Вилијам Џ. Бренан — разлика између измена
м {{Бергеров суд}} |
м {{Воренов суд}} |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
{{извори}} |
{{извори}} |
||
{{Воренов суд}} |
|||
{{Бергеров суд}} |
{{Бергеров суд}} |
||
{{Ренквистов суд}} |
{{Ренквистов суд}} |
||
Верзија на датум 24. мај 2012. у 20:59
| Вилијам Џ. Бренан | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Вилијам Џ. Бренан, 1976. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Име при рођењу | Вилијам Џозеф Бренан, млађи | ||||||||||||
| Датум рођења | 25. април 1906. | ||||||||||||
| Место рођења |  Њуарк, Њу Џерзи (САД), | ||||||||||||
| Датум смрти | 24. јул 1997. | ||||||||||||
| Место смрти | Вашингтон, САД | ||||||||||||
| Држављанство | Американац | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Пенсилваније, Правна Школа Харвард | ||||||||||||
| Професија | правник, судија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Вилијам Џозеф Бренан, млађи (енгл. William Joseph Brennan, Jr., Њуарк, САД, 25. април 1906 — Вашингтон, САД, 24. јул 1997) је био амерички правник и придружени судија Врховног суда САД од 1956. до 1990. године.[1] Током мандата у Врховном суду био је познат као вођа либералног крила суда.[2]
Противио се смртној казни а подржавао је право на абортус. Написао је неколико значајних већинских мишљења, између осталих у предметима Бејкер против Кара, који је успоставио принцип „једна особа, један глас“ и Њујорк тајмс против Саливена, где је успостављен принцип да мора постојати „стварна злоба“ у извештавању медија о „јавним личностима“ да би се могла поднети тужба због клевете. Због своје способности да обликује широк спектар мишљења, и да преговара и придобија гласове других судија сматран је једним од најутицајнијих судија Врховног суда. Конзервативни судија Антонин Скалија назвао је Бренана „вероватно најутицајнијим судијом ХХ века“.[3]
Референце
- ^ „Federal Judicial Center: William J. Brennan”. 12. 12. 2009.
- ^ Souter’s Exit Opens Door for a More Influential Justice
- ^ Brennan, Patricia (6. октобар 1996), „Seven Justices, On Camera”, The Washington Post, Приступљено 21. април 2010
|
| ||||||||||||||||||
|
| ||||||||||||
|
| ||||||||||||||