Густав Холст — разлика између измена

Густав Холст
Густав Холст
	Густав Холст око 1921.
Пуно име	Густав Теодор Холст
Датум рођења	21. септембар 1874.
Место рођења	Челтнам, Уједињено Краљевство
Датум смрти	25. мај 1934. (59 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 6. септембар 2021. у 21:03

Густав Теодор Холст (енгл. Gustav Theodore Holst; Челтнам, 21. септембар 1874 — Лондон, 25. мај 1934) био је енглески композитор.

Рођен је у музичкој породици (отац - оргуљаш, мајка - пијанисткиња).^[1] Од младости ради као оргуљаш у цркви, а водио је једно време црквени хор. Студирао је на Лондонском колеџу за музику и неколико година свира тромбон у оркестрима. У периоду од 1919. до 1923. предавао је композицију на Лондонском колеџу за музику.^[2]

Компоновао је чувену седмоставачну свиту Планете у време када је у Европи беснео Први светски рат.^[3]^[4] Најпознатија композиција је Јупитер, планета радости.

Имао је значајан утицај на један број млађих енглеских композитора, укључујући и Едмунда Рубру, Мајкла Типета и Бенџамина Бритна.

Астероид 3590 Холст назван је по овом композитору.^[5]

Живот и каријера

Ране године

Породично порекло

family tree diagram showing Gustav in relation to three earlier generations — Холстово породично стабло (поједностављено)

Холст је рођен у Челтнаму, Глостершир, као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,^{[n 1]} ћерка угледног сајренчестерског адвоката;^[7] Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.^[8]

Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је немачког порекла; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у Санкт Петербургу.^[9] Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,^[10] био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.^{[n 2]}

Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у Цркви свих светаца, Челтнам;^[12] такође је предавао и држао клавирске рецитале.^[12] Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као Ернест Косарт, успешан глумац у Вест Енду у Њујорку и у Холивуду.^[13] Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,^{[n 3]} где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.^[7] Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).^[16] Мари фон Холст је била заокупљена теозофијом и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,^[16] а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."^[17]

Планете

Mars, the Bringer of War

Mars, from The Planets, performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of Musopen
Mars, the Bringer of War

Performed by the U.S. Air Force Band
Venus, the Bringer of Peace

Venus, from The Planets, performed by the U.S. Air Force Band
Jupiter, the Bringer of Jollity

Jupiter, from The Planets, performed by the Skidmore College Orchestra. Courtesy of Musopen
Uranus, the Magician

Uranus, from The Planets, performed by the U.S. Air Force Band
Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.

Напомене

^ Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.^[6]
^ Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."^[11]
^ Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.^[14]^[15]

Референце

^ Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
^ A Biography of Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
^ RTS:Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
^ Planete » Moj svet muzike
^ Lutz D. Schmadel, International Astronomical Union Dictionary of Minor Planet Names. — 5-th Edition. — Berlin Heidelberg New-York: Springer-Verlag, 2003. — 992 с. —. ISBN 978-3-540-00238-3.
^ Holst (1969), p. 6
^ ^а ^б Mitchell, p. 3
^ Mitchell, p. 2
^ Matthews, Colin. „Holst, Gustav”. Grove Music Online. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2013. (потребна претплата)
^ Short, p. 9
^ Holst (1969) p. 52
^ ^а ^б Short, p. 10
^ Short, p. 476; "The Theatres", The Times, 16 May 1929, p. 1; Atkinson, Brooks. "Over the Coffee Cups", The New York Times, 5 April 1932 (потребна претплата) Архивирано 19 фебруар 2014 на сајту Wayback Machine; and Jones, Idwal. "Buttling a Way to Fame", The New York Times, 7 November 1937 (потребна претплата) Архивирано 12 јун 2018 на сајту Wayback Machine
^ Warrack, John (јануар 2011). „Holst, Gustav Theodore”. Oxford Dictionary of National Biography Online edition. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2013. (потребна претплата)
^ Short, p. 11
^ ^а ^б Mitchell, pp. 3–4.
^ Dickinson (1957), p. 135

Литература

Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-02445-5.
Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-10178-6.
Dickinson, Alan Edgar Frederic (1995). Alan Gibbs, ур. Holst's Music—A Guide. London: Thames. ISBN 0-905210-45-X.
Dickinson, A E F (1957). „Gustav Holst”. Ур.: Alfred Louis Bacharach. The Music Masters IV: The Twentieth Century. Harmondsworth: Penguin. OCLC 26234192.
Gibbs, Alan (2000). Holst Among Friends. London: Thames Publishing. ISBN 978-0-905210-59-9.
Holmes, Paul (1998). Holst. Illustrated Lives of the Great Composers. London: Omnibus Press. OCLC 650194212.
Holst, Gustav (1974). Letters to W. G. Whittaker. University of Glasgow Press. ISBN 0-85261-106-4.
Holst, Imogen (1969). Gustav Holst (second изд.). London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-315417-X.
Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber and Faber. ISBN 0-571-10004-X.
Holst, Imogen (1980). „Holst, Gustavus Theodore von”. Ур.: Stanley Sadie. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 8. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2.
Holst, Imogen (1981). The Great Composers: Holst (second изд.). London: Faber and Faber. ISBN 0-571-09967-X.
Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst (third изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-315458-7.
Hughes, Gervase (1960). The Music of Arthur Sullivan. London: Macmillan. OCLC 16739230.
Hughes, Gervase; Herbert Van Thal (1971). The Music Lover's Companion. London: Eyre and Spottiswoode. ISBN 0-413-27920-0.
Kennedy, Michael (1970). Elgar: Orchestral Music. London: BBC. OCLC 252020259.
March, Ivan, ур. (2007). The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008. London: Penguin. ISBN 0-14-103336-3.
Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
Moore, Jerrold Northrop (1992). Vaughan Williams—A Life in Photographs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-816296-0.
Rodmell, Paul (2002). Charles Villiers Stanford. Aldershot: Scolar Press. ISBN 1-85928-198-2.
Rubbra, Edmund; Stephen Lloyd, ур. (1974). Gustav Holst. London: Triad Press. ISBN 0-902070-12-6.
Sackville-West, Edward; Desmond Shawe-Taylor (1955). The Record Guide. London: Collins. OCLC 500373060.
Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-314154-X.
Tippett, Michael (1991). Those Twentieth Century Blues. London: Pimlico. ISBN 0-7126-6059-3.
Vaughan Williams, Ralph (2008). Hugh Cobbe, ур. Letters of Ralph Vaughan Williams. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-925797-3.
Bax, Clifford (1936). Ideas and People. London: Lovat Dickson. OCLC 9302579.
Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-102445-4.
Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-110178-0.
Greene, Richard (1995). Holst: The Planets. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52-145000-3.
Holst, Gustav (1921). The Planets: Suite for Large Orchestra. London: Boosey & Hawkes. OCLC 873691404.
Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-110004-0.
Holst, Imogen (1981). Holst. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-118032-5.
Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315458-2.
Holst, Imogen (2008) [1969]. Gustav Holst: A Biography (second изд.). London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-24199-6.
Kennedy, Michael (1987). Adrian Boult. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-33-348752-5.
Leo, Alan (1905). What is a Horoscope and How is it Cast? (second изд.). London: Modern Astrology. OCLC 561872689.
Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-314154-4.
Vaughan Williams, Ursula (1964). RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315411-7.

Спољашње везе

The Gustav Holst archive at the Britten-Pears Foundation
Густав Холст на сајту IMDb (језик: енглески)
Free scores by Густав Холст in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
Gustav Holst (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
The Gustav Holst Website (unofficial)
Gustav Holst: The Lost Films (BBC production from the late 1970s, discovered 2009. Extracts)
Turn back, O man (Op. 36a) – live recording by the Choir of Somerville College, Oxford (2012) на сајту YouTube
Густав Холст на сајту Internet Archive (језик: енглески)
Густав Холст на сајту LibriVox (језик: енглески)

[7] Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.^[6]

[13] Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."^[11]

[18] Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.^[14]^[15]

[1] Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.

[2] A Biography of Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.

[3] RTS:Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.

[4] Planete » Moj svet muzike

[5] Lutz D. Schmadel, International Astronomical Union Dictionary of Minor Planet Names. — 5-th Edition. — Berlin Heidelberg New-York: Springer-Verlag, 2003. — 992 с. —. ISBN 978-3-540-00238-3.

[6] Holst (1969), p. 6

[m3-8] а ^б Mitchell, p. 3

[m2-9] Mitchell, p. 2

[grove-10] Matthews, Colin. „Holst, Gustav”. Grove Music Online. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2013. (потребна претплата)

[short9-11] Short, p. 9

[h196952-12] Holst (1969) p. 52

[Short,_p._10-14] а ^б Short, p. 10

[15] Short, p. 476; "The Theatres", The Times, 16 May 1929, p. 1; Atkinson, Brooks. "Over the Coffee Cups", The New York Times, 5 April 1932 (потребна претплата) Архивирано 19 фебруар 2014 на сајту Wayback Machine; and Jones, Idwal. "Buttling a Way to Fame", The New York Times, 7 November 1937 (потребна претплата) Архивирано 12 јун 2018 на сајту Wayback Machine

[dnb-16] Warrack, John (јануар 2011). „Holst, Gustav Theodore”. Oxford Dictionary of National Biography Online edition. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2013. (потребна претплата)

[17] Short, p. 11

[m34-19] а ^б Mitchell, pp. 3–4.

[20] Dickinson (1957), p. 135

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[n 1]

[7]

[8]

[9]

[10]

[n 2]

[12]

[13]

[n 3]

[16]

[17]

[6]

[11]

[14]

[15]

@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 === Ране године ===
 ==== Породично порекло ====
-{{rut}}
 [[File:Holst-family-tree.tif|thumb|upright=1.4|right|alt=family tree diagram showing Gustav in relation to three earlier generations|{{center|Холстово породично стабло (поједностављено)}}]]
-Holst was born in [[Cheltenham]], [[Gloucestershire]], the elder of the two children of Adolph von Holst, a professional musician, and his wife, Clara Cox, ''née'' Lediard. She was of mostly British descent,{{refn|Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.<ref>Holst (1969), p. 6</ref>|group=n}} daughter of a respected [[Cirencester]] solicitor;<ref name=m3>Mitchell, p. 3</ref> the Holst side of the family was of mixed Swedish, Latvian and German ancestry, with at least one professional musician in each of the previous three generations.<ref name=m2>Mitchell, p. 2</ref>
+Холст је рођен у [[Челтнам]]у, [[Глостершир]], као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,{{refn|Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.<ref>Holst (1969), p. 6</ref>|group=n}} ћерка угледног [[Cirencester|сајренчестерског]] адвоката;<ref name=m3>Mitchell, p. 3</ref> Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.<ref name=m2>Mitchell, p. 2</ref>
-One of Holst's great-grandfathers, Matthias Holst, born in Riga, Latvia, [[Baltic Germans|was of German origin]]; he served as composer and harp-teacher to the Imperial Russian Court in [[Saint Petersburg|St Petersburg]].<ref name=grove/> Matthias's son Gustavus, who moved to England with his parents as a child in 1802,<ref name=short9>Short, p. 9</ref> was a composer of salon-style music and a well-known harp teacher. He appropriated the aristocratic prefix "von" and added it to the family name in the hope of gaining enhanced prestige and attracting pupils.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name=h196952/>|group=n}}
+Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је [[Балтички Немци|немачког порекла]]; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у [[Санкт Петербург]]у.<ref name=grove/> Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,<ref name=short9>Short, p. 9</ref> био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.{{refn|Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."<ref name=h196952/>|group=n}}
-Holst's father, Adolph von Holst, became organist and choirmaster at [[All Saints' Church, Cheltenham|All Saints' Church]], Cheltenham;<ref name="Short, p. 10">Short, p. 10</ref> he also taught, and gave piano recitals.<ref name="Short, p. 10"/> His wife, Clara, a former pupil, was a talented singer and pianist. They had two sons; Gustav's younger brother, Emil Gottfried, became known as [[Ernest Cossart]], a successful actor in the [[West End theatre|West End]], New York and [[Cinema of the United States|Hollywood]].<ref>Short, p. 476; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140219050530/http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3 |date=19 February 2014 }}; and Jones, Idwal. [https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html "Buttling a Way to Fame"], ''The New York Times'', 7 November 1937 {{subscription}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180612211446/https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html |date=12 June 2018 }}</ref> Clara died in February 1882, and the family moved to another house in Cheltenham,{{refn|Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.<ref name=dnb>{{cite web|author-link= John Warrack|last= Warrack|first= John|title= Holst, Gustav Theodore|url= http://www.oxforddnb.com/view/article/33963?docPos=1|publisher= Oxford Dictionary of National Biography Online edition|date= January 2011|accessdate= 4 April 2013|archive-date= 20 June 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210620115640/https://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-33963;jsessionid=888D81E17EB3EF4A9B587C296B19218D?docPos=1|url-status= live}}{{subscription}}</ref><ref>Short, p. 11</ref>|group=n}} where Adolph recruited his sister Nina to help raise the boys. Gustav recognised her devotion to the family and dedicated several of his early compositions to her.<ref name=m3/> In 1885 Adolph married Mary Thorley Stone, another of his pupils. They had two sons, Matthias (known as "Max") and Evelyn ("Thorley").<ref name=m34/> Mary von Holst was absorbed in [[Theosophy (Blavatskian)|theosophy]] and not greatly interested in domestic matters. All four of Adolph's sons were subject to what one biographer calls "benign neglect",<ref name=m34>Mitchell, pp. 3–4.</ref> and Gustav in particular was "not overburdened with attention or understanding, with a weak sight and a weak chest, both neglected—he was 'miserable and scared'."<ref>Dickinson (1957), p. 135</ref>
+Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у [[All Saints' Church, Cheltenham|Цркви свих светаца]], [[Челтнам]];<ref name="Short, p. 10">Short, p. 10</ref> такође је предавао и држао клавирске рецитале.<ref name="Short, p. 10"/> Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као [[Ernest Cossart|Ернест Косарт]], успешан глумац у [[Позориште Вест Енд|Вест Енду]] у [[Њујорк]]у и у [[Холивуд]]у.<ref>Short, p. 476; "The Theatres", ''The Times'', 16 May 1929, p. 1; [[Brooks Atkinson|Atkinson, Brooks]]. [https://www.nytimes.com/1932/04/05/archives/over-the-coffee-cups-with-george-bernard-shaw-in-a-play-entitled-to.html "Over the Coffee Cups"], ''The New York Times'', 5 April 1932 {{subscription}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140219050530/http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F20A12F73D5A13738DDDAC0894DC405B828FF1D3 |date=19 February 2014 }}; and Jones, Idwal. [https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html "Buttling a Way to Fame"], ''The New York Times'', 7 November 1937 {{subscription}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180612211446/https://www.nytimes.com/1937/11/07/archives/buttling-a-way-to-fame.html |date=12 June 2018 }}</ref> Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,{{refn|Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.<ref name=dnb>{{cite web|author-link= John Warrack|last= Warrack|first= John|title= Holst, Gustav Theodore|url= http://www.oxforddnb.com/view/article/33963?docPos=1|publisher= Oxford Dictionary of National Biography Online edition|date= January 2011|accessdate= 4 April 2013|archive-date= 20 June 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210620115640/https://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-33963;jsessionid=888D81E17EB3EF4A9B587C296B19218D?docPos=1|url-status= live}}{{subscription}}</ref><ref>Short, p. 11</ref>|group=n}} где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.<ref name=m3/> Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).<ref name=m34/> Мари фон Холст је била заокупљена [[Теозофија (Блаватскијска)|теозофијом]] и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,<ref name=m34>Mitchell, pp. 3–4.</ref> а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."<ref>Dickinson (1957), p. 135</ref>
 == Планете ==

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Шпанија Француска BnF подаци Каталонија Немачка Италија Израел Финска Сједињене Државе Шведска Летонија Јапан Чешка Аустралија Кореја Хрватска Холандија Пољска Ватикан
Академске	CiNii
Уметничке	MusicBrainz
Људи	Deutsche Biographie Trove
Остале	COBISS.SR COBISS.SI Енциклопедија Британика RISM SNAC IdRef