Везивно ткиво

Везивно ткиво, као врста ткива животиња, учествује у формирању и одржавању облика тела, повезује и окружује све органе и чини њихову унутрашњу потпорну мрежу. Веома важну компоненту овог ткива чини ванћелијски матрикс који повезује ћелије и даје им потпору.

Компоненте везивног ткива

Главни чланак: Ћелије везивног ткива

Основу свих разноликих везивних ткива чине:

• ћелије,
• ванћелијски матрикс (екстрацелуларни матрикс) у коме се разликују:

1. фибриларни протеини (везивна влакна);

2. основна супстанца, аморфан део

3. ткивна течност, која се у највећем проценту састоји од воде која је везана за молекуле основне супстанце.

За разлику од епителних, ћелије везивног ткива су мање или више просторно удаљене једна од друге и између њих се налази велика количина ванћелијског матрикса. Иако удаљене ове ћелије се повезују или директно или преко ткивне течности која се налази између њих.

Функције везивних ткива

Основне функције овог ткива могу се разврстати на:

• потпорну и заштитну — образују строму и капсуле органа;
• нутритивну улогу — покровни епители, с обзиром да су без крвних судова, хранљиве материје и кисеоник примају из крвних судова подупирућег везивног ткива;
• метаболичку улогу — у њима се могу складиштити липиди, електролити и вода;
• терморегулациону улогу — посебан тип везивног ткива, масно ткиво, представља поткожни термоизолациони слој;
• одбрамбену улогу — макрофаги и лимфоцити (одбрамбене ћелије) су активни у овом ткиву;
• улогу у зарастању рана.

Класификација везивних ткива

Врсте везивног ткива

Класификују се према заступљености ћелија и компоненти ванћелијског матрикса, што одређује њихову морфологију и функције, на:

1. ембрионска везивна ткива којима припадају:

• мезенхимско везивно ткиво
• слузно везивно ткиво

2. адултна везивна ткива која су подељена на:

а) везивна ткива у ужем смислу:

• неорганизована везивна ткива
• организована везивна ткива

б) потпорна везивна ткива:

• хрскавичаво ткиво
• коштано ткиво

в) везивна ткива са посебним одликама:

• хематопојетичка ткива
• крв
• масно ткиво
• пигментисано везивно ткиво

Течна везивна ткива

Главни чланак: Крв

Крв и лимфа су не само једина течна везивна ткива него истовремено и једина везивна ткива која не садрже влакна. Крв кружи унутар крвних судова.

Главни чланак: Лимфа

Лимфа је безбојна течност, по саставу слична крвној плазми, али за разлику од ње лимфа садржи само леукоците. Циркулише кроз посебан систем канала – лимфоток. Лимфа представља посредника између крви и ткива:

• преко ње до ћелија доспевају хранљиве материје, а у њу, такође, прелазе многи производи метаболизма који се узбацују из организма.

Главни чланак: Хемолимфа

Крви и лимфи кичмењака одговарају хидролимфа и хемолимфа бескичмењака.

Влакнасто везивно ткиво

Главни чланак: Везивна влакна

Влакнасто везивно ткиво чине:

• ћелије и
• аморфна (без облика) међућелијска супстанца у којој су распоређена
• многобројна везивна влакна.

Везивне ћелије могу да буду различитог облика – неправилног, звездастог, округлог, овалног.

Постоје две врсте везивних влакана :

• колагена
• еластична
• ретикуларна.

Колагена влакна су чврста, дебела, савитљива али релативно нееластична и јака, док су еластична тања, разграната и еластична.

У односу на распоред везивних влакана у ткиву разликују се два типа влакнастог везивног ткива :

1. чврсто сачињавају везивна влакна збијена у паралелне снопиће; у зависности од типа влакана разликују се:

• колагено у које се убрајају тетиве (везују мишиће за кости или мишиће међусобно ) и лигаменти (повезују кости) и
• еластично чврсто везивно ткиво изграђује различите еластичне органе у телу, као што су плућа, крвни судови и сл.;

2. растресито је најзаступљеније ткиво у телу кичмењака; налази се како у органима тако и између њих, повезујући нерве, мишиће, кости, кожу, крвне и лимфне судове; у том ткиву се назомилавају масти (резерва енергије), пигменти и леукоцити.

Хрскавичаво ткиво

Главни чланак: Хрскавичаво ткиво

Хрскавичаво ткиво сачињавају:

• крупне хрскавичаве ћелије:
  • хондриоцити и
  • хондриобласти и
• међућелијска маса у којој су
• влакна.

Коштано ткиво

Главни чланак: Коштано ткиво

Коштано ткиво је изграђено од:

• коштаних ћелија:
  • остеобласти,
  • остеоцити и
  • остеокласти и
• чврсте коштане масе (међућелијска супстанца).

Остеобласти одговарају хондриобластима хрскавичавог ткива, а остеоцити су зреле, диференциране коштане ћелије. Остеокласти разарају коштану масу и омогућавају њено непрекидно обнављање. Сва три типа ћелија учествују у расту костију у њиховом зарастању после прелома.

Коштана маса се састоји од:

• органске материје осеина,
• колагених влакана и
• минералних материја (највише соли Ca и P).

Грађа кости

На површини кости налази се везивна опна — покосница. Испод ње је компактна коштана маса која према унутрашњости кости прелази у сунђерасту коштану масу. Компактна коштана маса прожета је великим бројем уздужних и попречних, међусобно повезаних каналића. Уздужни канали називају се Хаверзови канали, око њих се налазе концентрично распоређене коштане ћелије, а кроз њих пролазе крвни судови и нерви .

Хистогенеза везивног ткива

Главни чланак: Хистогенеза везивног ткива

Ова ткива су мезодермалног порекла и потичу од мезенхима (ембрионско везивно ткиво). Дао мезенхима главеног и вратног региона човека настаје од ектодерма, због чега се назива ектомезенхим.

Литература

• Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
• Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
• Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
• Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
• Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.

Спољашње везе

• БиоНет Школа