Ватрени појас Пацифика — разлика између измена
м Робот: додато bg:Тихоокеански огнен пръстен |
м нормативна контрола |
||
| (Није приказано 10 међуизмена 9 корисника) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Pacific Ring of Fire.png|мини|300п|д|Тихоокеански ватрени прстен]] |
[[Слика:Pacific Ring of Fire.png|мини|300п|д|Тихоокеански ватрени прстен]] |
||
'''Ватрени појас Пацифика''' ('''Пацифички ватрени појас''', '''Тихоокеански ватрени прстен''') је појас [[вулкан]]а који окружује [[Тихи океан]]. Ту се налази 40% свих активних вулкана који |
'''Ватрени појас Пацифика''' ('''Пацифички ватрени појас''', '''Тихоокеански ватрени прстен''') је појас [[вулкан]]а који окружује [[Тихи океан]]. Ту се налази 40% свих активних вулкана који уз то, као [[стратовулкан]]и или [[сиви вулкан]]и, имају огромну експлозивну снагу. |
||
Ватрени појас Пацифика се највећим делом састоји од низа [[острвски лук|острвских лукова]] као што су [[Алеути]], [[Курилска острва|Курили]] или [[јапан]]ски [[острва Ријоку]]. Само на неколико западно |
Ватрени појас Пацифика се највећим делом састоји од низа [[острвски лук|острвских лукова]] као што су [[Алеути]], [[Курилска острва|Курили]] или [[јапан]]ски [[острва Ријоку]]. Само на неколико западно[[тихи океан|пацифичких]] острвских лукова отпада 45% свих вулкана на [[Земља|свету]]. |
||
Он почиње на западном ободу [[Тихи океан|Тихог океана]] са [[Камчатка|Камчатком]] на којој има 28 активних вулкана. Најзначајнији међу њима је [[Кључевскаја Сопка]]. Од Камчатке ка југу ватрени појас Пацифика се пружа преко [[Курилска острва|Курилских острва]] где има 39 активних вулкана. Најактивнији и највиши [[вулкан]] је [[Алаид]] на истоименом острву. Од Курилских острва вулканска зона се наставља на [[Јапан| |
Он почиње на западном ободу [[Тихи океан|Тихог океана]] са [[Камчатка|Камчатком]] на којој има 28 активних вулкана. Најзначајнији међу њима је [[Кључевскаја Сопка]]. Од Камчатке ка југу ватрени појас Пацифика се пружа преко [[Курилска острва|Курилских острва]] где има 39 активних вулкана. Најактивнији и највиши [[вулкан]] је [[Алаид]] на истоименом острву. Од Курилских острва вулканска зона се наставља на [[Јапан|јапанска острва]] где има 49 активних вулкана. Најпознатији су [[Фуџијама]], [[Бандај-сан]], [[Асама]] и [[Киришима]]. Он се даље наставља преко [[Филипини|Филипинских острва]] са 12 активних вулкана, [[Сулавеси|Целебеса]] (4 вулкана), [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] (10 вулкана), па преко [[Нова Британија|Нове Британије]], [[Соломонова Острва|Соломонских острва]], [[Нови Хебриди|Нових Хебрида]], острва [[Кармедек]] и [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] (5 вулкана) до [[Антарктик|Антарктика]]. |
||
Источни обод ватреног појаса Пацифика почиње [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] (25 вулкана), одакле се простире преко [[Аљаска|Аљаске]] на [[Кордиљери|Кордиљере]]([[Стеновите планине]] и [[Анди|Анде]]). Велики систем планинских венаца Анда и Кордиљера има преко 80 активних вулкана |
Источни обод ватреног појаса Пацифика почиње [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] (25 вулкана), одакле се простире преко [[Аљаска|Аљаске]] на [[Кордиљери|Кордиљере]] ([[Стеновите планине]] и [[Анди|Анде]]). Велики систем планинских венаца Анда и Кордиљера има преко 80 активних вулкана, од којих су најзначајнији [[Ласен Пик]] (3181 -{m}-) у [[Каскадске планине|Каскадским планинама]], [[Попокатепетл]] (5452 -{m}-), [[Оризаба]](5.700 -{m}-) и [[Колима (планина)|Колима]] (3846 -{m}-) сва три у [[Мексико|Мексику]]. У [[Јужна Америка|Јужној Америци]] најзначајнији су [[Котопакси]] (5.896 -{m}-)у [[Еквадор|Еквадору]], који је највиши активни вулкан на свету, [[Мисти]] (5842 -{m}-) у Перуу и [[Домујо]] (4708 -{m}-) и [[Аконкагва]] (7035 -{m}-) у [[Аргентина|Аргентини]]. |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
Тај појас живих вулканских активности обухвата готово целу [[пацифичка тектонска плоча|пацифичку тектонску плочу]]. Дуж њених рубова услед [[Геотектоника|тектонике плоча]] долази до [[субдукција|субдукције]] које стварају слаба подручја у [[литосфера|литосфери]] која погодују изласку текуће [[магма|магме]]. |
Тај појас живих вулканских активности обухвата готово целу [[пацифичка тектонска плоча|пацифичку тектонску плочу]]. Дуж њених рубова услед [[Геотектоника|тектонике плоча]] долази до [[субдукција|субдукције]] које стварају слаба подручја у [[литосфера|литосфери]] која погодују изласку текуће [[магма|магме]]. |
||
| Ред 19: | Ред 18: | ||
{{Commonscat|Maps of the Pacific Ring of Fire}} |
{{Commonscat|Maps of the Pacific Ring of Fire}} |
||
{{Вулкани}} |
{{Вулкани}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Тектоника плоча]] |
[[Категорија:Тектоника плоча]] |
||
[[Категорија:Тихи океан]] |
|||
[[af:Ring van Vuur]] |
|||
[[ar:منطقة الحزام الناري]] |
|||
[[id:Cincin Api Pasifik]] |
|||
[[ms:Lingkaran api Pasifik]] |
|||
[[bg:Тихоокеански огнен пръстен]] |
|||
[[map-bms:Lingkar gunung api pasifik]] |
|||
[[su:Cingcin Api Pasifik]] |
|||
[[bs:Pacifički vatreni prsten]] |
|||
[[ca:Cinturó de foc del Pacífic]] |
|||
[[cs:Ohnivý kruh]] |
|||
[[da:Ildringen]] |
|||
[[de:Pazifischer Feuerring]] |
|||
[[et:Vaikse ookeani tulerõngas]] |
|||
[[en:Pacific Ring of Fire]] |
|||
[[es:Cinturón de Fuego del Pacífico]] |
|||
[[eu:Ozeano Bareko Suzko Eraztuna]] |
|||
[[fr:Ceinture de feu du Pacifique]] |
|||
[[gl:Cinto de lume do Pacífico]] |
|||
[[he:טבעת האש]] |
|||
[[hr:Pacifički vatreni prsten]] |
|||
[[it:Cintura di fuoco]] |
|||
[[ja:環太平洋火山帯]] |
|||
[[ko:환태평양 조산대]] |
|||
[[la:Circulus Ignis Pacificus]] |
|||
[[lt:Ugnies žiedas]] |
|||
[[hu:Tűzgyűrű]] |
|||
[[nl:Ring van Vuur]] |
|||
[[no:Ildringen i Stillehavet]] |
|||
[[nn:Eldringen i Stillehavet]] |
|||
[[pl:Pacyficzny pierścień ognia]] |
|||
[[pt:Círculo de fogo do Pacífico]] |
|||
[[ro:Cercul de foc al Pacificului]] |
|||
[[ru:Тихоокеанское вулканическое огненное кольцо]] |
|||
[[simple:Pacific Ring of Fire]] |
|||
[[sk:Ohnivý kruh]] |
|||
[[sh:Vatreni pojas Pacifika]] |
|||
[[fi:Tyynenmeren tulirengas]] |
|||
[[sv:Eldringen]] |
|||
[[ta:எரிமலை வளையம்]] |
|||
[[tl:Singsing ng Apoy ng Pasipiko]] |
|||
[[th:วงแหวนแห่งไฟ]] |
|||
[[vi:Vành đai lửa Thái Bình Dương]] |
|||
[[tr:Pasifik Deprem Kuşağı]] |
|||
[[uk:Тихоокеанське вогняне коло]] |
|||
[[ur:حلقۂ آتش]] |
|||
[[zh:环太平洋火山带]] |
|||
Тренутна верзија на датум 14. јануар 2024. у 13:14
Ватрени појас Пацифика (Пацифички ватрени појас, Тихоокеански ватрени прстен) је појас вулкана који окружује Тихи океан. Ту се налази 40% свих активних вулкана који уз то, као стратовулкани или сиви вулкани, имају огромну експлозивну снагу.
Ватрени појас Пацифика се највећим делом састоји од низа острвских лукова као што су Алеути, Курили или јапански острва Ријоку. Само на неколико западнопацифичких острвских лукова отпада 45% свих вулкана на свету.
Он почиње на западном ободу Тихог океана са Камчатком на којој има 28 активних вулкана. Најзначајнији међу њима је Кључевскаја Сопка. Од Камчатке ка југу ватрени појас Пацифика се пружа преко Курилских острва где има 39 активних вулкана. Најактивнији и највиши вулкан је Алаид на истоименом острву. Од Курилских острва вулканска зона се наставља на јапанска острва где има 49 активних вулкана. Најпознатији су Фуџијама, Бандај-сан, Асама и Киришима. Он се даље наставља преко Филипинских острва са 12 активних вулкана, Целебеса (4 вулкана), Нове Гвинеје (10 вулкана), па преко Нове Британије, Соломонских острва, Нових Хебрида, острва Кармедек и Новог Зеланда (5 вулкана) до Антарктика.
Источни обод ватреног појаса Пацифика почиње Алеутским острвима (25 вулкана), одакле се простире преко Аљаске на Кордиљере (Стеновите планине и Анде). Велики систем планинских венаца Анда и Кордиљера има преко 80 активних вулкана, од којих су најзначајнији Ласен Пик (3181 m) у Каскадским планинама, Попокатепетл (5452 m), Оризаба(5.700 m) и Колима (3846 m) сва три у Мексику. У Јужној Америци најзначајнији су Котопакси (5.896 m)у Еквадору, који је највиши активни вулкан на свету, Мисти (5842 m) у Перуу и Домујо (4708 m) и Аконкагва (7035 m) у Аргентини.
У Тихом океану се налазе и Хавајска острва са вулканима Мауна Лоа (4170 m), Мауна Кеа (4202 m), Хуалалај (2520 m) и Килауеа (1247 m).
Тај појас живих вулканских активности обухвата готово целу пацифичку тектонску плочу. Дуж њених рубова услед тектонике плоча долази до субдукције које стварају слаба подручја у литосфери која погодују изласку текуће магме.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Вулканологија |    | |
|---|---|---|
| Спискови и групе вулкана | ||
