Јелена Груба Котроманић — разлика између измена

Јелена Груба Котроманић
Јелена Груба Котроманић
	Трон краљице Јелене
Лични подаци
Датум рођења	1345.
Датум смрти	март 1399.
Породица
Супружник	Стефан Дабиша
Потомство	Стана Котроманић
Династија	Николићи, Котроманићи
Претходник	Стефан Дабиша
Наследник	Стефан Остоја

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 31. август 2023. у 12:45

Јелена (народно име Груба) је била краљица Босне (1395—1398) и супруга српског краља Дабише (1391—1395). Она је након његове смрти 8. септембра 1395. године изабрана од стране властеле за владарку и све своје одлуке је доносила саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског^[1]. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе, а најмоћнији међу њима били су:

Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали царине чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Вукчићем^[1], лишила власти проглашењем Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену Груба. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку Стану, која се удала за Ђурђа Радивојевића.

Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од 1340. године до његове смрти 8. септембра 1395. године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана, позната као Анастасија, имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Хрвантинићем, сменом с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена Дубровнику, те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи, који су владали једним делом Хума.

Порекло и брак

Рођена је у племићкој породици Николића, који су владали једним делом Хума. Удала се за Дабишу, ванбрачног полубрата краља Твртка I. Јелена Груба је била краљица Босне као супруга краља од 1391. године до мужеве смрти 1395. године. Једино преживело дијете рођено из њиховог брака била је кћерка Стана. Имали су сина, непознатог имена који је умро 1395. године. Станина кћерка, чије се име наводи као Владика, удала се за Јураја Радивојевића још за живота свога деде Дабише и баке Грубе, што потврђује Дабишина повеља из 1395. којом краљ поклања село Вељаци на управу својој кћери Стани, с тим да после њене смрти управу над селом наследе Владика и њен муж. Јеленина унука Владика је имала децу још за време Јелениног живота и владавине.

Владавина

За Дабишиног насљедника био је, још за Дабишина живота, изабран угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Жигмунд је изабран јер је био муж угарске владарице Марије, која је била кћерка Јелисавете Котроманић и унука бана Степана другог. Како је Марија умрла у мају 1395. године, Жигмунд је изгубио право на босански трон, па је по Дабишиној смрти, 8. септембра 1395. године, изабрана за владарку од стране босанске властеле.

Владала је уз помоћ сабора и главних представника властеле (војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, војвода Сандаљ Хранић Косача, и кнез Павле Радиновић). Краљица Јелена је имала проблема са подизањем дубровачких трибута (Стонски доходак и Светодмитарски доходак) јер није могла да испуни основни предуслов - да потпише старе привилегије и повеље у односима између Босне и Дубровника. Уз помоћ Жоре Бокшића, Дубровчанима је објашњено стање међувлашћа које је владало у Босни и они су јој тек тада исплатили трибуте, 1397. године.

За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали порезе чиме су директно подривали и слабили власт. Последње године владавине провела је у западном Захумљу, на поседу свог зета Јурја.

Након смене

Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела босанска властела, предвођена Хрвојем Вукчићем, лишила власти и изабрала Остоју за новог краља. Разлози за њену смену нису познати. Могуће је да су чланови њене породице, поготово њена браћа, искориштавали њен положај за стицање новца и моћи, што није одговорала остатку племства. Јелена је након владавине наставила да живи у Босни са титулом и чашћу краљице. Извори је називају „присвитла и привисока госпоја кир Груба“. Дана 18. марта 1399. године је још била жива, али јој се након тога датума губи сваки траг. Могуће је да се повукла у манастир и ту умрла.

У Бугојну су пронађени остаци цркве старе око 700 година и у њој посмртни остаци чланова краљевске породице, а претпоставља се да је међу њима сахрањена Јелена Груба.^[2]

Титула

Јелена Груба се у повељама на латинском потписивала као Helena, regina Bosniae, Stephani Dabisa uxor (српски: „Јелена, краљица Босне, супруга Степана Дабише").

Породично стабло

2. Стана

1. Јелена Груба Котроманић

3.

Референце

^ ^а ^б Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије", Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-83639-01-4.
^ Хусеин Смајић из Бугојна неимар и звонар цркве (3. мај 2017)

Литература

Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.

Стефан Дабиша	Краљица Босне (1395 — 1398)	Стефан Остоја

[СД-1] а ^б Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије", Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-83639-01-4.

[2] Хусеин Смајић из Бугојна неимар и звонар цркве (3. мај 2017)

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{malo_inlajn_referenci}}
+{{Друго значење|другу краљицу Јелену|Краљица Јелена}}
 {{Инфокутија владар
 | име = Јелена Груба Котроманић
-| слика =
+| слика = Stone_chair_of_Queen_Helen_of_Bosnia.png
-| опис_слике =
+| опис_слике = Трон краљице Јелене
 | пуно_име =
 | датум_рођења = 1345.
@@ Ред 22: / Ред 23: @@
 | деца = [[Стана Котроманић]]
 }}
-'''Јелена''' (народно име '''''Груба''''') је била [[краљ]]ица [[Краљевина Босна|Босне]] (1395—1398) и супруга краља [[Стефан Дабиша Котроманић|Дабише]] (1391—1395). Она је након његове смрти [[8. септембар|8. септембра]] 1395. године изабрана од стране [[племство|властеле]] за владарку и све своје одлуке је доносила ''саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског''<ref name="СД">[[Андрија Веселиновић]] [[Радош Љушић]], ''„Српске династије"'', [[Нови Сад]]. {{page|year=2001|isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}</ref>. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе, а најмоћнији међу њима били су:
+'''Јелена''' (народно име '''''Груба''''') је била [[краљ]]ица [[Краљевина Босна|Босне]] (1395—1398) и супруга српског краља [[Стефан Дабиша Котроманић|Дабише]] (1391—1395). Она је након његове смрти [[8. септембар|8. септембра]] 1395. године изабрана од стране [[племство|властеле]] за владарку и све своје одлуке је доносила ''саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског''<ref name="СД">[[Андрија Веселиновић]] [[Радош Љушић]], ''„Српске династије"'', [[Нови Сад]]. {{page|year=2001|isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}</ref>. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе, а најмоћнији међу њима били су:
 * војвода [[Сандаљ Хранић Косача]]
 * војвода [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]]
 * кнез [[Павле Раденовић]]
-Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали [[Царина|царине]] чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвојем Вукчићем]]<ref name="СД" />, лишила власти проглашењем [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену ''Груба''. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку ''Стану'', која се удала за [[Ђурађ Радивојевић|Ђурђа Радивојевића]].
+Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали [[Царина|царине]] чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају [[1398|1398.]] године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвојем Вукчићем]]<ref name="СД" />, лишила власти проглашењем [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену ''Груба''. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку ''Стану'', која се удала за [[Ђурађ Радивојевић|Ђурђа Радивојевића]].
-Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од 1340. године до његове смрти 8. септембра 1395. године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана, позната као Анастасија, имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хравојем Хрвантинићем, сменом с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена Дубровнику, те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи, који су владали једним делом Хума.
+Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од [[1340|1340.]] године до његове смрти 8. септембра [[1395|1395.]] године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана, позната као Анастасија, имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају [[1398|1398.]] године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвојем Хрвантинићем]], сменом с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена [[Дубровник|Дубровнику]], те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи, који су владали једним делом [[Захумље|Хума]].
 == Порекло и брак ==
-Рођена је у племићкој породици Николића, који су владали једним делом Хума. Удала се за Дабишу, ванбрачног полубрата краља Твртка I. Јелена Груба је била краљица Босне као супруга краља од 1391. године до мужеве смрти 1395. године. Једино преживело дијете рођено из њиховог брака била је кћерка Стана. Имали су сина, непознатог имена који је умро 1395. године. Станина кћерка, чије се име наводи као Владика, удала се за Јураја Радивојевића још за живота свога деде Дабише и баке Грубе, што потврђује Дабишина повеља из 1395. којом краљ поклања село Вељаци на управу својој кћери Стани, с тим да после њене смрти управу над селом наследе Владика и њен муж. Јеленина унука Владика је имала децу још за време Јелениног живота и владавине.
+Рођена је у племићкој породици Николића, који су владали једним делом Хума. Удала се за Дабишу, ванбрачног полубрата [[Твртко I|краља Твртка I]]. Јелена Груба је била краљица Босне као супруга краља од 1391. године до мужеве смрти 1395. године. Једино преживело дијете рођено из њиховог брака била је кћерка Стана. Имали су сина, непознатог имена који је умро 1395. године. Станина кћерка, чије се име наводи као Владика, удала се за Јураја Радивојевића још за живота свога деде Дабише и баке Грубе, што потврђује Дабишина повеља из 1395. којом краљ поклања село Вељаци на управу својој кћери Стани, с тим да после њене смрти управу над селом наследе Владика и њен муж. Јеленина унука Владика је имала децу још за време Јелениног живота и владавине.
 == Владавина ==
-За Дабишиног насљедника био је, још за Дабишина живота, изабран угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Жигмунд је изабран јер је био муж угарске владарице Марије, која је била кћерка [[Јелисавета Котроманић|Јелисавете Котроманић]] и унука бана [[Стефан II Котроманић|Степана другог]]. Како је Марија умрла у мају 1395. године, Жигмунд је изгубио право на босански трон, па је по Дабишиној смрти, 8. септембра 1395. године, изабрана за владарку од стране босанске властеле.
+За Дабишиног насљедника био је, још за Дабишина живота, изабран угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки]]. Жигмунд је изабран јер је био муж угарске владарице [[Марија Угарска|Марије]], која је била кћерка [[Јелисавета Котроманић|Јелисавете Котроманић]] и унука бана [[Стефан II Котроманић|Степана другог]]. Како је Марија умрла у мају 1395. године, Жигмунд је изгубио право на босански трон, па је по Дабишиној смрти, 8. септембра 1395. године, изабрана за владарку од стране босанске властеле.
+Владала је уз помоћ сабора и главних представника властеле (војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, војвода [[Сандаљ Хранић Косача]], и кнез [[Павле Раденовић|Павле Радиновић]]). Краљица Јелена је имала проблема са подизањем дубровачких трибута (Стонски доходак и Светодмитарски доходак) јер није могла да испуни основни предуслов - да потпише старе привилегије и повеље у односима између Босне и Дубровника. Уз помоћ Жоре Бокшића, Дубровчанима је објашњено стање међувлашћа које је владало у Босни и они су јој тек тада исплатили трибуте, 1397. године.
-Владала је уз помоћ сабора и главних представника властеле (војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, војвода Сандаљ Хранић Косача, и кнез Павле Радиновић). Краљица Јелена је имала проблема са подизањем дубровачких трибута (Стонски доходак и Светодмитарски доходак) јер није могла да испуни основни предуслов - да потпише старе привилегије и повеље у односима између Босне и Дубровника. Уз помоћ Жоре Бокшића, Дубровчанима је објашњено стање међувлашћа које је владало у Босни и они су јој тек тада исплатили трибуте, 1397. године.
 За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали порезе чиме су директно подривали и слабили власт. Последње године владавине провела је у западном Захумљу, на поседу свог зета Јурја.
@@ Ред 47: / Ред 49: @@
 == Титула ==
 Јелена Груба се у повељама на латинском потписивала као ''Helena, regina Bosniae, Stephani Dabisa uxor'' (српски: „Јелена, краљица Босне, супруга Степана Дабише").
-Последњих година, а као резултат грађанског рата бошњачка јавност у Сарајеву у потрази за својим идентитетом Јелену Грубу Котроманић представља као босанску краљицу негирајући њено српско порекло и игноришући сваке везе које је она имала са својим народом у средњовековној Србији.
 == Породично стабло ==
@@ Ред 62: / Ред 62: @@
 |boxstyle_5=background-color: #9fe;
 |1= 1. '''Јелена Груба Котроманић'''
+|2= 2. Стана
-|2= 2. <!-- nema na wikipodacima -->
 |3= 3. <!-- nema na wikipodacima -->
 |4=
@@ Ред 113: / Ред 113: @@
 {{БУСВ|ек=да}}
+{{Нормативна контрола}}
-{{Authority control}}
 {{DEFAULTSORT:Котроманић, Јелена Груба}}
-[[Категорија:Српски владари]]
 [[Категорија:Краљеви Босне]]
 [[Категорија:Котроманићи|Јелена Груба]]
+{{Портал бар|Биографија|Историја}}