Ђорђо Вазари — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
Вазари је рођен у [[Арезо|Арезу]], који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном [[Грнчарија|гранчаријом]] (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], Вазари постаје ученик [[Гуглиелмо да Марсиглиа]], вештог сликара [[Витраж|витража]]. Након смрти оца, са својих шеснаест година и овај пут на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у [[Фиренца|Фиренцу]] где се придружује кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[Фиорентином]] и [[Понтормом]]. У Фиренци ступa у контакт са некима од водећих хуманиста и његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] бива охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело|Микеланђелом]] који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина Ареза.<ref>http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm</ref> |
Вазари је рођен у [[Арезо|Арезу]], који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном [[Грнчарија|гранчаријом]] (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], Вазари постаје ученик [[Гуглиелмо да Марсиглиа]], вештог сликара [[Витраж|витража]]. Након смрти оца, са својих шеснаест година и овај пут на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у [[Фиренца|Фиренцу]] где се придружује кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[Фиорентином]] и [[Понтормом]]. У Фиренци ступa у контакт са некима од водећих хуманиста и његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] бива охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело|Микеланђелом]] који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина Ареза.<ref>http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm</ref> |
||
Након убиства његовог покровитења, војводе Алесандра, Вазари |
Након убиства његовог покровитења, војводе Алесандра, Вазари одлучује да напусти Фиренцу. Лутао је од града до града, попуњавајући свеске белешкама и скицирањем. Кардинал Иполито де Медичи, папа [[Климент VII]] и војвода [[Алесандро И. Козимо|Козимо]] су га сукцесивно ангажовани у њиховим службама. На релацији [[Рим]]-Ф[[иренца]] радио је као сликар, а током тог периода почео је да разрађује идеју писања књиге о уметницима. Једне вечери, у кући кардинала Фарнесе, вероватно у 1546. године, епископ Ноћера говорио је о потреби за књижевним делом које би обухватало све познате уметнике. Вазари се добровољно јавио да помогне Паолу Ђовију у пројекту, али када је Ђовио одустао од писања књиге, Вазари је одлучио да настави сам на пројекту. |
||
== Преводи Вазаријевог дела на српски језик == |
== Преводи Вазаријевог дела на српски језик == |
Верзија на датум 25. децембар 2014. у 04:28
Ђорђо Вазари | |
---|---|
Вазаријев аутопортрет | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. јул 1511. |
Место рођења | Арезо, Фирентинска република |
Датум смрти | 27. јун 1574. |
Место смрти | Фиренца, Фирентинска република |
Уметнички рад | |
Правац | Ренесанса |
Утицаји од | Андреа дел Сарто, Микеланђело |
Најважнија дела | Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара |
Ђорђо Вазари (итал. Giorgio Vasari; Арецо, 30. јул 1511 — Фиренца, 27. јун 1574) је био италијански маниристички сликар, архитекта и писац понате књиге ”Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара”. Радио је у галерији Уфици (итал. Uffizi). Значајан је као историчар уметности. Његово дело Le vite de' piu eccellenti architetti, pittori, et scultori Italiani (Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара) представља збирку од приближно 200 биографија ренесансних уметника. Дело је посвећено Козиму де' Медичију. Први пут је објављено 1550. и прерађено 1568. године. Вазаријево вредновање венецијанске уметности обојено је његовом великом пристрасношћу према свему што долази из Фиренце. Такође, због обожавања Микеланђела потцењује вредност других. Ипак, упркос извесним нетачностима, Вазаријева књига је изузетно значајан извор информација који се односи на историју ренесансне уметности. Први комплетан превод на енглески језик појавио се 1850. године.
Рани живот
Вазари је рођен у Арезу, који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном гранчаријом (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака Луке Сињорелија, Вазари постаје ученик Гуглиелмо да Марсиглиа, вештог сликара витража. Након смрти оца, са својих шеснаест година и овај пут на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у Фиренцу где се придружује кругу Андреје дел Сарта и његовим ученицима Фиорентином и Понтормом. У Фиренци ступa у контакт са некима од водећих хуманиста и његово хуманистичко образовање бива охрабрено. Спријатељио се са Микеланђелом који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина Ареза.[1]
Након убиства његовог покровитења, војводе Алесандра, Вазари одлучује да напусти Фиренцу. Лутао је од града до града, попуњавајући свеске белешкама и скицирањем. Кардинал Иполито де Медичи, папа Климент VII и војвода Козимо су га сукцесивно ангажовани у њиховим службама. На релацији Рим-Фиренца радио је као сликар, а током тог периода почео је да разрађује идеју писања књиге о уметницима. Једне вечери, у кући кардинала Фарнесе, вероватно у 1546. године, епископ Ноћера говорио је о потреби за књижевним делом које би обухватало све познате уметнике. Вазари се добровољно јавио да помогне Паолу Ђовију у пројекту, али када је Ђовио одустао од писања књиге, Вазари је одлучио да настави сам на пројекту.
Преводи Вазаријевог дела на српски језик
До сад су позната три издања, превода Иванке Јовичић, и то: (1) Београд, Култура, 1961; (2) Београд, Terra-press, Пирг, 1995, и (3) Београд, Libretto, 2000.
Литература
- Речник уметности и уметника, Херберт Рид (саветник издања), Никос Сангос (прерадио, допунио и осавременио), превод Љиљана Петровић, Светови, Нови Сад, 1997 — 2000.
- Животи славних сликара, вајара и архитеката, Ђорђо Вазари, Libretto, Београд, 2000. ISBN 81801740
Спољашње везе
Copies of Vasari’s Lives of the Artists online:
- “Giorgio Vasari's Lives of the Artists.” Site created by Adrienne DeAngelis. Now largely completed in the posting of the Lives, intended to be re-translated to become the unabridged English version.
- “Le Vite." 1550 Unabridged, original Italian.
- “Stories Of The Italian Artists From Vasari.” Translated by E L Seeley, 1908. Abridged, in English.
- Le Vite - Edizioni Giuntina e Torrentiniana
- Gli artisti principali citati dal Vasari nelle "Vite" (elenco)
- Excerpts from the Vite combined with photos of works mentioned by Vasari.
- Ко је ко у ренесанси („Политика“, 25. април 2011)