group=n}} где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.<ref name="m3"/> Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).<ref name="m34"/> Мари фон Холст је била заокупљена [[Теозофија (Блаватскијска)|теозофијом]] и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,<ref name="m34">{{harvnb|Mitchell||pp=3–4}}</ref> а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."<ref>{{harvnb|Dickinson|1957|pp=135}}</ref>


== Планете ==
== Композиције - Планете ==
{{multi-listen start}}
{{multi-listen start}}
{{multi-listen item|filename=Gustav Holst - the planets, op. 32 - i. mars, the bringer of war.ogg|title=Mars, the Bringer of War|description=Mars, from ''The Planets'', performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of [http://www.musopen.com Musopen]|format=[[ogg]]}}
{{multi-listen item|filename=Gustav Holst - the planets, op. 32 - i. mars, the bringer of war.ogg|title=Mars, the Bringer of War|description=Mars, from ''The Planets'', performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of [http://www.musopen.com Musopen]|format=[[ogg]]}}
Ред 60: Ред 59:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Boult | first=Adrian |author-link=Adrian Boult|title=My Own Trumpet | location=London | publisher=Hamish Hamilton | year=1973 | isbn=0-241-02445-5}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Boult | first=Adrian |author-link=Adrian Boult|title=My Own Trumpet | location=London | publisher=Hamish Hamilton | year=1973 | isbn=0-241-02445-5}}
* {{Cite book | ref=harv|last= Boult | first= Adrian | year=1979 | title=Music and Friends | url= https://archive.org/details/musicfriendsseve0000unse | location= London | publisher= Hamish Hamilton | isbn = 0-241-10178-6}}
* {{Cite book | ref=harv|last= Boult | first= Adrian | year=1979 | title=Music and Friends | url= https://archive.org/details/musicfriendsseve0000unse | location= London | publisher= Hamish Hamilton | isbn = 0-241-10178-6}}
Ред 74: Ред 73:
* {{Cite book | ref=harv|last =Holst | first= Imogen | year= 1986|edition=third| title= The Music of Gustav Holst| url =https://archive.org/details/musicofgustavhol0000hols | location= Oxford| publisher= Oxford University Press| isbn= 0-19-315458-7 }}
* {{Cite book | ref=harv|last =Holst | first= Imogen | year= 1986|edition=third| title= The Music of Gustav Holst| url =https://archive.org/details/musicofgustavhol0000hols | location= Oxford| publisher= Oxford University Press| isbn= 0-19-315458-7 }}
* {{Cite book | ref=harv|last=Hughes | first=Gervase |author-link=Gervase Hughes| title=The Music of Arthur Sullivan | location=London | publisher=Macmillan | year=1960 | oclc=16739230}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Hughes | first=Gervase |author-link=Gervase Hughes| title=The Music of Arthur Sullivan | location=London | publisher=Macmillan | year=1960 | oclc=16739230}}
* {{Cite book | ref=harv|last= Hughes | first= Gervase |author2=Herbert Van Thal| year= 1971| title= The Music Lover's Companion| location= London| publisher= Eyre and Spottiswoode | isbn=0-413-27920-0}}
* {{Cite book | ref=harv|last= Hughes | first= Gervase |author2=Herbert Van Thal| year= 1971| title= The Music Lover's Companion| url=https://archive.org/details/musicloverscompa0000hugh| location= London| publisher= Eyre and Spottiswoode | isbn=0-413-27920-0}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Kennedy | first= Michael |author-link=Michael Kennedy (music critic)| title=Elgar: Orchestral Music | location=London|publisher=BBC | year=1970 | oclc=252020259}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Kennedy | first= Michael |author-link=Michael Kennedy (music critic)| title=Elgar: Orchestral Music | location=London|publisher=BBC | year=1970 | oclc=252020259}}
* {{Cite book | ref=harv|editor-last=March |editor-first=Ivan |year=2007 |title=The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008 |location=London |publisher=Penguin |isbn= 0-14-103336-3}}
* {{Cite book | ref=harv|editor-last=March |editor-first=Ivan |year=2007 |title=The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008 |location=London |publisher=Penguin |isbn= 0-14-103336-3}}
Ред 98: Ред 97:
* {{Cite book | ref=harv|last= Short | first= Michael | title= Gustav Holst: The Man and his Music| year= 1990| location =Oxford and New York | publisher= Oxford University Press |url= https://archive.org/details/gustavholstmanhi0000shor|isbn=978-0-19-314154-4 }}
* {{Cite book | ref=harv|last= Short | first= Michael | title= Gustav Holst: The Man and his Music| year= 1990| location =Oxford and New York | publisher= Oxford University Press |url= https://archive.org/details/gustavholstmanhi0000shor|isbn=978-0-19-314154-4 }}
* {{Cite book | ref=harv|last = Vaughan Williams | first = Ursula | title = RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams | year = 1964 | location = Oxford | publisher = Oxford University Press |url=https://archive.org/details/rvwbiographyofra0000vaug/page/n7/mode/2u|isbn = 978-0-19-315411-7 }}
* {{Cite book | ref=harv|last = Vaughan Williams | first = Ursula | title = RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams | year = 1964 | location = Oxford | publisher = Oxford University Press |url=https://archive.org/details/rvwbiographyofra0000vaug/page/n7/mode/2u|isbn = 978-0-19-315411-7 }}
{{Литература крај}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Тренутна верзија на датум 10. април 2024. у 04:05

Густав Холст
Густав Холст око 1921.
Пуно имеГустав Теодор Холст
Датум рођења(1874-09-21)21. септембар 1874.
Место рођењаЧелтнамУједињено Краљевство
Датум смрти25. мај 1934.(1934-05-25) (59 год.)
Место смртиЛондонУједињено Краљевство

Густав Теодор Холст (енгл. Gustav Theodore Holst; Челтнам, 21. септембар 1874Лондон, 25. мај 1934) био је енглески композитор.

Рођен је у музичкој породици (отац - оргуљаш, мајка - пијанисткиња).[1] Од младости ради као оргуљаш у цркви, а водио је једно време црквени хор. Студирао је на Лондонском колеџу за музику и неколико година свира тромбон у оркестрима. У периоду од 1919. до 1923. предавао је композицију на Лондонском колеџу за музику.[2]

Компоновао је чувену седмоставачну свиту Планете у време када је у Европи беснео Први светски рат.[3][4] Најпознатија композиција је Јупитер, планета радости.

Имао је значајан утицај на један број млађих енглеских композитора, укључујући и Едмунда Рубру, Мајкла Типета и Бенџамина Бритна.

Астероид 3590 Холст назван је по овом композитору.[5]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Породично порекло[уреди | уреди извор]

family tree diagram showing Gustav in relation to three earlier generations
Холстово породично стабло (поједностављено)

Холст је рођен у Челтнаму, Глостершир, као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,[n 1] ћерка угледног сајренчестерског адвоката;[7] Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.[8]

Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је немачког порекла; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у Санкт Петербургу.[9] Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,[10] био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.[n 2]

Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у Цркви свих светаца, Челтнам;[12] такође је предавао и држао клавирске рецитале.[12] Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као Ернест Косарт, успешан глумац у Вест Енду у Њујорку и у Холивуду.[13] Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,[n 3] где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.[7] Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).[16] Мари фон Холст је била заокупљена теозофијом и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,[16] а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."[17]

Композиције - Планете[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.[6]
  2. ^ Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."[11]
  3. ^ Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.[14][15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2. 
  2. ^ A Biography of Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
  3. ^ RTS:Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
  4. ^ Planete » Moj svet muzike
  5. ^ Lutz D. Schmadel, International Astronomical Union Dictionary of Minor Planet Names. — 5-th Edition. — Berlin Heidelberg New-York: Springer-Verlag, 2003. — 992 с. —. ISBN 978-3-540-00238-3.
  6. ^ Holst 1969, стр. 6
  7. ^ а б Mitchell 2001, стр. 3 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
  8. ^ Mitchell 2001, стр. 2 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
  9. ^ Matthews, Colin. „Holst, Gustav”. Grove Music Online. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2013. (потребна претплата)
  10. ^ Short 1990, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
  11. ^ Holst 1969, стр. 52
  12. ^ а б Short 1990, стр. 10 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
  13. ^ Short, стр. 476; "The Theatres", The Times, 16 May 1929, p. 1; Atkinson, Brooks. "Over the Coffee Cups", The New York Times, 5 April 1932 (потребна претплата) „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 06. 09. 2021. ; and Jones, Idwal. "Buttling a Way to Fame", The New York Times, 7 November 1937 (потребна претплата)
  14. ^ Warrack, John (јануар 2011). „Holst, Gustav Theodore”. Oxford Dictionary of National Biography Online edition. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2013. (потребна претплата)
  15. ^ Short, стр. 11
  16. ^ а б Mitchell, стр. 3–4
  17. ^ Dickinson 1957, стр. 135

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]